„Lex specijalis“ danas za lekare, sutra za sudije, policajce....
Beograd (24. novembar, 2011.) – Juče se u Skupštini pred poslanicima našao zakon o dopunama i izmenama zakona o radu, koji bi trebalo da proemni samo jedan segment: obračunavanje zarada lekarima i to: po učinku, („per kapita“). Iako se sindikati sa time nisu saglasili, niko se na to ne osvrće, ukazali su moguće na štetne posledice, ali razgovor sa gluvima ne daje rezultate. Usvajanjem ovog zakona lekari će i defintivno dobiti ulogu udarnika: što više pacijenata, veća plata, kao na proizvodnoj traci. Katastrofa. Pacijent je dobio tretman predmeta. Niti je lečenje proizvodnja, niti je pacijent obejkat, rad lekara meri se samo na jedan način – zdravljem nacije, kad dobro rade, onda NEMAJU pacijante, čekaonica je prazna.Kakav je interes lekara, nakon novog zakonksog rešenja da pacijenta leči tako da više ne dolazi, da bude izlečen i zdrav? Nikakav. Dobiće minimalnu platu, dakle, narode bićeš bolestan, bolesniji nego ikad, jer, to je jedini način da lekari dobiju pristojnu platu. Pitanje glasi: ko će da radi u ovoj zemlji ako će veći deo populacije dežurati ispred lekarskih ordinacija?
I posle Tomice - Tomica ...
Poučeni onim što smo do sada doživljavali sa „ jedinstvenim“ rešenjima kakvih nema nigde u svetu, opravdano strahujemo da bi ovo mogao biti uvod u krah finansiranja javnih službi, jer, potpuno je legitimno da to što bi eventualo usvajanje izmena i dopuna Zakona o radu moglo doneti lekarima, već sutra, sa istim obrazloženjem zatraže i zaposleni u pravosuđu i policij. Tako, naprimer, sudije koje imaju najviše predmeta, koji dugo traju, zatražiće veću platu, znači donošenje konačnih presuda – nikad! Policajcima neće biti u interesu da bude mir i red, naprotiv, što više izgreda, što više nereda, veća plata... i tako redom. Izuzimanje lekara iz jedinstvenog sistema isplate zarade zaposlenima u javnim službama i državnoj upravi, vodi u haos. Dobri poznavaoci pravnih propisa i pravnog sistema, jedinstveni su u toj oceni, ali ih niko ne čuje. Najzad, predlog zakona sa datumom od juna 2010. godine, više je nego jasno da je zasotavština bivšeg ministra i da je skrojen u toj kuhinji. Oni koji duže pamte, setiće se da je isti taj predlog već jednom pokšuao da se proturi, ali ga je eks ministarka finansija Dijana Dragutinović zasutavila, odbijajući da ga potpiše, pri čemu je i upozorila da takvo rešenje ruši krovni zakon, Zakon o radu. Godinu i po dana kasnije, zakon je izvađen iz fijoke i sada se traži da bude usvojen po hitnom postupku! Promena na čelu ministarstva zdravlja, nažalost, nije donela ništa suštinski novo, guraju se ista stara, loša rešenja, čak i sa starim datumima...
Novac u centru sistema, a ne pacijent
Svih ovih godina , otkako se sprovodi loša reforma zdravstva, loša jer stastistika govori da nikad nismo bili bolesniji, znači ne daje rezultate, sve što smo se nadali da se NEĆE dogoditi ( izbacivanje stomatologije iz sistema zdravstvene zaštite, izbacivanje medicine rada, državni monopol, enormno administriranje, netransparentno trošenje para osiguranika, itd, itd, itd... ) dogodilo se. Takva su dosadašnja iskustva. Predlog novog zakonskog rešenja ni jednog trenutka na razmatra da li će, zato što neće imati dovoljno pacijenata, samim tim ni normu za platu, mnogi stanovnici udaljenih sela, gradova sa malim brojem stanovnika, ostati bez zdravstvene zaštite, nikoga nije briga, niti se biklo ko time bavi. Dobro pamtimo krilaticu iz Tomicinog vremena „ pacijent u centru sistema“. U njgovo vreme on je izmtog sitema zauvek udaljen. Ustoličen je brutalni kriterijum „ pare u centru svega..“, naravno, naše pare koje se troše, a da se nikome ne polažu računi. Dakle, kad bude usvojen zakon cilj svakog lekara biće da što više pacijenata sedi ispred ambulante. Katasrofa. Umesto na poslu, u parku, sa porodicom i prijateljima, u pozorištu ili na sportskom terenu, sedećemo u čekonicama, kako bi lekari dobili iole pristojne plate....
Kori Udovički: „prodajte stan ili kuću...“
U staroj Kini najbolje su bili plaćeni oni lekari koji su imali najmanje pacijenata. To je bio znak da su dobri terapeuti, da uspešno leče, da pacijenti ne moraju da dolaze kod njih, jer su već nakon prvog tretmana ozdravili. Naravno, vremena su se promenila, lekarska profesija takođe. Navodi se kao primer zdravsteni sistem u Sloveniji. Niko ne govori da je i njima, baš iz Evrope, stigao zahtev da to hitno menjaju, jer ne valja.... Možda ovo ima i dobru stranu, konačno ćemo se u suočiti šta je svih ovih godina bila poenta reforme zdravstva. Zdravlje sugurno nije, jer je promašaj evidentan i veoma merljiv. broje se samo pare. Pogledajte medije poslednjih dana, o čemu pričaju direktori, rukovodioci u zdravstvu, samo o parama... Kljukali su nas lekovima da bi ugodili farmaceutskim kućama, da bi ima plaćali šetanje po svetskim kongresima, sada RFZO kuka da duguje 21 milijardu dinara samo za lekove! Poslušajte Kori Udovički, ona je, kao pravi ekspert, ponudila zdravo rešenje: prodajte ono što imate, na primer, zgradu koju ste napravili, a da osiguranike niste ni pitali da li su saglasni da se ona zida, pa od tih para namirite dugovanja. Pošteno. Nemojte ponovo smišljati nekakva dopunska osiguranja u državnoj izvedbi, ne želimo da država više upravlja našim parama, ona to ne ume. Uverili smo se tokom ovih godina.Vratite nam naših 12,3 odsto od plate što nam ih svakog meseca uzimate, pa ćemo se mi sami lečiti kako znamo i umemo, možda ćemo biti zdraviji. Da probamo. Tako ćemo najzad i saznati ko ume da leči i izleči. Srećom još ima takvih, oni ne rade na „o ruk“, njima je važan rezultat, ali su takvi odavno izbačeni iz lanca odlučivanja. Državnom zdravstvu, onako kako su ga Tomica i njegova družina postavili, pacijenti nisu važni, koliki je njihov udeo u tome što nas je nakon desetogodišnje reforme zdravstva danas za oko 400.000 manje, bilo bi zanimljiuvo analizirati. Kakav sunovrat i struke i etike.....
Zorica Marković
preuzeto sa sajta Zdravoskop.rs
Beograd (24. novembar, 2011.) – Juče se u Skupštini pred poslanicima našao zakon o dopunama i izmenama zakona o radu, koji bi trebalo da proemni samo jedan segment: obračunavanje zarada lekarima i to: po učinku, („per kapita“). Iako se sindikati sa time nisu saglasili, niko se na to ne osvrće, ukazali su moguće na štetne posledice, ali razgovor sa gluvima ne daje rezultate. Usvajanjem ovog zakona lekari će i defintivno dobiti ulogu udarnika: što više pacijenata, veća plata, kao na proizvodnoj traci. Katastrofa. Pacijent je dobio tretman predmeta. Niti je lečenje proizvodnja, niti je pacijent obejkat, rad lekara meri se samo na jedan način – zdravljem nacije, kad dobro rade, onda NEMAJU pacijante, čekaonica je prazna.Kakav je interes lekara, nakon novog zakonksog rešenja da pacijenta leči tako da više ne dolazi, da bude izlečen i zdrav? Nikakav. Dobiće minimalnu platu, dakle, narode bićeš bolestan, bolesniji nego ikad, jer, to je jedini način da lekari dobiju pristojnu platu. Pitanje glasi: ko će da radi u ovoj zemlji ako će veći deo populacije dežurati ispred lekarskih ordinacija?
I posle Tomice - Tomica ...
Poučeni onim što smo do sada doživljavali sa „ jedinstvenim“ rešenjima kakvih nema nigde u svetu, opravdano strahujemo da bi ovo mogao biti uvod u krah finansiranja javnih službi, jer, potpuno je legitimno da to što bi eventualo usvajanje izmena i dopuna Zakona o radu moglo doneti lekarima, već sutra, sa istim obrazloženjem zatraže i zaposleni u pravosuđu i policij. Tako, naprimer, sudije koje imaju najviše predmeta, koji dugo traju, zatražiće veću platu, znači donošenje konačnih presuda – nikad! Policajcima neće biti u interesu da bude mir i red, naprotiv, što više izgreda, što više nereda, veća plata... i tako redom. Izuzimanje lekara iz jedinstvenog sistema isplate zarade zaposlenima u javnim službama i državnoj upravi, vodi u haos. Dobri poznavaoci pravnih propisa i pravnog sistema, jedinstveni su u toj oceni, ali ih niko ne čuje. Najzad, predlog zakona sa datumom od juna 2010. godine, više je nego jasno da je zasotavština bivšeg ministra i da je skrojen u toj kuhinji. Oni koji duže pamte, setiće se da je isti taj predlog već jednom pokšuao da se proturi, ali ga je eks ministarka finansija Dijana Dragutinović zasutavila, odbijajući da ga potpiše, pri čemu je i upozorila da takvo rešenje ruši krovni zakon, Zakon o radu. Godinu i po dana kasnije, zakon je izvađen iz fijoke i sada se traži da bude usvojen po hitnom postupku! Promena na čelu ministarstva zdravlja, nažalost, nije donela ništa suštinski novo, guraju se ista stara, loša rešenja, čak i sa starim datumima...
Novac u centru sistema, a ne pacijent
Svih ovih godina , otkako se sprovodi loša reforma zdravstva, loša jer stastistika govori da nikad nismo bili bolesniji, znači ne daje rezultate, sve što smo se nadali da se NEĆE dogoditi ( izbacivanje stomatologije iz sistema zdravstvene zaštite, izbacivanje medicine rada, državni monopol, enormno administriranje, netransparentno trošenje para osiguranika, itd, itd, itd... ) dogodilo se. Takva su dosadašnja iskustva. Predlog novog zakonskog rešenja ni jednog trenutka na razmatra da li će, zato što neće imati dovoljno pacijenata, samim tim ni normu za platu, mnogi stanovnici udaljenih sela, gradova sa malim brojem stanovnika, ostati bez zdravstvene zaštite, nikoga nije briga, niti se biklo ko time bavi. Dobro pamtimo krilaticu iz Tomicinog vremena „ pacijent u centru sistema“. U njgovo vreme on je izmtog sitema zauvek udaljen. Ustoličen je brutalni kriterijum „ pare u centru svega..“, naravno, naše pare koje se troše, a da se nikome ne polažu računi. Dakle, kad bude usvojen zakon cilj svakog lekara biće da što više pacijenata sedi ispred ambulante. Katasrofa. Umesto na poslu, u parku, sa porodicom i prijateljima, u pozorištu ili na sportskom terenu, sedećemo u čekonicama, kako bi lekari dobili iole pristojne plate....
Kori Udovički: „prodajte stan ili kuću...“
U staroj Kini najbolje su bili plaćeni oni lekari koji su imali najmanje pacijenata. To je bio znak da su dobri terapeuti, da uspešno leče, da pacijenti ne moraju da dolaze kod njih, jer su već nakon prvog tretmana ozdravili. Naravno, vremena su se promenila, lekarska profesija takođe. Navodi se kao primer zdravsteni sistem u Sloveniji. Niko ne govori da je i njima, baš iz Evrope, stigao zahtev da to hitno menjaju, jer ne valja.... Možda ovo ima i dobru stranu, konačno ćemo se u suočiti šta je svih ovih godina bila poenta reforme zdravstva. Zdravlje sugurno nije, jer je promašaj evidentan i veoma merljiv. broje se samo pare. Pogledajte medije poslednjih dana, o čemu pričaju direktori, rukovodioci u zdravstvu, samo o parama... Kljukali su nas lekovima da bi ugodili farmaceutskim kućama, da bi ima plaćali šetanje po svetskim kongresima, sada RFZO kuka da duguje 21 milijardu dinara samo za lekove! Poslušajte Kori Udovički, ona je, kao pravi ekspert, ponudila zdravo rešenje: prodajte ono što imate, na primer, zgradu koju ste napravili, a da osiguranike niste ni pitali da li su saglasni da se ona zida, pa od tih para namirite dugovanja. Pošteno. Nemojte ponovo smišljati nekakva dopunska osiguranja u državnoj izvedbi, ne želimo da država više upravlja našim parama, ona to ne ume. Uverili smo se tokom ovih godina.Vratite nam naših 12,3 odsto od plate što nam ih svakog meseca uzimate, pa ćemo se mi sami lečiti kako znamo i umemo, možda ćemo biti zdraviji. Da probamo. Tako ćemo najzad i saznati ko ume da leči i izleči. Srećom još ima takvih, oni ne rade na „o ruk“, njima je važan rezultat, ali su takvi odavno izbačeni iz lanca odlučivanja. Državnom zdravstvu, onako kako su ga Tomica i njegova družina postavili, pacijenti nisu važni, koliki je njihov udeo u tome što nas je nakon desetogodišnje reforme zdravstva danas za oko 400.000 manje, bilo bi zanimljiuvo analizirati. Kakav sunovrat i struke i etike.....
Zorica Marković
preuzeto sa sajta Zdravoskop.rs
