Dobar roditelj

[Alisa u zemlji čuda]

Ja recimo uopšte ne sumnjam da je mm dobar otac, a često se pitam da li sam ja dobra majka. Pri tom, mnogo više se posvećujem deci, ali eto, ipak sumnjam u sebe, a u njega ne. I sad se pitam kako je to moguće?
Da li je dobar otac onaj ko se povremeno igra sa decom, odvede ih u šetnju ili ih okupa? A dobra majka ona koja se nesebično daje, nema nikakvih ličnih prohteva i živi samo za svoje dete/decu?
Ja sam sama sebi najveći kritičar i priznajem da ne mogu da osvojim titulu "Majka godine", ali ko može, tj.koji su kriterijumi?

P.S. I nemoj sad da mi neko objašnjava kako sam ja dobra/loša majka, nego hoću da mi odgovarate na temu.

 

[Џорџи]

Pa kako povremeno?kao ne igra se svaki dan?zavisi od posla i ko ima vise vremena pa i zelje..sad ja bih vodio dete po ceo dan na sportske aktivnosti al jednostavno ne ide

 

[Alisa u zemlji čuda]

Napisala sam povremeno kao varijantu. Jer kad oboje dođemo kući i dete želi da se neko igra s njim, tata je nekad umoran, nekad nije, ali mama nikad nije umorna i uvek može da zabavlja dete.
E sad, ako mama baš i nema snage svaki dan da zabavlja dete onda se već postavlja pitanje da li je dobra majka. A otac je super ako ipak ponekad smogne snage da se poigra.
Otprilike sam na to mislila, nebitno da li je u pitanju igra, hranjenje deteta, menjanje pelena, šetnja ili nešto peto...

 

[Џорџи]

Pa verujem da mnogi misle meni to nije nesto za procenjivanje u danasnje vreme..ipak se treba usresrediti na dete i ne vagati sad ko vise ulaze sebe..meni je skrenulo paznju to da otac obicno vuce teze stvari i u vecini slucajeva gura kolica dok zena lize sladoledal opet kapiram da nalaze neki balans

 

[Alisa u zemlji čuda]

Nije reč o tome ko više ulaže, nego šta se smatra dovoljno dobrim.
Kakve sad ima veze ko vuče teške stvari sa odgajanjem deteta?

 

[Ванда]

Џорџи, како је то бити мајка?

Ели, мислим да се свака нормална мама пита да ли је добра мама.
А мислим да ,,добра мама'' значи да и задовољна собом и животом уз децу који имаш, деца то осете.
Не мора мама да проводи неограничено време са децом, важно је да време са њима буде квалитетно.

 

[Џорџи]

Nije reč o tome ko više ulaže, nego šta se smatra dovoljno dobrim.
Kakve sad ima veze ko vuče teške stvari sa odgajanjem deteta?

kako sad to nema pa i to je ulaganje i zalaganje valjda

 

[Џорџи]

Џорџи, како је то бити мајка?

Ели, мислим да се свака нормална мама пита да ли је добра мама.
А мислим да ,,добра мама'' значи да и задовољна собом и животом уз децу који имаш, деца то осете.
Не мора мама да проводи неограничено време са децом, важно је да време са њима буде квалитетно.

Ne znam..1:0 za tebe

 

[Only Beer]

Prebacujem sebi isto ponekad neke stvari i sumnjam u sebe. Nervira me sto nekad ne reagujem onako kako mislim da bih trebao. Ne smatram se losim roditeljom, ali mislim da ima mesta za poboljsanja.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Prebacujem sebi isto ponekad neke stvari i sumnjam u sebe. Nervira me sto nekad ne reagujem onako kako mislim da bih trebao. Ne smatram se losim roditeljom, ali mislim da ima mesta za poboljsanja.

Bravo tata!

 

[Ванда]

Ne znam..1:0 za tebe

Извињавам се за мали спам, али морам некад да се помирим са Џорџијем...

 

[gost 149754]

Не мора мама да проводи неограничено време са децом, важно је да време са њима буде квалитетно.

a šta je to kvalitetno vreme
po čemu merimo kvalitet vremena provedenog sa decom?...e pitanje je sad

ja mislim da je to ono vreme koje decu čini srećnom (ali i roditelja), a iz koje će deca nešto da nauče, odn ono vreme koje utiče na njihov fizički, emotivni i mentalni razvoj

dakle dobar roditelj je onaj koji pfovodi dosta kvalitetnog vremena sa detteom= ide u štenje sa njim, priča mu prie, bajke, uči ga da crta, peva...golica se sa njim...bilo šta iz čega će dete izaći uistinu zrelije i srećnije
ne mora to da bude bukvalno ceo dan sa detetom, i mama ima neke svoje potrebe, da popije kaficu, ode kod frizera i tako to
nije dete zapostavljeno ako nije sa mamom sat-dva dok mama se malo posveti sebi
ili ako ode da radi..

neki smatraju da su dobri roditelji ako što više rintaju i obezbede detetu materijalnog dobra...to upšte ne mora da znači (mada je lepo i korisno biti bogat, ali ne mora da znači da si dobar roditelj ako samo rintaš i posle to trošiš)

dobar roditelj je onaj koji naprvavi emotivno stabilne ličnosti od svog deteta, samostalnu, odgovornu osobu
a to se može samo ako seprovodi vreme sa detetom
jer družeći se sa njim, upoznajemo ga, znamo šta ga muči, gde ga treba podstaći, kakav podsticaj mu treba i sl

 

[Ansai ♀]

Pa kako povremeno?kao ne igra se svaki dan?zavisi od posla i ko ima vise vremena pa i zelje..sad ja bih vodio dete po ceo dan na sportske aktivnosti al jednostavno ne ide

ah, dovedes ga/ostavis... povedes nazad doma
krasnog li uzajamnog vezivanja <3

doduse, mozda tako razvije ljubav prema taksiranju... ali ocu?

 

[Lallo]

Napisala sam povremeno kao varijantu. Jer kad oboje dođemo kući i dete želi da se neko igra s njim, tata je nekad umoran, nekad nije, ali mama nikad nije umorna i uvek može da zabavlja dete.
E sad, ako mama baš i nema snage svaki dan da zabavlja dete onda se već postavlja pitanje da li je dobra majka. A otac je super ako ipak ponekad smogne snage da se poigra.
Otprilike sam na to mislila, nebitno da li je u pitanju igra, hranjenje deteta, menjanje pelena, šetnja ili nešto peto...

Normalno je da covek razmislja da li je dobar roditelj ili nije,pa i muskarci rade to isto,mozda ne svi,kao i sto to ne rade sve zene,ali veci deo sigurno.
I kad covek nema ponekad snage,volje i to je u redu,jer ne moze se uvek sva energija preusmeriti na decu.
Pitam se cesto da li ce moj odgoj i rad oko moje dece od njih napraviti "ljude" pre svega.Dobrim delom sam siguran,ali,uvek postoji ono ali...
I ne bih ja tu sad pravio pitanje otac,majka,uvek postoji neko ko je vise odsutan,neko ko jednostavno ne moze sve postici,jer ni zena ne postize bas sve.
E to mi se nije dopalo u tvom pitanju Elins,nekako si provukla musko zenski odnos.
I majke i ocevi mogu biti umorni,a ne slazem se sa ovim da majka nikad nije umorna i uvek moze da se bavi detetom.
Ja sebe smatram dobrim za svoju decu,bila to igra,izlet,autoritet koji je veoma bitan po meni.

 

[Tsuymish]

Da li je dobar otac onaj ko se povremeno igra sa decom, odvede ih u šetnju ili ih okupa? A dobra majka ona koja se nesebično daje, nema nikakvih ličnih prohteva i živi samo za svoje dete/decu?

mislim da roditelj da bi bio dobar roditelj mora da zivi i za sebe a ne samo za dete
covek ne sme sebe da izgubi u celoj prici i treba da odvoji malo vremena samo za sebe,u suprotnom bice na kraju nezadovoljan
svakome je potreban ventil tu i tamo....malo odmora nikome nece da skodi
a sto se tice toga da je tata nekad umoran a mama nikad nije.....mislim ono,mi nemamo prava da kazemo da smo umorne jer odmah ispadamo lose majke

Spojler

pre neki dan me muz pitao od cega sam ja to pa umorna
more...

 

[Only Beer]

Evo ja rezervisao zeni danas dva sata u fitness centru da je malo rasteretim (petak je, malo ranije dolazim kuci a ona je citavu nedelju sa njih dvoje kod kuce). A i vecera kod Grka ce pasti sledece nedelje (klinci idu kod moje sestre). Otkad nismo bili na veceri, samo nas dvoje...
Nadam se da ce se obradovati.

Mnogi roditelji sebi prebacuju, misle da su negde pogresili, ako se dese neke nezeljene stvari kada deca odrastu. Mislim da cesto nema razloga za tim, jer jednostavno ne postoji garancija. Mozes samo da pokusas da das sve od sebe i da se potrudis, da pruzis ljubav, paznju, da budes uzor - nista vise.
Ali razumem te roditelje...i ja bih se pojeo od muke i trazio greske koje sam napravio.

 

[Џорџи]

ah, dovedes ga/ostavis... povedes nazad doma
krasnog li uzajamnog vezivanja <3

doduse, mozda tako razvije ljubav prema taksiranju... ali ocu?

Gde ga dovedes i ostavis?ne drugi da se bavi s detetom sportskim aktivnostima nego ja da ga ucim sportskim aktivnostima

 

[_Ata_]

Zgodna tema i prava za razmišljanje, ali i bedačenje.
U principu, slažem se sa svim gore navedenim komentarima. Ipak... nije to sve.
Po mom mišljenju, prvo i osnovno, roditelj ne treba da se trudi po svaku cenu da bude dobar roditelj, misleći pri tome da se opterećuje, da isčitava stranice i stranice knjiga i sajtova, da radi sve "na note" i po knjigama... treba slediti i osećaj. Posmatrati svoje dete, analizirati njegovu ličnost. Ne važe sva pravila za svako dete, pogotovo ne na neki ustaljen način. Nije dete mašina pa da se postupa po uputstvu. I baš to je ono što mi najviše straha uliva i tera me da stalno preispitujem svoje stavove i postupke. A, sa druge strane, to je dobro. Dobro je, jer dete raste i menja se, pa treba i roditelj da raste skupa sa detetom.
Dalje, ono što roditelji često, iz najbolje namere, naravno, uskraćuju detetu je - iskustvo! Dete mora jednom da padne, mora jednom da se ispeče i slično. Lično, gledam da se to sve prvi put dogodi pod, koliko-toliko, kontrolisanim uslovima. Dozvolim joj da pipne vruću peć. Ne vrelu naravno, ali dovoljno vruću da shvati opasnost. Ili, još bolji primer: hodala je nekih 2 meseca već, i onda joj je iznenada postalo zanimljivo da se penje na dvosed i skače sa njega. Ja joj branim, pa je hvatam, i naravno sve uz upozorenja - nemoj udarićeš se, povredićeš se... i onda shvatim da ona nema pojma šta joj pričam, jednostavno nema to iskustvo, ne zna kako izgleda pasti i udariti se. Pogledam - nema gde da se udari, ni u šta sa oštrim ivicama, vuneni debeli tepih je sve na šta može da padne. Skupim ja hrabrost i kada je krenula da skoči - izmaknem se. Bupnula je na tepih guzom ( jasno da sam prvo gledala kako će pasti, guzom, glavom, na stranu... ) na tepih, onako, pošteno. Malo kmezala i krenula opet na krevet da se penje. Ali nije skočila, bukvalno joj je izraz lica bio tipa - aaaa, pa nisam ni ja blesava, sad znam šta može da mi se desi Dakle, možda grešim, ali ublaženo loše iskustvo u kontrolisanim uslovima, to je po mom mišljenju potrebno i dobro.
Isto tako, roditelj mora da postavi neke granice. U svemu. Ne rigidne i nepromenljive, sve u zavisnosti od slučaja, situacije, uzrasta. Ali moraju postojati granice i pravila. Treba analizirati i osluškivati potrebe i želje deteta i procenjivati šta mu kada treba pružiti. Ne može svaka želja odmah biti ispunjena, ne može svaki hir proterati, ne može sve odmah i kako želi. Dalje, i ključno za dete u svakom uzrastu - treba poštovati ličnost deteta! Treba ga uvažavati! Ne mogu ja od moje male divljakuše, koja je hiper-avanturističkog duha, tvrdoglava i tačno zna šta hoće, isklesati dete po svojoj želji! Ona je takva kakva je, niti mogu niti hoću da joj menjam karakter i temperament, pogotovo. Samo ću gledati da tu njenu energiju kanališem i usmerim, da tu njenu tvrdoglavost usmerim da postane upornost, da je naučim da taj svoj avanturistički duh okrene sebi u korist i iskoristi na pravi način...
I nikada mama i tata ne treba da dovedu sebe u situaciju da se takmiče! Ni za detetovu naklonost, ni za vreme koje će sa kim da provede, ni pogotovo ko je bolji roditelj!Uvek su tu mama i tata, ne mama, ne tata, mama i tata!!!! Poverenje treba graditi, a ne može se to ako neko od roditelja stalno ističe sebe, tipa - reci mami. Ne! Reci mami i tati!!! A ono će samo, kako raste i u zavisnosti od situacije, proceniti kome će se prvom obratiti. Najvažnije je da su oboje tu, i da dete oboma veruje!!!!
Ima još mnogo toga, ali ovo smatram jako bitnim. Smatram da je to jedan od puteva, a ima ih još puuuuno, kako se od deteta "pravi" čovek.

 

[_Ata_]

A to da mama nikada nije umorna i uvek može i mora zabavljati dete je takva greška, i takav mač sa dve oštrice!
Postoje stvari za koje mama i tata nikada ne smeju da budu umorni i nedostupni. Ipak, mama koja uvek mora skupiti snage za valjanje po podu, čitanje bajke ili šta god, rizikuje da je dete sutra smatra svojim robom. Deca rastu, nisu celoga života bebe, niti su celoga života deca, a navike rano stečene ostaju zauvek! Desiće se i doći će trenutak kada mama objektivno neće moći, bilo da se to desi kada dete ima 12 ili 32 godine. I šta onda, ako je do tada uvek bila dostupna, uvek skakala, uvek bila odmorna, raspoložena? Hoće li joj dete reći - ok mama, imaš i ti pravo na odmor, ili će reći - pa kakve su sad to fore, šta mi to sad izigravaš, sad si krenula da me kao vaspitavaš Svakako, karikiram, ali to je suština. Baš ono što sam i u prethodnom postu rekla - granice.
Mama, kao i tata, imaju pravo da budu umorni, imaju pravo da kažu detetu - ne mogu sada, malo kasnije, ali imaju i obavezu da tu reč ispune! I mama i tata su živa bića, i nisu supermeni, niti su savršeni, nisu mašine... i decu treba učiti da su mama i tata uvek tu za njih, za razgovor, za dileme, za pomoć, ali ne i za hirove. I lično uvek imam na umu - i moja će ćerka, jednog dana, biti mama. Učim je da poraste u dobrog čoveka, ali lični primer je neuporediv i nezamenljiv!

 

[Only Beer]

Dalje, ono što roditelji često, iz najbolje namere, naravno, uskraćuju detetu je - iskustvo! Dete mora jednom da padne, mora jednom da se ispeče i slično. Lično, gledam da se to sve prvi put dogodi pod, koliko-toliko, kontrolisanim uslovima. Dozvolim joj da pipne vruću peć. Ne vrelu naravno, ali dovoljno vruću da shvati opasnost. Ili, još bolji primer: hodala je nekih 2 meseca već, i onda joj je iznenada postalo zanimljivo da se penje na dvosed i skače sa njega. Ja joj branim, pa je hvatam, i naravno sve uz upozorenja - nemoj udarićeš se, povredićeš se... i onda shvatim da ona nema pojma šta joj pričam, jednostavno nema to iskustvo, ne zna kako izgleda pasti i udariti se.

Auuuu, sad me podseti na likove, koji zive blizu nas. Znaci cerka im ide vec u prvi razred, a na bilo sta sto dete uradi (pocne da trci, malo brze da vozi bicikl ili bilo sta) oni odmah skacu i govore "nemoj, pasces, udarices se". Jos da oni to tako kazu, nego je tu onaj sleng iz malog sela pored Pozarevca "ce da padnes, bem ti" i sve tako. Znaci samo da sednes, uzmes kikiriki i pivo, da gledas i da se smejes. Mada nije smesno, mala je ono...imas utisak da bi je oduvao malo javi vetar, prenemaze se kad prica (sto me izrazito nervira), zove mamu i tatu jos uvek da je brisu u WC. Skroz razmazena i nesamostalna.
Koliko je puta nasa mala pala (izvrne se sa kreveta i samo cujes "BUMM", trci pa padne, skace po garnituri pa malo promasi i tres dole, kad je prvi put pokusala sama da izadje iz krevetca isto tresnula itd., primera milion).
Sve u svemu, kapiram sta si zelela reci.

Da ne otvaram novu temu, hteo sam da vas pitam kako se ponasate prema deci u vezi TV-a? Sta im dajete da gledaju, sta im ne dajete, do kada smeju da gledaju, imate li tu neka pravila?

 

[Mushmula]

To da li sam dobar cale, trebalo bi da pitate mog klinca.

Ne mislim da me dobrim ocem cini to sto mu placam privatne casove, sto ga vozikam na treninge, niti to sto cu da radim 16 poslova ako treba, da bih ga vodao po belom svetu i svake zime i leta poslao bar 10-tak dana na planinu i more.

I to sto mu pomazem oko matematike mi predstavlja zadovoljsvo, jer na kraju to uvek pretvaramo u cirkus.
U stvari, ozbiljan sam dok ne ukapira gradivo, a onda namerno tvrdim da je pogresno uradio zadatak i silno uzivam dok ga posmatram kako se iz petnih zila upinje da mi dokaze da je uradio tacno.
Tako ujedno proveravam da li je stvarno ukapirao o cemu se radi, ili je nabiflao napamet.
A kad mu priznam da je u pravu, niko srecniji od njega:
- Cale, bre, jesi tupav! – umire od smeha, a ja se kao ljutim,
- Ko je, bre, tupav?! – kazem i gadjam ga jastukom, a on mi uzvraca istom merom. Onda u sobu upada moja draga, pa i nju gadjamo jastukom.

Moracu uskoro da smislim neku novu foru, posto kapiram da cu ubrzo biti provaljen.

U stvari, pokusavam da mu pokazem da ucenje nije bauk i mozda tu malo i preterujem, ali racunam da je jos uvek mali.



Ali, sa druge strane, supruga i ja smatramo da mu cinimo ogromnu uslugu time sto, suprotno danasnjim trendovima , ne dozvoljavamo da misli da se ceo svet vrti oko njega, sto mora da postuje starije i da zna cija je zadnja, sto mora da zna gde su mu granice, kao i da ima obaveze.
Sto nam ne pada na pamet da bijemo njegove bitke sa vrsnjacima, niti da mu uklanjamo sve prepreke s puta, itd, itd.
Niposto mu ne slamamo duh, ali mora da se zna red.

Uvek se pitam da nije nas metod vaspitanja malo neprimeren ovom ludom vremenu, ali jednostavno ne zelim da gajim samozivog, bezobraznog i bezosecajnog kretena, kakvih je, uostalom, danas i previse.

 

[Only Beer]

Uvek se pitam da nije nas metod vaspitanja malo neprimeren ovom ludom vremenu, ali jednostavno ne zelim da gajim samozivog, bezobraznog i bezosecajnog kretena, kakvih je, uostalom, danas i previse.

To je zadnje sto bi trebao da se pitas. Nije u skladu modernice, nije u skladu ovog doba gde vladaju reality shows, pornografija, totalni kapitalizam...Hvala Bogu sto nije. Mislim, razumem ja tebe. I ja sam se par puta uhvatio kako sebe pitam da li je ispravnije to sto je malecka zavolela da mi uvek pomaze kada kuvam (dodaje mi zacine, ili je dignem gore da sedi i dam joj "zadatak" da mesa dok ja donesem nesto itd.), ili bi umesto toga trebala da uci da se sminka (kao sto neki uce svoju malu decu)? Da li je dobro to sto je ucim da kad udje u stan prvo treba da se izuje i stavi cipele tamo gde im je mesto, pa da opere ruke, pa tek onda moze ici da se igra, ili sam tu previse strog? Shvatio sam da jesam strog u poredjenju sa ostalima, sa prosekom. Ali sam isto shvatio da ne treba da se toliko opterecujem sa tim da li sam u skladu sa tim prosekom, nego da je ispravno sto pokusavam da dete naucim da ceni one vrednosti, za koje smatram da su vredne toga.

A ove sto si pomenuo, njih ima previse, tacno. Ali ne mora i moja porodica da daje prilog tj. novog clana. Ostacemo radje u manjini.

Nego, aj baci komentar o tome kako baratate sa gledanjem TV-a, sedenja za kompjuterom itd.

 

[Mushmula]

Nego, aj baci komentar o tome kako baratate sa gledanjem TV-a, sedenja za kompjuterom itd.

Jao, 'de me nadje sa TV-om!

Gledamo s njim Farmu, eto sta radimo.
Uspesno smo izbegli Grand parade i Zvezde Granda , posto klinac ide u muzicku skolu i to je bilo relativno lako, ali svi njegovi drugari prate Farmu, pa racunam da ne moze ni on mimo sveta.

Ali zato supruga i ja komentarisemo one spodobe i ukljucujemo i njega u razgovor, ne bi li ukapirao koje je to zlo.

Sta da ti kazem, dodje mi da zapalim Pink.

A sto se igrica tice, tu smo vec nemocni. Jedino je sreca sto ne voli previse ovu pucacinu. I sto ima dosta obaveza, pa i ne stize da se igra onoliko koliko bi on hteo.

 

[november child]

..mushmula, htedoh da ti zalepim repp ko vrata za predhodni post, ali sad si ga uk*njao..

 

[Only Beer]

Jao, 'de me nadje sa TV-om!

Gledamo s njim Farmu, eto sta radimo.
Uspesno smo izbegli Grand parade i Zvezde Granda , posto klinac ide u muzicku skolu i to je bilo relativno lako, ali svi njegovi drugari prate Farmu, pa racunam da ne moze ni on mimo sveta.

Ali zato supruga i ja komentarisemo one spodobe i ukljucujemo i njega u razgovor, ne bi li ukapirao koje je to zlo.

Sta da ti kazem, dodje mi da zapalim Pink.

A sto se igrica tice, tu smo vec nemocni. Jedino je sreca sto ne voli previse ovu pucacinu. I sto ima dosta obaveza, pa i ne stize da se igra onoliko koliko bi on hteo.

S´obzirom kakvu ponudu imamo na TV-u (kako vi u Srbiju, tako i mi ovde), tesko je izbeci sva ta zla. A bljuvotine, koje su pre pustane tek od 21-22 casa uvece, sad se vrte u po bela dana.
Ujutru ima ritual da cim ustane dodje kod nas i trazi cokoladno mleko i crtani (doduse meni ovo cokoladno mleko vise smeta, ali smo i tu nasli resenje: posto nece ovako med da jede, mi joj tu ubacimo na kvarno jednu kasicicu ). Ali je jako probirljiva kod crtanih i na svu srecu ne voli one gde pucaju, tuku se itd.
Mi gledamo da je TV sto manje upaljen preko dana. Alternativa je muzika (radio ili neki njeni deviji CD), kad joj bas dosade LEGO kocke, njena Baby Born lutka, crtanje i ostalo. A kod igrica sam pozitivno iznenadjen. Konzola joj stoji na mestu gde bode oci bukvalno, ali ona uzme mozda svake dve nedelje da igra igrice.
Stize zima, to me jedino muci, provodi se mnogo vise vremena u stanu. Nesto kontam da bi dodatno uz sankanje mogao da je odvedem na klizanje da to nauci.