Dobra vs dekadentna muzika

Dionys

Iskusan
Poruka
5.135
Sta se sve od starih Grka moze nauciti ... sve su objasnili, samo im ne mozemo cuti muziku. Ali mozemo naslucivati. Isto kao sto bismo mogli nalucivati kakva bi bila najbolja muzika za nas, posto ova danasnja nema smisla.

Dakle, sta znam o dobroj starogrckoj muzici do 4. vijeka pne?

- Smatrali su je etickom i sluzila je zakonima i moralu (pisao sam vec da je citavo obrazovanje Grka bilo o zakonima i da su se obrazovali kroz pjesme na festivalima). Ovu vrstu muzike su se zvali "nomoi" (zakoni). Zvali su je muskom i bozanskom.
- Poezija je gospodarila instumentalnom muzikom, tj. hor je imao prednost nad instrumentima.
- Bilo je moguce lijeciti pomocu muzike(?), sto bi moglo znaciti da je moguce i razboliti se pomocu iste?
- Bila je vezana za kult i zbog toga je ona ortodoksna ostajala nerazvijenom, konzervativnom.
- Isprva se sastojala iz ritmova bez harmonije. Vremenom su dodavani instrumenti i zice. Ditiramb je taj kroz koji se razvijala muzika. Do 4. vijeka se mijenjala u skladu sa zakonima, a kasnije je ditiramb posluzio za razvoj dekadentne muzike.
- Uz hor je bio vezan i ples, a plesaci su imali pravo improvizovanja, s obzirom da se radilo o mimici i ritmu. Mozda ratnicki plesovi najblize docaravaju stvar.
- Sparta je bila najkonzervativnija u st. Grckoj u pogledu umjetnosti.
- U komponovanju ritma, harmonije kao i primjeni tonskih vrsta nije bilo improvizacije.
- Melanholija je bila izbacivana.

Dekadentna muzika u st. Grckoj:

- Neobuzdana igra tonovima, harmonijama i ritmovima; luksuzno instrumentaliziranje; mijesanje i zbrka muzickih zanrova. (disko mixevi?)
- Instrumentalna muzika vremenom potpuno izbacuje poeziju i postaje mocna. (disko muzika?)
- Poceci dekadentne muzike u st. Grckoj bili su u tzv. teatarskoj muzici koja je zavladala svim ostalim vrstama.
- Pjesnici su sami bili krivi za ovakav razvoj, jer su pomijesali zanrove (negiranje sistema u muzici) da bi postigli divlje odusevljenje i culna uzivanja.
- Muzika se cijenila prema uzivanju slusaoca, a komponovana je prema hirovima, raspolozenju i afektima muzikanata.
- Pedagoski smisao muzike ponisten.
- Mlitavost, slabost, brbljivost muzike.
- Pojedini muzicari (kao i glumci) nastoje da se obogate i steknu veliku slavu.



Vremenom se stara klasicna muzika sasvim izgubila i u vrijeme Aristoxena(360-300): »Posto su mase gledalaca spale na varvarstvo, a ova vulgarna muzika dospjela u veliku iskvarenost, sjeca se medju nama samo jos samo mali broj, kakva je muzika nekad bila«

Dakle, pitanje bi bilo, s obzirom da se i prije dekadencije muzika koristila, da bi se, kroz neko uzivanje, djeca i ljudi uveli u zajednistvo, kako izvesti da mudra, muska poezija dobije mocnu i jaku muziku, ali tako da se ona moze i otplesati zajednicki u nekom ratnickom plesu?
 
e najbolje popricaj s muzikoterapeutima o tome... ima oni na klinickom centru, kardiolozi npr, koji koriste muziku za lecenje pacijenata koji su imali da li operacije na srcu ili infarkte... znaci njima su pustali muziku, onda merenjem utvrdjivali koja im muzika odgovara, i preporucivali da slusaju. zasto merenjem, da bude sta im se stvarno svidja a ne sta oni misle, valjda ako te je sramota od necega ; ))
ne znam kako se zove covek al eto i doktor je i nesto je na fmu studirao
moguce ovo raspaljuje strasti a sparta je kao bila vojnicka mada su valjda isto cenili muziku
imas po netu te stare, valjda je odredjena melodija posvecena odredjenom bogu... te za pozoriste su valjda dionizijske
 
Dekadentna muzika je sve ono što je danas u trendu... pre svega pesme sa patetičnim i naricajućim tekstovima - turbo folk, komercijalni rok, pop itd.

Ja najviše slušam klasiku, pre svega Vagnera, Hendla, Mocarta, Betovena, Berlioza, Čajkovskog, Baha...
Od novijih pravca slučam samo hevi metal, pre svega Iron Maiden i Black Sabbath. Volim da odslušam i dobar rokenrol, tipa Dorsi, Deep Purple i Pink Flojd. Sve ostalo je đubre.

U poslednje vreme me prijatno iznenađuju nemačke i italijanske grupe koje prave muziku sa militantnom tematikom, kao što su Triarii, Arditi, Von Thronstahl, Legionarii.
 
Dekadentna muzika je sve ono što je danas u trendu... pre svega pesme sa patetičnim i naricajućim tekstovima - turbo folk, komercijalni rok, pop itd.

Ja najviše slušam klasiku, pre svega Vagnera, Hendla, Mocarta, Betovena, Berlioza, Čajkovskog, Baha...
Od novijih pravca slučam samo hevi metal, pre svega Iron Maiden i Black Sabbath. Volim da odslušam i dobar rokenrol, tipa Dorsi, Deep Purple i Pink Flojd. Sve ostalo je đubre.

U poslednje vreme me prijatno iznenađuju nemačke i italijanske grupe koje prave muziku sa militantnom tematikom, kao što su Triarii, Arditi, Von Thronstahl, Legionarii.

U svemu tome sto si nabrojao se mogu otkriti dekadentne tenzije. Vagner - melanholija; Mocart (cart/zart = mek) - nemuski; Betowen (kult stasnog) - nedostaje mu ona jedna zakonitost u muzici, previse je skokovit, bez prelaza; hevi metal - zbrka tonova, ritmova, harmonija, tek je to nemoguce plesati! Znaci, ono sto se moze plesati (ne skakati) to nije dekadentno... i horski pjevati.

Danasnji tekstovi su toliko glupi da bi i djeci trebalo biti sramota da ih pjevaju, a kamoli horu odraslih ljudi.
 
Poslednja izmena:
Ccc ... A ja sam se baš pitala zbog čega mi Platon ide pomalo na nerve. Pa eto, zbog toga, zbog moralnog rigorizma, zbog njegovog filozofiranja o frigijskom i dorskom tipu muzike.

Meni sad nije jasno - je l mi ovde govorimo o muzici sa estetičkog, psihološkog ili kog aspekta?
Umetnost je prvo umetnost, a tek onda možemo pričati o njenoj vaspitno-spoznajnoj funkciji. Potreba za didaktikom umetnosti nužno vodi njenoj degradaciji.

Hegel mi je draži, kao i "dionizijska" muzika.
 
Zato ja hoću nešto što mi se sviđa
attachment.php



Tema je o ukusima iako je postavljač želi predstaviti drugačijom. A o ukusima se ne...
attachment.php
 
Ali, recimo, ovakav meni bi bio po mom ukusu:
ujutru - Juno reactor, za razmrdavanje
tokom prepodneva, kao radni i energetski stimulans - Led zeppelin, Cult, Sisters of Mercy
u podne - klasika (Rahmanjinov, npr, divno paše uz vino)
tokom popodneva - nešto arhaično; može čak i disko protiv dremeža, naročito tokom zimskih, kratkih dana
uz večeru i sveće - bluz

Uveče ne slušati Mocartov Rekvijem. Posle ne može slatko da se spava.
 
Dekadentan je svako ko ne planira novo drustvo, jer drustva nema bez hijerarhije, a dekadent je anarhista.

Malo cudno zvuci sto je moguce biti asocijalan i altruista, ali to samo pokazuje koliko su dekadenti slabi i u sebi podijeljeni i neiskreni.

Poslednji Evropljanin tvrdi da ima neke vrline, ali se nigdje ne primjecuju obrisi drustva.

Nacionalisti su takodje anarhisti, a o socijalistima da ne pricam. Svi oni koriste drzavu da ostvare svoje ciljeve...
 
Sta se sve od starih Grka moze nauciti ... sve su objasnili, samo im ne mozemo cuti muziku. Ali mozemo naslucivati. Isto kao sto bismo mogli nalucivati kakva bi bila najbolja muzika za nas, posto ova danasnja nema smisla.

Dakle, sta znam o dobroj starogrckoj muzici do 4. vijeka pne?

- Smatrali su je etickom i sluzila je zakonima i moralu (pisao sam vec da je citavo obrazovanje Grka bilo o zakonima i da su se obrazovali kroz pjesme na festivalima). Ovu vrstu muzike su se zvali "nomoi" (zakoni). Zvali su je muskom i bozanskom.
- Poezija je gospodarila instumentalnom muzikom, tj. hor je imao prednost nad instrumentima.
- Bilo je moguce lijeciti pomocu muzike(?), sto bi moglo znaciti da je moguce i razboliti se pomocu iste?
- Bila je vezana za kult i zbog toga je ona ortodoksna ostajala nerazvijenom, konzervativnom.
- Isprva se sastojala iz ritmova bez harmonije. Vremenom su dodavani instrumenti i zice. Ditiramb je taj kroz koji se razvijala muzika. Do 4. vijeka se mijenjala u skladu sa zakonima, a kasnije je ditiramb posluzio za razvoj dekadentne muzike.
- Uz hor je bio vezan i ples, a plesaci su imali pravo improvizovanja, s obzirom da se radilo o mimici i ritmu. Mozda ratnicki plesovi najblize docaravaju stvar.
- Sparta je bila najkonzervativnija u st. Grckoj u pogledu umjetnosti.
- U komponovanju ritma, harmonije kao i primjeni tonskih vrsta nije bilo improvizacije.
- Melanholija je bila izbacivana.

Dekadentna muzika u st. Grckoj:

- Neobuzdana igra tonovima, harmonijama i ritmovima; luksuzno instrumentaliziranje; mijesanje i zbrka muzickih zanrova. (disko mixevi?)
- Instrumentalna muzika vremenom potpuno izbacuje poeziju i postaje mocna. (disko muzika?)
- Poceci dekadentne muzike u st. Grckoj bili su u tzv. teatarskoj muzici koja je zavladala svim ostalim vrstama.
- Pjesnici su sami bili krivi za ovakav razvoj, jer su pomijesali zanrove (negiranje sistema u muzici) da bi postigli divlje odusevljenje i culna uzivanja.
- Muzika se cijenila prema uzivanju slusaoca, a komponovana je prema hirovima, raspolozenju i afektima muzikanata.
- Pedagoski smisao muzike ponisten.
- Mlitavost, slabost, brbljivost muzike.
- Pojedini muzicari (kao i glumci) nastoje da se obogate i steknu veliku slavu.



Vremenom se stara klasicna muzika sasvim izgubila i u vrijeme Aristoxena(360-300): »Posto su mase gledalaca spale na varvarstvo, a ova vulgarna muzika dospjela u veliku iskvarenost, sjeca se medju nama samo jos samo mali broj, kakva je muzika nekad bila«

Dakle, pitanje bi bilo, s obzirom da se i prije dekadencije muzika koristila, da bi se, kroz neko uzivanje, djeca i ljudi uveli u zajednistvo, kako izvesti da mudra, muska poezija dobije mocnu i jaku muziku, ali tako da se ona moze i otplesati zajednicki u nekom ratnickom plesu?

Ma mogu da se slozim sa tobom. Ali zato ja insistiram na citatima . Ko je to rekao, i gde ? Platon je, recimo, u svojoj Drzavi skrajnuo umetnike i umetnost .
 
Poslednja izmena:

Back
Top