Каран: Уставни суд БиХ потврдио став Српске да има право да повуче сагласност
Професор уставног права Синиша Каран изјавио је Срни да је, недавном одлуком о укидању појединих закључака и декларације Народне скупштине Републике Српске, Уставни суд БиХ индиректно потврдио да ентитети имају уставно право, које се до сада упорно оспоравало, да покрену поступак повлачења сагласности на раније пренесене надлежности.
Синиша КаранФото: РТРС
Каран је указао да је овом одлуком Уставног суда БиХ први пут потврђен став Републике Српске да ентитети имају уставно право да покрену поступак повлачења сагласности, али и да се та сагласност може повући и о томе обавијестити другу страну са којом је дата.
Истовремено, подсјетио је он, Уставни суд БиХ је у досадашњем дјеловању имао сасвим различит приступ у вези са питањем преноса надлежности и поступка његовог поврата, те истакао да Устав БиХ није прецизан када је ријеч о техници преношења надлежности са ентитета на БиХ, док уопште не разрађује питање повратка надлежности, али га и не оспорава.
- Међутим, овом одлуком, и то први пут, сада имамо ситуацију да је Уставни суд потврдио ставове институција Републике и њеног државног и политичког вођства – да ентитети имају уставно право да покрену поступак повлачења сагласности. Један од важних аспеката ове одлуке је и да је исправна форма повлачења споразума /акт Народне скупштине/. Такође, одлука на индиректан начин потврђује и ко су стране споразума – то су само ентитети. Видјећемо, међутим, да ли ће то бити довољно за обуставу кривичног прогона носилаца највиших функција Републике Српске, који се прогоне управо због овог - рекао је Каран.
Он је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске још у децембру прошле године донијела закључке у вези са Информацијом о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ са анализом преноса надлежности од 1997. године до данас.
- У овом политички и уставно-правно оправданом и потребном процесу, битно је изнаћи одговарајући начин и процедуре тог процеса, држећи га стално у одрживој фази федералног уставног и законског оквира. Отпори су превасходно у институцијама БиХ - Уставном суду, прије свих, међународној заједници, чији је и највећи проблем страх да се њихове антидејтонске и неуставне одлуке не ставе ван снаге, али и агенција за спровођење закона у БиХ /ОБА, СИПА/ које су већ "нашле основ" за своје дјеловање због процјене о "нападу" на уставни поредак БиХ - истакао је Каран.
Он је додао да је политичко Сарајево до сада тврдило да је поврат пренесених надлежности немогућ под образложењем да то не предвиђа Устав БиХ, те да је у ранијем периоду Уставни суд доносио такве одлуке, а да су их образлагали тврдњама да "уставом утврђене надлежности БиХ ни у једној варијанти не могу бити предмет поврата на ентитете".
- Без обзира на још низ питања која нису ријешена и отварају различите модусе и начине како пренесене надлежности би могле бити враћене на ниво Републике Српске, неспорно је уставно право Републике на повлачење сагласности и отварање уставног процеса поврата у свим случајевима када утврди да су додате надлежности штетне или да су пренесене на неуставан начин. Овај закључак ни овакав Уставни суд није могао избјећи, иако се бавио по ко зна који пут питањем ван своје надлежности, политички мотивисан и пристрасан - закључио је Каран.
Уставни суд БиХ утврдио је у четвртак, 26. маја, да поједине одредбе аката Народне скупштине Републике Српске које је оспорило 15 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ нису у складу са Уставом БиХ, због чега их је укинуо.
Одлучујући о захтјеву 15 чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за рјешавање спора између БиХ и Републике Српске, Уставни суд БиХ утврдио је да постоји спор у вези с доношењем оспорених одредаба декларације и закључака Народне скупштине Републике Српске о враћању пренесених надлежности са БиХ на Српску у области правосуђа, одбране и безбједности, индиректног опорезивања и других питања.
