Dobro veče

Veće gospodine Mrak...lepo što ste opet navratili... mislila sam da će da prođe malo više..mislim...jer sam vas videla sa gospođom Samoćom na kiši....Aaa, poveli ste i nju sa sobom? Nemam reči..stvarno sam počašćena.
Pa izvolite, uđite. Divno izgledate gospođo, lepa vam je šminka...a tek koža..nemojte me pogrešno shvatiti, ali i pored vaše godine, koža vam sija i odiše mladošću. A vi gospodine...kakvo samo ime nosite, i dobro vam stoji. Vaše oči prekrivaju svetlost sve zvede ovog neba i prkose punom mesecu.
Izvolite, popijte sa mnom, malo moje suze sa bolom, a potom ću izneti i večeru, nemoć sa sosom od očaja i lepinje od bele tuge. Za desert ćemo se zasladiti gorčinom...svidet će se vam.
Potom gospodine, vi i vaša cenjena gospođa, možete doći i leći pored mene u krevet i grlite me, grlite me kao nikog dosad što grlili niste!

 

[Duki Lu]

MIka, podseti me na pesmu' Ulica gorkih jagoda' - Ratka Petrovića, koju sam davno, davno muzički obojila, mnogo volela, i - zaboravila.


Ulica Gorkih Jagoda

Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.

Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".

Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!

Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...

Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.

Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kojeg dana na meniju...)

"Koji je danas dan...?!"
reče kelner...
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!"

"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!"

Za Patetični dan,
obično je na meniju
"teška Glupost,
filovana s divljom ljubomorom"

"Moje omiljeno!"
pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.

"Možda... preliv od intriga,
s jednom toplom, sočnom laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
samosažaljenje uz to?!"

"Ko kuva danas?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se...
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"

"Daj!, 'Ajde!"
"A, za desert?!"
"Možda neki bol,
u predelu grudi?!"

"Naravno gospodine... Sve za Vas!"

 

[Mika]

MIka, podseti me na pesmu' Ulica gorkih jagoda' - Ratka Petrovića, koju sam davno, davno muzički obojila, mnogo volela, i - zaboravila.


Ulica Gorkih Jagoda

Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.

Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".

Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!

Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...

Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.

Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kojeg dana na meniju...)

"Koji je danas dan...?!"
reče kelner...
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!"

"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!"

Za Patetični dan,
obično je na meniju
"teška Glupost,
filovana s divljom ljubomorom"

"Moje omiljeno!"
pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.

"Možda... preliv od intriga,
s jednom toplom, sočnom laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
samosažaljenje uz to?!"

"Ko kuva danas?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se...
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"

"Daj!, 'Ajde!"
"A, za desert?!"
"Možda neki bol,
u predelu grudi?!"

"Naravno gospodine... Sve za Vas!"

Prelepa je...a ti sviraš nešto?

 

[Duki Lu]

Više ne.