sef gradilista
Aktivan član
- Poruka
- 1.481
Економија - Наслови
25.05.2013.
У светске метрополе стижу српски маркети и производи
Велики број производа из Србије, махом прехрамбених, већ од јесени би се могао наћи у продавницама широм света,
и то не у иностраним већ у српским маркетима.
Наши привредници, како произвођачи, тако и трговци, покренули су, наиме, пројекат „Врхунски српски производ”,
који предвиђа отварање ланца радњи у неколико земаља,
најпре у онима у којима живи највише људи из Србије.
У Унији послодаваца Србије, под чијом се палицом одвија цео тај посао,
очекју да ће на рафовима тог малопродајног трговинског ланца временом места наћи око хиљаду производа из Србије.
Прве радње у свету би се се по овом сценарију могле отворити у Бечу, Чикагу или Берлину,
а све ће морати да крене од Београда.
Прва радња у којој ће се продавати „врхунски српски производи” (ВСП) биће отворена у Београду,
а како је за „Дневник” рекао директор Уније послодавца Србије Драгољуб Рајић,
већ се мерка локација, бира дизајн, обављају друге припреме.
Та радња биће, заправо, мустра за ланац таквих по целом свету,
коју ће наши привредници представити иностраним партнерима, пословним људима из дијаспоре...
Било би у њој, али и иним по свету,
робе широке потрошње, односно намирница,
органских производа,
алкохолних пића,
лекова, хемијских и козметичких производа...
Наш саговорник каже да су о томе већ обавештени произвођачи наших највећих брендова
„плазме”, „књаза милоша”, „јафа„ кекса,
али и да они мањи, под условом да задовољавају критеријуме, имају велику шансу да се на тај начин пробију у свет.
Рајић каже да се планира пласман српске робе пре свега на северноамеричко тржиште и оно у ЕУ,
а почело би се од оних градова где има највише исељеника из Србије,
као и људи с простора бивше Југославије.
Када те радње стану на ноге,
значајан део новца би одвајао и за одређене маркетиншке активности и промоцију наших производа,
што у свету није нимало јефтино.
– То је заједничка акција произвођача и трговаца, спој та два сектора.
Произвођачи су ту да обезбеде квалитет, континуитет и потребне количине робе,
трговци би организовали продају и управљали тим ланцима,
а дугорочно наша роба би постала препознатљива у свету.
Тако би се привреди Србије обезбедио стабилан девизни прилив из којег се може финансирати даљи технолошки развој,
подизање производних капацитета и запошљавање људи
објашњава Рајић,
напомињући да ознака „врхунских српских производа” подразумева одређени ниво квалитета и стандарда.
Наш саговорник верује да се кроз такве програме временом,
у року од три до пет година,
може обезбедити бар неколико стотина милиона евра годишњег прихода.
Председник удружења “Врхунски српски производ” и сувласник компаније “Биомелем” Зоран Илић представљајући читав пројекат,
наглашава да је та идеја потекла од српских произвођача који имају богато искуство у пласману аутентичне српске робе на инострана тржишта
и нагласио да је проблем пласмана и непосредне продаје домаће робе у другим земљама веома присутан
јер велики број домаћих произвођача нема паре неопходне за самостални наступ на тим тржиштима.
– Управо је ВСП пројекат решење које треба да омогући окупљање домаћих произвођача
и извоз њихових квалитетних производа у свет кроз сопствени малопродајни ланац с препознатљивим визуелним обележјима
– казао је он.
25.05.2013.
У светске метрополе стижу српски маркети и производи
Велики број производа из Србије, махом прехрамбених, већ од јесени би се могао наћи у продавницама широм света,
и то не у иностраним већ у српским маркетима.
Наши привредници, како произвођачи, тако и трговци, покренули су, наиме, пројекат „Врхунски српски производ”,
који предвиђа отварање ланца радњи у неколико земаља,
најпре у онима у којима живи највише људи из Србије.
У Унији послодаваца Србије, под чијом се палицом одвија цео тај посао,
очекју да ће на рафовима тог малопродајног трговинског ланца временом места наћи око хиљаду производа из Србије.
Прве радње у свету би се се по овом сценарију могле отворити у Бечу, Чикагу или Берлину,
а све ће морати да крене од Београда.
Прва радња у којој ће се продавати „врхунски српски производи” (ВСП) биће отворена у Београду,
а како је за „Дневник” рекао директор Уније послодавца Србије Драгољуб Рајић,
већ се мерка локација, бира дизајн, обављају друге припреме.
Та радња биће, заправо, мустра за ланац таквих по целом свету,
коју ће наши привредници представити иностраним партнерима, пословним људима из дијаспоре...
Било би у њој, али и иним по свету,
робе широке потрошње, односно намирница,
органских производа,
алкохолних пића,
лекова, хемијских и козметичких производа...
Наш саговорник каже да су о томе већ обавештени произвођачи наших највећих брендова
„плазме”, „књаза милоша”, „јафа„ кекса,
али и да они мањи, под условом да задовољавају критеријуме, имају велику шансу да се на тај начин пробију у свет.
Рајић каже да се планира пласман српске робе пре свега на северноамеричко тржиште и оно у ЕУ,
а почело би се од оних градова где има највише исељеника из Србије,
као и људи с простора бивше Југославије.
Када те радње стану на ноге,
значајан део новца би одвајао и за одређене маркетиншке активности и промоцију наших производа,
што у свету није нимало јефтино.
– То је заједничка акција произвођача и трговаца, спој та два сектора.
Произвођачи су ту да обезбеде квалитет, континуитет и потребне количине робе,
трговци би организовали продају и управљали тим ланцима,
а дугорочно наша роба би постала препознатљива у свету.
Тако би се привреди Србије обезбедио стабилан девизни прилив из којег се може финансирати даљи технолошки развој,
подизање производних капацитета и запошљавање људи
објашњава Рајић,
напомињући да ознака „врхунских српских производа” подразумева одређени ниво квалитета и стандарда.
Наш саговорник верује да се кроз такве програме временом,
у року од три до пет година,
може обезбедити бар неколико стотина милиона евра годишњег прихода.
Председник удружења “Врхунски српски производ” и сувласник компаније “Биомелем” Зоран Илић представљајући читав пројекат,
наглашава да је та идеја потекла од српских произвођача који имају богато искуство у пласману аутентичне српске робе на инострана тржишта
и нагласио да је проблем пласмана и непосредне продаје домаће робе у другим земљама веома присутан
јер велики број домаћих произвођача нема паре неопходне за самостални наступ на тим тржиштима.
– Управо је ВСП пројекат решење које треба да омогући окупљање домаћих произвођача
и извоз њихових квалитетних производа у свет кроз сопствени малопродајни ланац с препознатљивим визуелним обележјима
– казао је он.
