(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DOBRO JUTRO
U 5 ujutru je tako lepa, sveža tišina. Ne moram ustati, ali je greota prevrtati se po krevetu kad sam se već probudila. Svaki moj pokret još u spavaćoj sobi na spratu ona dva zvrka čuju i spremno čekaju otvaranje vrata da iskažu ljubav. Divan osećaj da vas čeka život čim otvorite oči, potrebnost, osmeh a ne natmureno lice i vesti. Pa čak i kada sam umorna, kada je jutro u bolu a želja da ne ustanem ogromna, pomisao da me čeka život i sve ljubavi, da mi snagu da ustanem. Zar da život i ljubav čekaju?Toliko bogata nisam da rasipam.
Kafa na tremu.....zelena tišina koja miriše..miris mokre, rashladjene zemlje...puštam fontanu da radi......voda žubori, teče živahno. Mara hoće da je uzmem u krilo. Pruža se celom dužinom preko mojih nogu podignutih na drugu stolicu, potpuno opuštena. Mrki je kraj stolice, tačno ispod desne ruke namešten da ga mazim....naslanjam glavu na zid...lagano , skoro odsutno, opušteno prelazim rukama po dlaci....mirne energije se sreću, prepletu, zagrle...sklopljeno oko ...na putu za nigde, kroz žubor, doleće poj ptice....mmmmm
Onda, sredjivanje dvotišta dok ne upeče zvezda......ne znam gde nadjoše ovu kutiju, ali......sad ćemo zajedno da skupljamo ...malo jutarnje gimnastike ...i zatrpavanje rupe....po ko zna koji put
PS Dobro jutro....uz drugu kafu da zapišem lepotu pa u dan pun vazduha, sunca, obaveza, smeha....uživajte
Mara se vrti nervozno, a debeli se samo stropoštao kraj mojih nogu uz dubok uzdah.....kaže "pa dobro, sad sam tu" 
božavam crvene ruže
