Нимало се нисам двоумила да ли да прихватим понуду да играм у „Мадленијануму”, јер у Београду боравим радо и често. На Коњарнику нам живи деда Дане (отац Радета Шербеџије) који ове године пуни 100 година и којег често обилазим. Не да се он тако лако. Он је један врста гуруа, свеца и миљеник је целе породице – каже хрватска глумица Луција Шербеџија која је протеклих дана боравила у првој радној посети Београду.
Луција Шербеџија ће у алтернацији са Слободом Мићаловић тумачити лик варијететске певачице Лоле у мелодрами „Плави анђео” по тексту Бранислава Пиповића, у режији Ерола Кадића. Премијера је 21. и 22. априла на сцени „Мадленијанума”.
Представа је инспирисана романом „Професор Унрат” Хајнрија Мана, по којем је 1930. године снимљен први немачки звучни филм „Плави анђео”, у којем је лик Лоле тумачила Марлен Дитрих. Земунски „Мадленијанум” преузео је име култног филма Јозефа фон Шетнберга, али ће имати своју оригиналну музику. Сценографију ради Зорана Петров, а костиме Иванка Крстовић. У глумачкој подели су и Феђа Стојановић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Миодраг Крстовић, Зинаида Дедакин, Бранислав Зеремски, Милан Марић, Иван Заблаћански и Андреј Пиповић. Уметничку екипу чини и седам музичара јер се музика изводи уживо.
– Много радим у свом матичном Загребачком казалишту младих, али ми се јако допао принцип куће „Мадленијанум” да током рада на новој представи позову и неког уметника као госта. Пресудило је и то што је лик Лоле такав глумачки изазов који бих тешко могла да добијем у Загребу. Код нас постоје позоришта у којима се само раде мјузикли, драме, или комедије... Зато ми је ово била идеална прилика да се окушам у новом жанру. Нисам до сада радила ту врсту мелодрамског мјузикла. Познато је да глумци воле да певају. И то ми је био додатни мотив да се ухватим укоштац са Лолом, будући да сам завршила Школу за ритмику и плес и Нижу музичку школу у Загребу, прича Луција Шербеџија, која је протеклих дана имала много обавеза.
У преподневним сатима журила је на костимске пробе, други део дана проводила је у пробној сали „Мадленијанума”.
– Још сам у посматрачкој позицији. Гледам шта је Слобода Мићаловић урадила, али се нећу са тим оптерећивати. Харизматичној Лоли свакако ћу додати и своју оригиналност, онако како сматрам да могу најбоље да искажем своју уметност. Лола је кокетна, шармантна, а у дубини крхко и ломљиво биће. Проналазим се у тој заводљивој јунакињи. И сама сам, када се пробудим, весела и на прву лопту врло прпошна и позитивна, а у ствари исто тако имам и ломљиви део себе и јако добро познајем тај осећај усамљености, каже наша саговорница. Луција Шербеџија дипломирала је глуму на Академији драмских уметности у Загребу. Остварила је занимљивије улоге у представама „Хамлет”, „Птице”, „Полиграф”, „Пијана ноћ”, „Дон Жуан”, „Трамвај звани жеља”..., као и на телевизији и филму.
– Док сам јуче чекала почетак проба у „Мадленијануму” размишљана сам колико је диван осећај када сарађујеш са колегама са ширег подручја, упознајеш нове људе, склапаш пријатељства. У Сарајеву сам имала исти осећај када сам радила представу са редитељем Дином Мустафићем у продукцији МЕСС-а. Наравно, глумац је глумац, али поднебље, менталитет и окружење даје додатну компоненту која вас формира као човека. Позориште, ансамбл у којем радите вас додатно формира по врстама улога које радите – објашњава Луција Шербеџија и додаје:Имам београдске пријатеље колеге ако да познајем продукцију Југословенског драмског позоришта
Б. Г. Требјешанин
Луција Шербеџија ће у алтернацији са Слободом Мићаловић тумачити лик варијететске певачице Лоле у мелодрами „Плави анђео” по тексту Бранислава Пиповића, у режији Ерола Кадића. Премијера је 21. и 22. априла на сцени „Мадленијанума”.
Представа је инспирисана романом „Професор Унрат” Хајнрија Мана, по којем је 1930. године снимљен први немачки звучни филм „Плави анђео”, у којем је лик Лоле тумачила Марлен Дитрих. Земунски „Мадленијанум” преузео је име култног филма Јозефа фон Шетнберга, али ће имати своју оригиналну музику. Сценографију ради Зорана Петров, а костиме Иванка Крстовић. У глумачкој подели су и Феђа Стојановић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Миодраг Крстовић, Зинаида Дедакин, Бранислав Зеремски, Милан Марић, Иван Заблаћански и Андреј Пиповић. Уметничку екипу чини и седам музичара јер се музика изводи уживо.
– Много радим у свом матичном Загребачком казалишту младих, али ми се јако допао принцип куће „Мадленијанум” да током рада на новој представи позову и неког уметника као госта. Пресудило је и то што је лик Лоле такав глумачки изазов који бих тешко могла да добијем у Загребу. Код нас постоје позоришта у којима се само раде мјузикли, драме, или комедије... Зато ми је ово била идеална прилика да се окушам у новом жанру. Нисам до сада радила ту врсту мелодрамског мјузикла. Познато је да глумци воле да певају. И то ми је био додатни мотив да се ухватим укоштац са Лолом, будући да сам завршила Школу за ритмику и плес и Нижу музичку школу у Загребу, прича Луција Шербеџија, која је протеклих дана имала много обавеза.
У преподневним сатима журила је на костимске пробе, други део дана проводила је у пробној сали „Мадленијанума”.
– Још сам у посматрачкој позицији. Гледам шта је Слобода Мићаловић урадила, али се нећу са тим оптерећивати. Харизматичној Лоли свакако ћу додати и своју оригиналност, онако како сматрам да могу најбоље да искажем своју уметност. Лола је кокетна, шармантна, а у дубини крхко и ломљиво биће. Проналазим се у тој заводљивој јунакињи. И сама сам, када се пробудим, весела и на прву лопту врло прпошна и позитивна, а у ствари исто тако имам и ломљиви део себе и јако добро познајем тај осећај усамљености, каже наша саговорница. Луција Шербеџија дипломирала је глуму на Академији драмских уметности у Загребу. Остварила је занимљивије улоге у представама „Хамлет”, „Птице”, „Полиграф”, „Пијана ноћ”, „Дон Жуан”, „Трамвај звани жеља”..., као и на телевизији и филму.
– Док сам јуче чекала почетак проба у „Мадленијануму” размишљана сам колико је диван осећај када сарађујеш са колегама са ширег подручја, упознајеш нове људе, склапаш пријатељства. У Сарајеву сам имала исти осећај када сам радила представу са редитељем Дином Мустафићем у продукцији МЕСС-а. Наравно, глумац је глумац, али поднебље, менталитет и окружење даје додатну компоненту која вас формира као човека. Позориште, ансамбл у којем радите вас додатно формира по врстама улога које радите – објашњава Луција Шербеџија и додаје:Имам београдске пријатеље колеге ако да познајем продукцију Југословенског драмског позоришта
Б. Г. Требјешанин
