Sada, kada iz ovog ugla gledam, ne znam kome je, u tom trenutku bio draži susret.Meni nikada nije bio problem navezati kontakt sa nepoznatom osobom, iz prostog razloga, što tih kontakata, nije bilo puno, a i u njihovom izboru mi je pomagao moj osećaj za prepoznavanje ljudi.Lagao bih, kada ne bih priznao, da me je taj isti osećaj, nekoliko puta i prevario.Ovaj put ne...
Upoznali smo se, i vrlo brzo prešli na ti, što mi je bilo malo neobično, ali vrlo korisno za daljnji razgovor, i bliži kontakt.Kako?Vrlo jednostavno!
Pored sveg ostalog, on je bio i duhovit.Na moje pitanje, ili konstataciju:,,Sedite,...?,, , on se okrenuo, kao tražeći nekog, i uz smešak odgovorio:,, ...Nisam primetio, da još nekog ima...,,. Naravno, uz moj uzvraćeni smešak, shvatio sam, da mu je osećaj bliskosti, bitniji od razgovora sa običnim prolaznikom. Ne znam, da li ste, nekada osetili tu emociju, koja vas prožme...On za mene, više, nije bio stranac.Oslovljavanje sa ti, je smatrao normalnim, u ovakvim trenucima, a meni je, pored male neugodnosti, ubrzo ulilo samopouzdanje, da smo ,,isto važni,,, i da naš razgovor, može da teče bez ograničenja.U vreme, kada si sam sebi tuđ, nađe se neko, ko te smatra svojim.Nisam mogao skriti svoje simpatije prema njemu, a nisam ni znao, koliko ću se tom čoveku, kasnije diviti.Tek sad znam, koliki je uticaj imao na mene, i formiranje moje ličnosti. Smatrao sam, da će razgovor među nama biti neobavezan, u vidu ćaskanja, međutim, širina njegovih pogleda i stavova, koje je u početku, tako diskretno, kroz priču nagoveštavao, plenila je i dala mi slobodu, da idem dalje.Skoro da nije bilo teme, na koju on nije bio spreman.Svako moje viđenje stvari moglo je biti iznešeno, ali samo do određene granice.Tada bi, bez ustezanja, imao običaj reći:,,...Dobro, ali to nije baš tako,,.Nisam ni primetio, kada je taj razgovor prerastao do takvog nivoa, da su teme prosto navirale.Nove, i nove...Nije mu bila strana književnost, ... umetnost. O arhitekturi da ne pričamo ...Svojim ukusom me zadivio, ne znam ni danas, zašto tako brzo.Može biti i zbog toga, što su nam se ,,neke tačke dodirivale,,, kako sam ja to sebi, tada objašnjavao. Možete li zamisliti, da u svakodnevici, kada za mladog čoveka niko nema vremena, naiđete na nekog stranca, koji, ne samo da nije stranac, i ne samo da nema vremena, nego shvatite, da on za vas ima vremena, i to mnogo više, nego što ga vi možete potrošiti.
(Sledi nastavak, ...kad nađem vremena)
Upoznali smo se, i vrlo brzo prešli na ti, što mi je bilo malo neobično, ali vrlo korisno za daljnji razgovor, i bliži kontakt.Kako?Vrlo jednostavno!
Pored sveg ostalog, on je bio i duhovit.Na moje pitanje, ili konstataciju:,,Sedite,...?,, , on se okrenuo, kao tražeći nekog, i uz smešak odgovorio:,, ...Nisam primetio, da još nekog ima...,,. Naravno, uz moj uzvraćeni smešak, shvatio sam, da mu je osećaj bliskosti, bitniji od razgovora sa običnim prolaznikom. Ne znam, da li ste, nekada osetili tu emociju, koja vas prožme...On za mene, više, nije bio stranac.Oslovljavanje sa ti, je smatrao normalnim, u ovakvim trenucima, a meni je, pored male neugodnosti, ubrzo ulilo samopouzdanje, da smo ,,isto važni,,, i da naš razgovor, može da teče bez ograničenja.U vreme, kada si sam sebi tuđ, nađe se neko, ko te smatra svojim.Nisam mogao skriti svoje simpatije prema njemu, a nisam ni znao, koliko ću se tom čoveku, kasnije diviti.Tek sad znam, koliki je uticaj imao na mene, i formiranje moje ličnosti. Smatrao sam, da će razgovor među nama biti neobavezan, u vidu ćaskanja, međutim, širina njegovih pogleda i stavova, koje je u početku, tako diskretno, kroz priču nagoveštavao, plenila je i dala mi slobodu, da idem dalje.Skoro da nije bilo teme, na koju on nije bio spreman.Svako moje viđenje stvari moglo je biti iznešeno, ali samo do određene granice.Tada bi, bez ustezanja, imao običaj reći:,,...Dobro, ali to nije baš tako,,.Nisam ni primetio, kada je taj razgovor prerastao do takvog nivoa, da su teme prosto navirale.Nove, i nove...Nije mu bila strana književnost, ... umetnost. O arhitekturi da ne pričamo ...Svojim ukusom me zadivio, ne znam ni danas, zašto tako brzo.Može biti i zbog toga, što su nam se ,,neke tačke dodirivale,,, kako sam ja to sebi, tada objašnjavao. Možete li zamisliti, da u svakodnevici, kada za mladog čoveka niko nema vremena, naiđete na nekog stranca, koji, ne samo da nije stranac, i ne samo da nema vremena, nego shvatite, da on za vas ima vremena, i to mnogo više, nego što ga vi možete potrošiti.
(Sledi nastavak, ...kad nađem vremena)
