I bas dode...jednom, zarekla sam se da necu pisati ovakve stvari...
E, sada, nebesa saljite munje, zakletva je prekrsena i evo me u pola tri nocu kako kuckam ove redove, cisto zato sto mi je dosta svega. I mislim stvarno, svega.
Stavka broj jedan, hladnoca.
Ja volim hladnocu...ja naprosto uzivam u danima kada se dah ledi pred nosom i kada hodas kao rahiticni pingvin da ne bi pao na poledici. Deca (bolno) odlepljuju jezike sa ledenica (manje-vise uspesno), ljudi uce klizanje i protiv svoje volje (ista ona poledica), a manje nadareni bogme i koliko vremena treba da se zaleci prelom.
Svuda nicu Snesko Belici, kao poslednji ostaci paganskih totema bogovima zime, gledaju svojim garavim ocima, premeravajuci daljinu sunca i dan kada ce im doneti smrt. Pa onda vatrica, pa topla cokolada i vrela kafa, pa puslice, pa i praznici...Ma obozavam hladnocu i zimu.
Ali, sve u svoje vreme...nisam je pozvala sada!
Ko je pozvao sada (da vam sve po spisku)? Aman bre, septembar je! Pa jel' se neko seca citanki i bukvara i slicnog, sa slikama zlatne jeseni...pa romanticno zlatno i bronzano lisce, pa kukuruzi, pa vocke i zimnica, pa bundeve...
Gde je sve to? Ha? Obecali su mi bundeve! Ama bre, hocu moje bundeve!!! I purenjake! I Miholjsko leto!
Kakav je ovo prelaz sa leta na zimu i to jos vlaznu? Nikakav, eto kakav...ja cu da se zalim meteorolozima, (jer svi znamo da oni prave vreme, pa mislim, red je da se to sve popravi). Ne znam cija je klimatska masina otisla do sto davola, ali znam da mi je 'ladno!
I 'ocu moju jesen natrag.
Evo, cvokocem pored grejalice kada pogledam kroz prozor, a jos vise kada pomislim na buduci racun (skupa je struja, sine) i gledam nebo, sivo, presivo...neko nam je na tom nebu izbusio rupe, zato nema jeseni, ni proleca, nego samo dva godisnja doba i to ono hladno duze. A ko je za to kriv...doci cu i na to.
Dotle, sta drugo da radim...cvokoci, cvokoci i slazi materijal za buduci lekarski+zubarski profit.
----
to be continued...
E, sada, nebesa saljite munje, zakletva je prekrsena i evo me u pola tri nocu kako kuckam ove redove, cisto zato sto mi je dosta svega. I mislim stvarno, svega.
Stavka broj jedan, hladnoca.
Ja volim hladnocu...ja naprosto uzivam u danima kada se dah ledi pred nosom i kada hodas kao rahiticni pingvin da ne bi pao na poledici. Deca (bolno) odlepljuju jezike sa ledenica (manje-vise uspesno), ljudi uce klizanje i protiv svoje volje (ista ona poledica), a manje nadareni bogme i koliko vremena treba da se zaleci prelom.
Svuda nicu Snesko Belici, kao poslednji ostaci paganskih totema bogovima zime, gledaju svojim garavim ocima, premeravajuci daljinu sunca i dan kada ce im doneti smrt. Pa onda vatrica, pa topla cokolada i vrela kafa, pa puslice, pa i praznici...Ma obozavam hladnocu i zimu.
Ali, sve u svoje vreme...nisam je pozvala sada!
Ko je pozvao sada (da vam sve po spisku)? Aman bre, septembar je! Pa jel' se neko seca citanki i bukvara i slicnog, sa slikama zlatne jeseni...pa romanticno zlatno i bronzano lisce, pa kukuruzi, pa vocke i zimnica, pa bundeve...
Gde je sve to? Ha? Obecali su mi bundeve! Ama bre, hocu moje bundeve!!! I purenjake! I Miholjsko leto!
Kakav je ovo prelaz sa leta na zimu i to jos vlaznu? Nikakav, eto kakav...ja cu da se zalim meteorolozima, (jer svi znamo da oni prave vreme, pa mislim, red je da se to sve popravi). Ne znam cija je klimatska masina otisla do sto davola, ali znam da mi je 'ladno!
I 'ocu moju jesen natrag.
Evo, cvokocem pored grejalice kada pogledam kroz prozor, a jos vise kada pomislim na buduci racun (skupa je struja, sine) i gledam nebo, sivo, presivo...neko nam je na tom nebu izbusio rupe, zato nema jeseni, ni proleca, nego samo dva godisnja doba i to ono hladno duze. A ko je za to kriv...doci cu i na to.
Dotle, sta drugo da radim...cvokoci, cvokoci i slazi materijal za buduci lekarski+zubarski profit.
----
to be continued...
