(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
DOBAR DAN
Ovo je očigledno moj dan za pisanje.......imam da radim.........mnogo......ali, ne ide, dok pisanje ide. Nema veze, važno da nešto ostane iza mene....da li hrpa proknjiženih faktura, blagajni, izvoda i deviznih naloga.....ili priča.Važno je da kad se okrenem, vidim da sam nešto uradila.....
Ustasmo jutros pre pet sati moj čovek i ja, sačeka nas silna krznena ljubav......posebno mene jer ljubav kroz stomak ulazi, a što bi kereća bila drugačija. Popismo kafu, i nakon u celosti sprovedenog svakojutarnjeg ljudsko- pasjeg rituala, ajd u ledeno i vetrovito jutro. Čeka me otključan centar......znaju da dolazim......nisu baš sigurni kakve smene radim i kog jutra ću da dodjem u cik zore, pa zato otključavaju svako jutro tako rano. Ja sam dvaput budila obezbedjenje i to ne u 5,30 nego mnogo kasnije.....u 6,30........rekoh da treći put budim direktora...... i od tada otključavaju. Ulazim u lokal, ne osećam da li je hladno ili ne, započinjem jutarnju proceduru paljenja tj. uključivanja svega, stavljam kafu i čituckam, forumašim.......moje vreme. Počinje da mi biva hladno, pipnem radijator, a on jedva mlakačak. Au.......uključujem grejalicu i blenem negde kroz izlog......rekao bi čovek da nešto gledam, a ja ne gledam no se skitošem sa mislima.....podsećaju moje misli na one ciganske čerge iz Tigrovog bloga od juče........i počinjem da pišem "Žongliranje".
Al, ne lezi vraže, počeše da me prekidaju i ja pustih tekst u javnost ......toliko sam se ispraksovala za to ranojutarnje pisanje koje sam uglavila u tačno odredjeno vreme, da mogu da pišem po učinku. Ćere su već otišle da rade, sin je kući da založi kotao pa će doći da mi pomogne u kancelariji. Usput da ode do banke, pa u dom zdravlja dedi da završi nešto kod lekara, pa opet u kancelariju, pa kući da naloži još jednom, jer je danas dan kada svi dolazimo tek uveče kući (šta li ću za večeru.....), pa na čas španskog. Zove on i kaže da ne može skoro doći jer je upravo naložio kotao a onda je nestalo struje.
"Maki, idem sad da upalim agregat. Baš sam napunio kotao"
"Dobro sine, ići ću ja u banku"
"Ne dolazi u obzir da ideš ti. Vidiš kakvo je vreme napolju, sledićeš se i razboleti. Zovi onu malu (mladju sestru) nek ide ona kolima kada završi sa svojim poslom".
"Dobro, dobro, zvaću je" odgovaram, nemajući uopšte nameru da je zovem, ima dete posla........ja ću to.
Radim ja, kad sin opet zove. Kaže da je gorivo u agregatu na izmaku.
"Pa zar nema u radionici u kanti?"
"Nema"
"Kako nema sine kad znam da je bilo. Jel' smo rekli da uvek mora biti goriva u toj kanti i da služi samo za agregat, znaš da ide zima i da svaki čas nestaje struja"
"Znam Maki, ali goriva nema......u mom motoru je"
"Pa dobro bre sinko........da li neko tebi brani da sipaš gorivo na pumpi? Idi na pumpu sa kantom pa kupi".
"Nemam vremena mama, moram odmah da pokrenem agregat zbog kotla. Istočiću iz motora" kaže naše muško čedo smejući se.
"Pretači, sine, pretači.....i sve da vratiš" odgovaram kroz smeh.
Opet radim, miran dan, da ne ureknem, kad zove ćera oko 13 sati.
"Maki, ja polazim sad iz kancelarije, cimnuću te na mobilni kada budem ispred centra da mi sneseš fasciklu za banku"
"Čekaj, otkud ti znaš da treba da ideš u banku"
"Pa zvao me je onaj mali i rekao da idem umesto tebe.....gde ćeš po ovom vremenu da izlaziš".
"Dobro, zovi".
I tako, lep dan danas.........meni lep..... jer videh brižnju u brzo izgovorenim rečima i dubokom, muškom glasu što se smeje, u energičnom lupkanju štikli naše ćerke i osmehu dva čigrasta oka što djavolasto vire ispod kape, u veselom pozivu Macinom kad kaže "Maco, šta radiš" (dobro je, danas mu je dan bez problema)........da........danas je dobar dan.........iako se smrzavam od 5,30 jutros i noge su mi led ledeni, iako kući još uvek nema struje, a sada je 17,30, iako se kuća ohladila .........ali kad dodjemo svi oživeće kuća, u njoj biće toplo od laveža, smeha, prekora i reči a malo i zato što će Maca da založi.....bože, šta ću za večeru?
