- Poruka
- 131.166
Književnik Svetislav Basara, profesor Pravnog fakulteta dr Zoran R. Tomić i satiričar Radivoje Bojičić ovogodišnji su dobitnici nagrade Dragiša Kašiković, koja se od 1994. godine dodeljuje za visoke umetničke i naučne domete i širenje granica slobode stvaralaštva u oblastima (književnost, publicistika i aforistika), kojima se bavio istaknuti srpski politički emigrant i svestrani umetnik Dragiša Kašiković (1932-1977).
Dodelu prestižne nagrade prvi put je ove godine podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Svetislav Basara je jedan od najznačajnijih, najdarovitijih, najuticajnijih, najčitanijih i najpoštovanijih savremenih srpskih književnika. Već dugo, plodno i kvalitetno stvara na našoj književnoj sceni, zbog čega je stekao status kultnog pisca, a, može se reći, i klasika. Basara je od prvog svog romana pobrao najuglednijih kritičara i stekao nepodeljenu podršku, s vremenom, sve brojnijeg čitateljstva. Malo je pisaca, ne samo u domaćim i regionalnim, nego i u evropskim okvirima koji imaju tako bogat i raznovrstan opus, prepoznatljivog i samosvojnog kreativnog rukopisa. Ovaj autor praktično sve pretvara u visoku umetničku vrednost, bilo da je reč o književnom delu, eseju, epistolarnoj prozi ili novinskom tekstu. Zato ga je podjednako zanimljivo čitati u pričama, romanima i kolumnama, kao i slušati dok govori.
Dr Zoran R. Tomić je redovni profesor Upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i šef je Katedre za javno pravo na matičnom fakultetu. Jedan je od najvećih autoriteta pravne nauke u Srbiji i regionu, ali i zapaženi kolumnista i daroviti književnik. Ne libi se da svoje stavove otvoreno i hrabro saopštava. U dnevnoj i periodičnoj štampi objavljuje kritičke i analitičke tekstove na aktuelne teme. Piše stručno, ali i popularno, tako da su njegova viđenja naše stvarnosti razumljiva široj čitalačkoj pubici. Odlikuju ga studioznost, argumentovanost, visok stil i sklonost lepom književnom izražavanju. U svojim javnim tekstovima otvoreno i dosledno se zalaže za vladavinu prava, nezavisnost sudstva i sudija, građansku i parlamentarnu demokratiju, medijske slobode, poštovanje prava i sloboda građana… Svoj naučni diskurs često dopunjava i oplemenjuje lucidnim, maštovitim i duhovitim rečenicama, ponekad lirskim, ponekad satirično intoniranim.
Radivoje Bojičić je istaknuti srpski autor romana i priča, dramski pisac, scenarista, aforističar, istraživač istorije našeg humora i satire i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik „Ježa“, najdugovečnijeg balkanskog i jedinog domaćeg štampanog satiričnog časopisa. To što „Jež“ postoji u kontinuitetu od 1935. godine istinski je podvig, za šta najveća zasluga u poslednjih nekoliko decenija pripada prvom čoveku časopisa. Bojičić piše prividno lako, u stilskim figurama, višesmisleno, zavodljivo, duhovito, kritički, lepršavo, koristeći raznovrsnu leksiku. Čini to kontinuirano, ali uvek originalno i sveže. Poslednjih nekoliko godina prosto je tematski, stilski i poetički „eksplodirao“, postigavši punu stvaralačku zrelost, na radost, pa i oduševljenje čitalaca „Ježa“, drugih listova i časopisa u kojima objavljuje i, posebno, brojnih pratilaca na društvenih mrežama. Zahvaljujući satirama Radivoja Bojičića naše društvo je u prilici da se posmatra u ogledalu, koje i kada je krivo, pokazuje njegovo pravo lice.
Nagrada, koju je ustanovila Izdavačka kuća Srpska reč, sastoji iz plakete i novčanog iznosa.
O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu: književnik Aleksandar Čotrić (predsednik), urednik u Srpskoj reči Aleksandar Cvetković i književnik Miodrag Jakšić (članovi).
Dragiša Kašiković je jedan od najznačajnijih stvaralaca u dijaspori, satiričar, pisac, publicista, slikar, prevodilac, novinar i urednik. Kašiković je od savremenika nazvan „vitezom srpske političke emigracije“. Rođen je 1932. godine u Hadžićima, pored Sarajeva. Kao politički emigrant 1957. godine došao u SAD, gde je završio fakultet i perfektno ovladao engleskim, nemačkim i francuskim jezikom. Pokrenuo i književni časopis „Danas“, kao i satirični list „Čičak“. Pored ostalih, objavio je knjige „Poručnik Kavaja“, „Dupljaci“ (drama) i „Partija te tuži, Partija ti sudi“ (aforizmi). Kašikovića su u Čikagu ubili agenti jugoslovenske Službe državne bezbednosti, u redakciji lista “Sloboda”, glasila organizacije Srpska narodna odbrana, koju je osnovao naučnik Mihailo Pupin 1908. godine, saopštila je Izdavačka kuća Srpska reč.
sinhro.rs
Dodelu prestižne nagrade prvi put je ove godine podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Svetislav Basara je jedan od najznačajnijih, najdarovitijih, najuticajnijih, najčitanijih i najpoštovanijih savremenih srpskih književnika. Već dugo, plodno i kvalitetno stvara na našoj književnoj sceni, zbog čega je stekao status kultnog pisca, a, može se reći, i klasika. Basara je od prvog svog romana pobrao najuglednijih kritičara i stekao nepodeljenu podršku, s vremenom, sve brojnijeg čitateljstva. Malo je pisaca, ne samo u domaćim i regionalnim, nego i u evropskim okvirima koji imaju tako bogat i raznovrstan opus, prepoznatljivog i samosvojnog kreativnog rukopisa. Ovaj autor praktično sve pretvara u visoku umetničku vrednost, bilo da je reč o književnom delu, eseju, epistolarnoj prozi ili novinskom tekstu. Zato ga je podjednako zanimljivo čitati u pričama, romanima i kolumnama, kao i slušati dok govori.
Dr Zoran R. Tomić je redovni profesor Upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i šef je Katedre za javno pravo na matičnom fakultetu. Jedan je od najvećih autoriteta pravne nauke u Srbiji i regionu, ali i zapaženi kolumnista i daroviti književnik. Ne libi se da svoje stavove otvoreno i hrabro saopštava. U dnevnoj i periodičnoj štampi objavljuje kritičke i analitičke tekstove na aktuelne teme. Piše stručno, ali i popularno, tako da su njegova viđenja naše stvarnosti razumljiva široj čitalačkoj pubici. Odlikuju ga studioznost, argumentovanost, visok stil i sklonost lepom književnom izražavanju. U svojim javnim tekstovima otvoreno i dosledno se zalaže za vladavinu prava, nezavisnost sudstva i sudija, građansku i parlamentarnu demokratiju, medijske slobode, poštovanje prava i sloboda građana… Svoj naučni diskurs često dopunjava i oplemenjuje lucidnim, maštovitim i duhovitim rečenicama, ponekad lirskim, ponekad satirično intoniranim.
Radivoje Bojičić je istaknuti srpski autor romana i priča, dramski pisac, scenarista, aforističar, istraživač istorije našeg humora i satire i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik „Ježa“, najdugovečnijeg balkanskog i jedinog domaćeg štampanog satiričnog časopisa. To što „Jež“ postoji u kontinuitetu od 1935. godine istinski je podvig, za šta najveća zasluga u poslednjih nekoliko decenija pripada prvom čoveku časopisa. Bojičić piše prividno lako, u stilskim figurama, višesmisleno, zavodljivo, duhovito, kritički, lepršavo, koristeći raznovrsnu leksiku. Čini to kontinuirano, ali uvek originalno i sveže. Poslednjih nekoliko godina prosto je tematski, stilski i poetički „eksplodirao“, postigavši punu stvaralačku zrelost, na radost, pa i oduševljenje čitalaca „Ježa“, drugih listova i časopisa u kojima objavljuje i, posebno, brojnih pratilaca na društvenih mrežama. Zahvaljujući satirama Radivoja Bojičića naše društvo je u prilici da se posmatra u ogledalu, koje i kada je krivo, pokazuje njegovo pravo lice.
Nagrada, koju je ustanovila Izdavačka kuća Srpska reč, sastoji iz plakete i novčanog iznosa.
O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu: književnik Aleksandar Čotrić (predsednik), urednik u Srpskoj reči Aleksandar Cvetković i književnik Miodrag Jakšić (članovi).
Dragiša Kašiković je jedan od najznačajnijih stvaralaca u dijaspori, satiričar, pisac, publicista, slikar, prevodilac, novinar i urednik. Kašiković je od savremenika nazvan „vitezom srpske političke emigracije“. Rođen je 1932. godine u Hadžićima, pored Sarajeva. Kao politički emigrant 1957. godine došao u SAD, gde je završio fakultet i perfektno ovladao engleskim, nemačkim i francuskim jezikom. Pokrenuo i književni časopis „Danas“, kao i satirični list „Čičak“. Pored ostalih, objavio je knjige „Poručnik Kavaja“, „Dupljaci“ (drama) i „Partija te tuži, Partija ti sudi“ (aforizmi). Kašikovića su u Čikagu ubili agenti jugoslovenske Službe državne bezbednosti, u redakciji lista “Sloboda”, glasila organizacije Srpska narodna odbrana, koju je osnovao naučnik Mihailo Pupin 1908. godine, saopštila je Izdavačka kuća Srpska reč.
sinhro.rs
