Meni je ova priča o slanju deteta CAK celih nedelju dana na selo, prosto rečeno smešna. Svako dete koje ima sreću da ima rođake na selu ili blago njemu babu i dedu i da oni žele da ga uzmu kod sebe je jedno srećno dete. Strasna mi je priča o tome kako zamisli roditelj hoće da se otarasi deteta pa ga zato tamo šalje. Ko iole nešto zna o odvajanju deteta, zna koliko mu obogaćuje život, koliko stvara divne uspomene za celi zivot, i koliko se dete osamostaljuje boraveći na selu ili bilo gde daleko od roditelja.У недостатку времена, родитељ никада неће моћи да одведе дете на село. Одвешће га на море, у најбољем случају.
Шта онда фали томе да дете проведе недељу дана на селу, без њих, у природи, да једе здраву храну, упозна другачији начин живота?
Мени је засметала констатација да родитељи тако желе да се одморе од своје деце ...ок, можда има и таквих, али таква генерализација је крајње упитна и непристојна.
Жене, мајке, краљице, опростите нама немајкама које ћемо недељу дана лета упропастити детету и послати га далеко од куће, у неку вукојебину, код ко зна каквих људи, да бисмо ми лакирале нокте.
То тако звучи.
Ovo pišem iz ličnog iskustva i iskustva svoje dece, nista ne pišem napamet, tek onako. Pustite decu da šire krila.