Bane Bumbar je prvi otišao... Bio je deo najjače ekipe na našoj TV -
Uške, Bane, Miki i Čombe...
Branko Cvejić je ulogom Baneta Bumbara uklesao svoje ime kao
legenda domaće kinematografije u vanvremenskoj seriji "Grlom u jagode".
Tokom njegovog desetogodišnjeg direktorskog mandata u JDP-u, uveo je
ovo pozorište u najprestižniju mrežu evropskih pozorišnih kuća (ima ih
ukupno 20), u članstvo Evropske pozorišne unije...
U pozorištu je ostvario niz značajnih uloga, nikada sebe ne postavljajući u
prvi plan... Cveja je bio ličnost koja nije sklona da ističe svoje uspehe i
svoj rad. O sebi je govorio kao o glumcu koji nije "nosećeg" formata, iako
je u pozorištu u potpunosti pokazao raskoš svog scenskog dara.
Živeo za pozorište... Zbog svoje skromnosti se nije nametao, hvalio,
nije radio na "osvajanju prostora za sebe"... Moguće je da su ga zbog toga
zaobišla priznanja i nagrade, ali to već pripada tužnoj povesti naše sredine,
njenim običajima i žalosnim kriterijumima... Zobišla ga je i nacionalna penzija
za vrhunski doprinos u kulturi, odnosno status umetnika od nacionalnog
značaja, iako je svakako trebalo da je dobije i to pre mnogih sa spiska
dobitnika!
Sećam se našeg poslednjeg susreta...
Beše to posle predstave u JDP-u...
Sedeo je sagnute glave u delu gde je garderoba...
Prišla sam i poljubila ga u obraz...
Podigao je glavu i nasmešio se...
Mahnula sam i otišla...
Bez reči...
Uške, Bane, Miki i Čombe...
Branko Cvejić je ulogom Baneta Bumbara uklesao svoje ime kao
legenda domaće kinematografije u vanvremenskoj seriji "Grlom u jagode".
Tokom njegovog desetogodišnjeg direktorskog mandata u JDP-u, uveo je
ovo pozorište u najprestižniju mrežu evropskih pozorišnih kuća (ima ih
ukupno 20), u članstvo Evropske pozorišne unije...
U pozorištu je ostvario niz značajnih uloga, nikada sebe ne postavljajući u
prvi plan... Cveja je bio ličnost koja nije sklona da ističe svoje uspehe i
svoj rad. O sebi je govorio kao o glumcu koji nije "nosećeg" formata, iako
je u pozorištu u potpunosti pokazao raskoš svog scenskog dara.
Živeo za pozorište... Zbog svoje skromnosti se nije nametao, hvalio,
nije radio na "osvajanju prostora za sebe"... Moguće je da su ga zbog toga
zaobišla priznanja i nagrade, ali to već pripada tužnoj povesti naše sredine,
njenim običajima i žalosnim kriterijumima... Zobišla ga je i nacionalna penzija
za vrhunski doprinos u kulturi, odnosno status umetnika od nacionalnog
značaja, iako je svakako trebalo da je dobije i to pre mnogih sa spiska
dobitnika!
Sećam se našeg poslednjeg susreta...
Beše to posle predstave u JDP-u...
Sedeo je sagnute glave u delu gde je garderoba...
Prišla sam i poljubila ga u obraz...
Podigao je glavu i nasmešio se...
Mahnula sam i otišla...
Bez reči...
