sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DOBRO MI DOŠAO NAZAD
„Dobro jutro“ kaže nebo
Onaj komad što me gleda
Borovi mi tad mahnuše
Naklonom me pozdraviše
Džentlmeni to su stari
Neboslikci i pisari.
„Je’l ustajemo?“
„mmmm .....ajmo kafu na tremu da pijemo....“
„Na tremu....hahahah....“ lepo je kad me osmeh cmokne u kosu ujutru, ovako šeretski da vrca pospana varnica ljubavi i ove dve reči koje mi kažu da je još tamo ....samo me ispuni milinom i mirom i prikači se za ovu moju lenjost što se proteže po krevetu....osmeh duši donese misao da se uspešno oporavlja moj matori....
Maca ustaje....oblači se....posmatram ga kroz poluspuštene trepavice....kapci se sami spuštaju i odlaze misli u sinoć.....u noćas.....mmmm....
Čujem pse koji mu se raduju.....hrani ih...Meš se čuje kako krcka krekere..sad stavlja džezvu, plin na minimum ....taman će provriti dok ode u kupatilo.....baš mi prija ovo lenjstvovanje .....
Silazim....mir....psi oko nas. Podižem noge na drugu stolicu....prva kafa u jutarnjem ćutećem miru. I psi ćute....znaju ritual. Maki je juče pošao za Crnu Goru. Odavde je pokupio društvo pa za Arandjelovac gde mu je devojka zadnja dva dana. Odatle na letovanje. Zatvoreni putevi....malinari. Pošao je pa se vraćao. Nastaviše put preko Valjeva, Divčibara.....naravno, Boki, njegova devojka, ima zadatak da se javlja s vremena na vreme porukama. Maki je jedini vozač....voze i ostali, ali na njega je ovlašćenje za kola jer je pošao Macinim, ovim novim što ih otplaćujemo svakog meseca....još....dugo hahahah. Nama je ostao ford, Makijev vršnjak. Ostah juče da radim duže, pa kući....kafica, došao komšija....dadosmo kruške za jelo i one mekane da stavi u džibru, pa mi na Savu. Ova džumara od kera je postao nevaspitan hahahaha podivljao vitlajući po polju te je bilo potrebno malo podsećanja na gradivo iz kulture hahahah.....posle uživanje na tremu uz vino....tv ....malo pisanja...Oko dva noćas sms kaže da su deca stigla. Mir....
I tako....mota svako po glavi svoje misli uz tu prvu kafu ćutalicu.
„Macooo, ajd skuvaj još jednu.....tako mi prija ovo“
„Hahahaah.....da gospodjo“ ustaje, psi koji su ležali do tada razbacani po tremu ustaju i kreću za njim u letnju kuhinju. Sunce se igra na mom licu, izvodi slalom na šarenoj mušemi stola....čas me cmokne, pa šmugne iza oblaka....druga kafa stiže u pratnji tri krznene ljubavi.
E, sad kreće razgovor o starima, dogovor za danas, za sutra. Sutra smo želeli da idemo na Ravnu goru.....Maca je bio prošlog leta kada je bio na rehabilitaciji za kičmu....prelepa priroda. Kaže da ću moći da slikam do mile volje samo da vreme bude lepo.
Sat.....vreme je.....već kasnim ali nema veze. Uživam u ovom sad.
„Vidi njega molim te....legao pored kapije i čuva kuću....setio se da je čuvar“ hahahaah govori moj čovek...smeh....zapaženje malenih stvari, naših detalja izmedju teških i nervoznih telefonskih razgovora, obaveza, troškova, muke koje kidaju i najjače...a ovaj moj je od izuzetno jake sorte....dobro mi došao nazad.
Izlazim....vidim muva se oko kapije dok mu Meš pravi društvo. Kesov katanac je odslužio svoje. Mora da radi velika brusilica. Smejemo se oboje iako to znači par iljadarki neplanirano izvučenih iz novčanika.....zvuk brusilice tako rano izmami komšiju.....možda treba pomoć...kao jedna kuća smo...."ne trebam ti" konstatuje komšija i odlazi svojim poslom
Malom stegom fiksiran katanac za kapiju. Dovučen produžni kabl....uključujem brusilicu da se on ne saginje. Sklanjam se i pozivam Meša koji je nabio njušku kod one stege. Prvo je pao mali deo klina katanca....zazveči tiho na betonu....zatim drugi maleni deo klina zajedno sa celim katancem udari o beton....znam da ne uzimam u ruku delove da bacim....vreli su te ih samo gurnem nogom sa strane....kasnije će Maca kad dodje.
Polazimo....onaj džukac zna kad se Maca odmah vraća a kad ne.....kako, nemamo pojma....kereća posla. Samo je zalajao dok smo odlazili i vratio se na trem da dospava.
Kreće dan.....ajmo.....
i sastavni je deo tog šarenila...ono, mogu ja i jasnije....no, brinem za zdravlje čitateljstva 
