Dnevnik

G

gost 149754

Poznat
Poruka
8.473
Pišete li dnevnik?
Ja sam pisala dnevnik kad sam bila u srednoj školi i fakultetu. Pisala sam događaje, utiske, komentare. Jedno vreme sam čak imala dnevnik za događaje i komentare i dnevnik za utiske, razmišljanja.....Za dnevnik sam govorila samo ljudima od poverenja, mislim da je samo dvoje ili troje znalo za njega
al kad sam došla u studentski dom, cimerke su ga otkrile i čitale ga, iako im nisam rekla za njega, i iako sam mislila da je bezbedan u ormanu. Posle toga nisam ga više donosila u dom, ali, nisam dugo izdržala bez njega. Dnevnik je bio moj najbolji drug.
Kad sam se udala, nekako više nisam imala inspiraciju za dnevnik. Svoje dnevnike sam spalila, to sam smatrala raskidom sa prošlošću, kao da sam počela novi život, nije mi žao zbog toga.
 
Pu prva :D
Nije ti zao? Ne znma, meni se ne desavaju pretjerano lijepe stvari da bih ih pisala, uglavnom bih samo kukala, a to ne vjerujem da bi mi se posle citalo :D A kad se desi nesto lijepo, tolik me ponese da me bude muka da pisem :D
 
Vodila sam dnevnik kao tinejdžerka - sve do faksa.

Jedan sam pronašla u podrumu posle mnogo godina. Bila sam šokirana koliko stvari sam u međuvremenu zaboravila, a koliko su neki događaji iz tog perioda uticali na formiranje mog karaktera.
I na osnovu njega napisala sam knjigu. :)
Praktično, prepisala sam ga.
 
ne znam zašto, al uopšte mi nije žao što sam spalila dnevnike. Nikad nisam volela da čitam svoje dnevnike unazad, i kad sam shvatila da i posle dužeg vremena mi je mrsko da čitam sama svoje dnevnike, jednostavno sam uzela šibicu i u peć!
obožavala sam da ih pišem i stvarno sam uživala u tome, sate i sate sam provela nad sveskom i sa olovkom u ruci, ispunila sam 5 velikih svezaka.....i na kraju spalila.....
ali ostala mi je draga uspomena na njih, na onaj divni osećaj posle pisanja, kojeg bih nazvala ni manje ni više, nego pročišćenjem, uvek bih se osećala lakše posle pisanja, ispunjenije....
 
Borac za prava zivotinja:
Vodila sam dnevnik kao tinejdžerka - sve do faksa.

Jedan sam pronašla u podrumu posle mnogo godina. Bila sam šokirana koliko stvari sam u međuvremenu zaboravila, a koliko su neki događaji iz tog perioda uticali na formiranje mog karaktera.
I na osnovu njega napisala sam knjigu. :)
Praktično, prepisala sam ga.
Kliknite za proširenje...

baš lepo
i ja sam razmišljala o tome, u doba dok sam pisala dnevnike, ali sada to više nije moguće
 
Jesam,u srednjoj...još uvek ga čuvam...mada nemam nameru da ga čitam,trenutno..pisala sam uglavnom kada sam bila tužna...
Sada nema šanse da mi tako nešto padne na pamet.:lol:
 
vexy777:
Pišete li dnevnik?
Ja sam pisala dnevnik kad sam bila u srednoj školi i fakultetu. Pisala sam događaje, utiske, komentare. Jedno vreme sam čak imala dnevnik za događaje i komentare i dnevnik za utiske, razmišljanja.....Za dnevnik sam govorila samo ljudima od poverenja, mislim da je samo dvoje ili troje znalo za njega
al kad sam došla u studentski dom, cimerke su ga otkrile i čitale ga, iako im nisam rekla za njega, i iako sam mislila da je bezbedan u ormanu. Posle toga nisam ga više donosila u dom, ali, nisam dugo izdržala bez njega. Dnevnik je bio moj najbolji drug.
Kad sam se udala, nekako više nisam imala inspiraciju za dnevnik. Svoje dnevnike sam spalila, to sam smatrala raskidom sa prošlošću, kao da sam počela novi život, nije mi žao zbog toga.
Kliknite za proširenje...

da bre :) ja sam pisala dnevnik pa sam jos i lepila u njemu neke slicice i tako slicno...skoro sam ga nasla kod mame u ormanu i citala :) plakala sam od smeha...
e da mi je opet taj mozak i te brige,da se odmorim :)
 
xmm... nesto kao detaljan opis dogadjaja iz mog zivota... to nikad nisam imala, ali bilo je i naravno i dalje ima prica koje su vezane za moje emocije iz jedinog zivota koji imam, ali gledam da ne stavljam previse konkretnih detalja iz mog zivota u te price

pa uvek kada pisem ja sam distancirana od tog pisanja, mene covek ne moze upoznati preko mojih reci jer ja pricam price... i mada retko nesto izmisljam nikad ne govorim istinu... to je neki moj stil, izgleda kao ogoljena cinjenica, a ustvari je upakovana bonbonica... nazire se istina, ako me covek zna, ali svako moze da pronadje nesto za svoju dusu... ne znam, kada god uzmem da pisem ja se distanciram od sebe, ne mogu da pisem o sebi... cak i kada pokusavam
 
vexy777:
Pišete li dnevnik?
Ja sam pisala dnevnik kad sam bila u srednoj školi i fakultetu. Pisala sam događaje, utiske, komentare. Jedno vreme sam čak imala dnevnik za događaje i komentare i dnevnik za utiske, razmišljanja.....Za dnevnik sam govorila samo ljudima od poverenja, mislim da je samo dvoje ili troje znalo za njega
al kad sam došla u studentski dom, cimerke su ga otkrile i čitale ga, iako im nisam rekla za njega, i iako sam mislila da je bezbedan u ormanu. Posle toga nisam ga više donosila u dom, ali, nisam dugo izdržala bez njega. Dnevnik je bio moj najbolji drug.
Kad sam se udala, nekako više nisam imala inspiraciju za dnevnik. Svoje dnevnike sam spalila, to sam smatrala raskidom sa prošlošću, kao da sam počela novi život, nije mi žao zbog toga.
Kliknite za proširenje...


Јесам у средњој школи.......
Свашта се ту могло прочитати....:hahaha:
Ја то гледам као фазу одрастања....
Данас не бих више писала дневник, већ књигу, драге моје;), књигу, да нешто и зарадим!:)
Под старе дане себе замишљам како објављујем књиге и спремам колаче за праунучиће.....:manikir:
Е ја скренула с теме.... извињавам се:rumenko:
 
Dnevnik...:)
Pisala sam od 1989 do 2003.
Postoji 27 svesaka raznih formata u kojim stoji ceo moj zivot u tih 14 godina , opisan do najsitnijih detalja.

Osim teksta , tu su slike, pozorisne karte, bioskopske karte, kratke price koje sam pisala, pisma koja sam dobijala....Prosto ne mogu da verujem da bilo ko može da baci dnevnik, to mi je kao da sam unistila proslost.

Nemam snage da sednem da procitam sve to, jer period izmedju 1993-1995 pamtim kao vrlo stresan , i nemam energije da sednem da vidim kako je 15-ogodisnja Mirka to gledala i kako se osecala i sta je napisala.

Zahvaljujuci dnevniku postala sam ovo sto danas jesam, verujem da bi skrenula da nisam pisala sta sam prezivljavala. To je bio moj virtuelni svet , moje mesto za beg od stvarnosti, mojih 150 listova mira.

Zahvaljujuci tome sam naucila da svoje emocije pretocim u reci , da savrseno napisem sta osecam , ali i da pišem uopšte. I danas misli mnogo lakse i bolje vodim pišući nego govoreći.

Često kad govorim ne nalazim prave reči i rečenice mi nemaju smisao, zaboravim sta sam htela da kazem ili o cemu sam uopšte pričala,dok kad pišem to se NIKADA ne dogadja.

Prestala sam da pišem dnevnik kad sam se udala.
I zao mi je zbog toga.
Zao mi je sto na forumu ne postoje vise neke teme, one bi bile nesto kao dnevnik mog ivota u poslednjih par godina :)
 
Vrlo lepo receno:ok::)

Ja sam pisala od 14. do 16.godine...I prestala,i zao mi je mnogo:(...Ali sad kad citam to,smejem se sebi,i nekako sam bas srecna sto sam pisala to...Nije to nista ozbiljno bilo,ali sam se dosta stvari prisetila citajuci ga....

Mislim da bih opet mogla da pocnem pisanje.
 
Pisala i pisem i dalje....Ne pisem ga redovno,s vremena na vreme...I sto je najzanimljivije,nije mi ga mama citala,vec moja cerka koja ima 18 godina.Priznala mi je da mi je citala i taj ''devojacki'' i ovaj sadasnji...Poludela sam...a ja postujem njenu intimu i ne citam njen...
Nekako se osecam lakse kad se ''ispraznim'',pisuci dnevnik,a i lepo je kada se sada osvrnem na prethodne godine svoga zivota,kroz stranice dnevnika
 
etotako2.0:
xmm... nesto kao detaljan opis dogadjaja iz mog zivota... to nikad nisam imala, ali bilo je i naravno i dalje ima prica koje su vezane za moje emocije iz jedinog zivota koji imam, ali gledam da ne stavljam previse konkretnih detalja iz mog zivota u te price

pa uvek kada pisem ja sam distancirana od tog pisanja, mene covek ne moze upoznati preko mojih reci jer ja pricam price... i mada retko nesto izmisljam nikad ne govorim istinu... to je neki moj stil, izgleda kao ogoljena cinjenica, a ustvari je upakovana bonbonica... nazire se istina, ako me covek zna, ali svako moze da pronadje nesto za svoju dusu... ne znam, kada god uzmem da pisem ja se distanciram od sebe, ne mogu da pisem o sebi... cak i kada pokusavam
Kliknite za proširenje...

to onda i nije dnevnik
ali verujem da je bilo zadovoljstvo pisati i takve stvari, priče i opise
ali ja shvatam dnevnik kao nešto sasvim lično, svoje misli i osećanja koja možemo, a jož više osećanja koja ne možemo da podelimo sa drugima
 
Pisala sam u srednjoj a sad nemam vremena od ispita i predavanja. Mada nekad sjedem i napisem koji stih ili kratku pricu u svesku koja je nekad bila dnevnik :D
Prije sam ispisivala citate i onda pisala komentare na njih. kako se sad smijem kad citam :D
 
Pisala i pisem idalje.
Mnogo volim svoje dnevnike.
Imam ih dosta.
A imala sam i ja tu fazu da sam ih spalila-ali ne sve.
Kada sam se rastala sa muzem,bilo mi bas,bas tesko.
I kao najveci moguci baksuz uzmem ja da sredjujem kucu,da radim teske fizicke poslove da zaboravim na moju muku:-)
kada pronadjem stare dnevnike,ali one koje sam pisala u periodu kada smo se on i ja upoznali....:-(
A tu je bilo sve....mislim ne samo ono sto se tice njega i mene....ali i dosta o tome....moji utisci,razmisljanja,pa cak i neki razgovori koje sam ja zapamtila i napisala....I tu sam bas bas bila iznervirana uzela i pocepala sve to...da iskalim bes.
posle mi je bilo zao...jer kada sam se ohladila pocela sam da razmisljam kako bi lepa uspomena to bila.
Mozda cak da jednog dana procitam i detetu kako su se upoznali i zavoleli njeni roditelji.
Bas....steta.
Inace ove druge cuvam-od svoje 15 godine.
Znci 20 godina pisem dnevnike....razmisljala sam da ih pretocim u knjigu...ili bar neku pricu...ima tu sveha.
Neke ne volim da prelistam unazad.Bas,bas lose uticu na mene.
jer je mnogo toga ruzno napisano u njima....i iz svake reci izbijaju moj bes i ocaj....
Opet neke i volim-setim se nekih lepih i bezbriznih momenata.
 
Mirka Šizika:
Dnevnik...:)
Pisala sam od 1989 do 2003.
Postoji 27 svesaka raznih formata u kojim stoji ceo moj zivot u tih 14 godina , opisan do najsitnijih detalja.

Osim teksta , tu su slike, pozorisne karte, bioskopske karte, kratke price koje sam pisala, pisma koja sam dobijala....Prosto ne mogu da verujem da bilo ko može da baci dnevnik, to mi je kao da sam unistila proslost.

Nemam snage da sednem da procitam sve to, jer period izmedju 1993-1995 pamtim kao vrlo stresan , i nemam energije da sednem da vidim kako je 15-ogodisnja Mirka to gledala i kako se osecala i sta je napisala.

Zahvaljujuci dnevniku postala sam ovo sto danas jesam, verujem da bi skrenula da nisam pisala sta sam prezivljavala. To je bio moj virtuelni svet , moje mesto za beg od stvarnosti, mojih 150 listova mira.

Zahvaljujuci tome sam naucila da svoje emocije pretocim u reci , da savrseno napisem sta osecam , ali i da pišem uopšte. I danas misli mnogo lakse i bolje vodim pišući nego govoreći.

Često kad govorim ne nalazim prave reči i rečenice mi nemaju smisao, zaboravim sta sam htela da kazem ili o cemu sam uopšte pričala,dok kad pišem to se NIKADA ne dogadja.

Prestala sam da pišem dnevnik kad sam se udala.
I zao mi je zbog toga.
Zao mi je sto na forumu ne postoje vise neke teme, one bi bile nesto kao dnevnik mog ivota u poslednjih par godina :)
Kliknite za proširenje...


Лепо....
С том разликом што данас кад немам куд узмем папирче и пишем...понекад и то ме тако смирује
Ја вам кажем, видећете, бићу ко она матора баба што је смислила Барбику - ћу да се богатим пишући гресе, овај грехе из младос:P
 
Има једно старо правило у послу - све што је шкакљиво одрађуј усмено
Написмено води само кад хоћеш да себе заштитиш
Папир је чудо
Траг остаје....
А тај осећај ухваћене мисли у тренутку и овековечене заувек је заиста феномен. Волим да пишем, и сад, ако се манем шале, стварно верујем да ћу једног дана нешто паметно и да објавим
До тада треба да радим на том - паметном:mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top