naucila sam jos davno, ili su me naucili kod kuce, vise ne znam ni sama - da ljude ne mozes menjati i da prava promena moze da dodje jedino iznutra tj ako neko sam odluci da je menja. a to se desava retko, toliko retko da prakticno ne uzimam ozbiljno izjave tipa "pwomenicu se obecawam
" iliti res, non verba.
izabrala sam nekog ko mi je slican i cije sam lose strane (mane) spremna da prihvatim
jer znam da ce ko deda biti jos gori, ko i svi mi sto smo sa godinama sve grdji u onome u cemu smo od pre vec bili gadni.
i tako sela ja, popricala sama sa sobom, pitala se da li mi je ok, da li su te mane podnosljive ili ne i to je to. a ja sam sama gadna baba po karakteru i ne zelim ni sebi ni nekom drugom da zagorcavam zivot nekim pretnjama kukanjem i molbama. ljudi se uglavnom ne menjaju, ako se menjaju nazalost to je cesto na gore ne na bolje, bar sto se karaktera tice
na kraju je bitno da ti mozes da trpis sitna sranya i zadovoljstva dede, i da deda isto to moze da radi sa tobom. ostalo je tracenje vremena, energije i ostalih resursa. tako da nadjes nesto sa cim si ok, a ne nesto na cemu planiras da radis ko da je od plastelina...ne moze, ne ide to tako sa ljudima, partnerima, prijateljima, svima redom. ja bih se prva pobunila da krene neko da me drnda tako.
i na kraju sta bude bice...ali kad radis nesto na silu uglavnom ne izadje na dobro.
To je glupost i nemoguce je. Zasto bih od nekoga pravila coveka, kad mogu da nadjem vec gotovog, kompletnu licnost.
mm sada jede beli lukac
..i posle xxx godina mog mljckanja belog luka sada izjavljuje da je to cudesna biljka...normalno uz odredjeno konzumiranje iste...a ja sam pocela da pijem pivo koje nisam mogla da smislim
U suprotnom bi se do besvesti tumaralo u modu "oce kaki, nece kaki". Uglavnom su zene te koje se potcinjavaju muskarcima koje su odabrale, prepustaju im da oni imaju zavrsnu rec.
