Dnevnik

Evo ja sebe vec 26 god nagovaram da krenem,al sam nedisciplinovana.
A sto da ne,hiljadu pametnih stvari koje nam prolete(dobro sad ga peterah)ili pak glupavih ostaje negde zabelezeno da nas podseca,a ovo drugo opominje...Dobar udzbenik nas samih.
 
Ranije sam pisala, mada već godinama to ne činim. Počela sam da vodim dnevnik u petom razredu. U početku, svakog dana sam zapisavala svoja razmišljanja, kasnije sve ređe i ređe. Prestala sam negde sredinom četvrte godine gimnazije, valjda mi je dosadilo.
 
Haha, i ja sam jednom postavila temu od odnevniku ( http://forum.krstarica.com/threads/117277 ) i koliko se secam zaklela sam se da cu ponovo da ga pisem... ali ne pisem. Dosla sam do zakljucka da sam ja sebi u stvari dosadna (jasna sam sama sebi), pa iako cesto piskaram, to su uglavnom beleske o onome sto citam, ili o drugim ljudima ... i uvek u rokovniku, ili na nekim papiricima, ili salvetama... nikada se nisam vratila onoj jednoj namenskoj svesci...
 
Vexy...:
Pišete li dnevnik?
Ja sam pisala dnevnik kad sam bila u srednoj školi i fakultetu. Pisala sam događaje, utiske, komentare. Jedno vreme sam čak imala dnevnik za događaje i komentare i dnevnik za utiske, razmišljanja.....Za dnevnik sam govorila samo ljudima od poverenja, mislim da je samo dvoje ili troje znalo za njega
al kad sam došla u studentski dom, cimerke su ga otkrile i čitale ga, iako im nisam rekla za njega, i iako sam mislila da je bezbedan u ormanu. Posle toga nisam ga više donosila u dom, ali, nisam dugo izdržala bez njega. Dnevnik je bio moj najbolji drug.
Kad sam se udala, nekako više nisam imala inspiraciju za dnevnik. Svoje dnevnike sam spalila, to sam smatrala raskidom sa prošlošću, kao da sam počela novi život, nije mi žao zbog toga.
Kliknite za proširenje...

Imala sam...
Mama ga je pronašla i sve čitala... i uredno ga vraćala...:eek: dok je nisam provalila...
Onda sam namerno mlatila po dnevniku i pisala šifrovano da je nerviram...:mrgreen:

Najveći šok za nju mora da je bio kad je pročitala da je jedna moja drugarica imala 37 momaka a samo 16-17 godina...:hahaha::hahaha::hahaha:
I kad je pročitala da njeno dete pije... tad mora da se šlAgirala... hahahah...:hahaha:

Kad sam počela da se zabavljam sa sadašnjim momkom, sve sam pobacala... neke stvari treba da ostanu samo uspomena...;)

Mada sliku jednog bivšeg imam ovde u fioci... srećom pa mm ne sređuje fioke...:mrgreen:
 
Simptomaticno je da su ovde mnogi pospaljivali svoje dnevnike na pragu jedne nove pozitivne zivotne faze; i ja sam takodje. Kada nas vec sam mehanizam odbrane stiti od neprijatnih dogadjaja iz proslosti, zasto bismo sami povredjivali sebe kopajuci po starim ranama? Licno u mojim dnevnicima bilo je mnogo vise ruznih dogadjaja, opisivanih negde u po noci, kada je sve izgledalo jos dramaticnije nego sto jeste. Lepe periode sam prozivljavala u dahu, nemajuci vremena da ostavim slovo na papiru; samo ponekad - krupnim slovima ispisano -srecna sam !!!
 
I dalje imam svoj dnevnik, ali on je sada u formi recimo kratkih prica, a tice se nekih mojih zapazanja o ljudima i dogadjajima iz moje okoline. Takodje imam i dnevnik o mojoj deci, gde zapisujem njihove bisere, i njihova razmisljanja koja bi im mogla biti interesantna za deset- dvadeset godina.
 
''Срећне приповести немају своје место међу корицама књига'', рече једном један чоек...

Но, ја се никад не одричем ни својих болова, патњи и тешких тренутака, они су ме обликовали можда више него тренуци среће.
Зато чувам све своје дневнике.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top