Добро вече

"Навика је с' неба дана, замена је среће она"

Истина је коју давно, расејани Пушкин рече

Диригује месец млади, док црквена плачу звона

Мирис ноћи већ се шири, биће ово слатко вече.

 

[Ната Ли]

Сад си ме подсетио на нешто, само да нађем.

 

[Van_Helsing]

Ајд

 

[Ната Ли]

Мали ноћни осмех

Вече је мирисало на ракове и шкољке
Звезде су сврбеле ко бубуљице
Пићем, смехом су лечили души бољке
Над кровом су летеле птице селице.

На небу се смејао месец жути.

Са неба једна звезда падала је.
Судбину нико не може да спречи,
Док повлачи дим, помислила је.
И слушала га занесено без речи.

На небу се смејао месец жути.

Пољуби ме, стави ми прсте у косу
Вриштале су усне жедне изненађења.
Али речи су ћутале одане пркосу,
Камено срце одбија да се мења.

На небу се смејао месец жути.

Пољубио је филмски, нестварно
Провели су ноћ без сна
Пила му је кишу са рамена
Рекао је, ти си мени суђена.

На небу се смејао месец жути.

 

[Van_Helsing]

Ко је аутор?

 

[Van_Helsing]

@Ната Ли ?

 

[Ната Ли]

@Ната Ли ?

Па ја. Заправо сам хтела да смућкам познате песме. А?

 

[Van_Helsing]

Па ја. Заправо сам хтела да смућкам познате песме. А?

Ма браво!

 

[Van_Helsing]

Чорба, Чола, Ален Славица..?

 

[Ната Ли]

Чорба, Чола, Ален Славица..?

И наравно Пишоња и Жуга

 

[Van_Helsing]

Да, Пушење

 

[Van_Helsing]

Интересанто.

 

[Ната Ли]

Цеца - пила му је кишу са рамена

 

[Van_Helsing]

Цеца - пила му је кишу са рамена

Ја видим познато ми...

 

[Ната Ли]

Интересанто.

Знаш, инспирисало ме то што често препознам фразе из песама у овим нашим аматерским стиховима.
Па сам хтела да се баш види.
А кажу да су то некакве колаж песме, не разумем се.

 

[Van_Helsing]

Нисам се до сада сретао са тиме.

 

[Ната Ли]

Пробај, баш је занимљиво.

 

[Van_Helsing]

Убацио сам Пушкинов цитат у први стих!

 

[Ната Ли]

Зато ме и подсетило.

 

[Van_Helsing]

Зато ме и подсетило.

Опет сам читао ово твоје. Баш је добро.

 

[Van_Helsing]

"Не можете тражити од блата да оно не буде блато."

Чеховљеве су паметне речи,

Лепота твоја засењује бисере и злато,

А душа твоја богоугодна, и најдубље ране лечи.