Zovi mi ime,
kao radio da dobro zvučiš,
pa reci nešto lepo.
Obećavam,
pre nego mi se smučiš,
ljubiću te bez povoda
i pitanja.
Hajde da gasnemo u svitanja,
jer lažem sebe, dušo.
Pa kupi hleb, i odi
- neko to može bolje,
ali neće,
i da ne može, ima sreće,
jer volim način na koji se šali
sa mojim loknama i bolom.
Volela bih,
al' kasnimo za tim.
Moje je prošlo, iako nije.
Sve i da zaboravim.
Al' ko te pita!
Dobar je ovaj mrak
kad mi se ne skita.
Ne zaboravi moje lice
dok misliš da se smeje,
iskoristi to umeće.
Nećeš gledati
kako za tobom bacam cveće,
pakujem čipke i sveće
u nadkasnu svog
stana.
Pozdravi jutrom ljude
kad se setiš gde smo stali.
Jer sutra ćemo ispočetka.
Dok mi ne dosadi.
Ja sam umorna,
i kanim da odem pod tuš,
otpevam neku staru
stvar
i pomalo tužno zvučim svom psu
koji drema na kauču.
Žurim da spremim doručak
i kafu
za razgovor sa sobom.
Kada nazovem,
nemoj me podsećati.
Ne volim da mi popuju
kada od mene
malo ničeg otpiju.
kao radio da dobro zvučiš,
pa reci nešto lepo.
Obećavam,
pre nego mi se smučiš,
ljubiću te bez povoda
i pitanja.
Hajde da gasnemo u svitanja,
jer lažem sebe, dušo.
Pa kupi hleb, i odi
- neko to može bolje,
ali neće,
i da ne može, ima sreće,
jer volim način na koji se šali
sa mojim loknama i bolom.
Volela bih,
al' kasnimo za tim.
Moje je prošlo, iako nije.
Sve i da zaboravim.
Al' ko te pita!
Dobar je ovaj mrak
kad mi se ne skita.
Ne zaboravi moje lice
dok misliš da se smeje,
iskoristi to umeće.
Nećeš gledati
kako za tobom bacam cveće,
pakujem čipke i sveće
u nadkasnu svog
stana.
Pozdravi jutrom ljude
kad se setiš gde smo stali.
Jer sutra ćemo ispočetka.
Dok mi ne dosadi.
Ja sam umorna,
i kanim da odem pod tuš,
otpevam neku staru
stvar
i pomalo tužno zvučim svom psu
koji drema na kauču.
Žurim da spremim doručak
i kafu
za razgovor sa sobom.
Kada nazovem,
nemoj me podsećati.
Ne volim da mi popuju
kada od mene
malo ničeg otpiju.
