(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DLAN
Otvoren dlan je kao bašta. Rodna i plodna šaren stazama prošarana, livada ili proplanak što u suncu život kupa, il’ šuma gusta što u tihe senke svetla oblači svoje stanovnike, stabla. Može i nebo taj dlan biti, i čitava jata ptica izroditi da po njemu vazda akrobacije duše izvode.
Samo na otvorenom dlanu duša spava a život u njoj ne jenjava, već se obnavlja.
Samo sa njega kao ptica ona poleti i na nečiji drugi otvoren dlan sleti da da deo sebe na dar.......a dar, međ' perima ušuškan.
Taj drugi dlan uzme dar, pa se onda sklopi, na krila tuđa ne misleć'. Jaukne ptica na njemu što stoji......
Oooo znam......znam da je boli
Zvuk lomljave sopstvenih krila ni jedna ptica ne voli.
Eh, ptico mala, sa dlana svog otvorenog što veselo letiš noseći darove duše svoje, znaj jedno
U stegnutoj pesti ne živi život, tu nema drveta da se duša skrije, ni trave, ni stene, ni potoka, nema ni vazduha, ni sunca.....tu živi samo tren uzimanja. Mrve umrlih ptica duša u stegama pesti leže, a mrtvac, vlasnik pesti, po pravilu sebičnosti,
i ne zna da je zapravo on, a ne ptica, mrtav....ubijen sopstvenim dlanom, a nejak da se sopstvenoj klopci odupre. Pa opet otvori na kratko dlan, da neka druga ptica na njega sleti, a on da oseti život tuđim lepetom krila mu donet.
I tako……groblje trenova duša u stegnutom dlanu mu spava.
A ptice na svoj se dlan vrate, da polete opet, drugim otvorenim dlanovima darove noseći....darove, međ' perima ušuškane jer život samo zatvoren dlan ubija.
Pružena ruka ne znači uvek „daj mi“ nego i „izvoli“.
Samo sebičluk vidi „daj mi“ kad vrlina kaže „izvoli“.
PS Dobar dan .......i lep želim ptičicama oba pola
blagodarim.......el' mogu da sednem? 
...nisam bre badava razredna na F odeljenjce 
Naše je samo ono što dajemo, jer dajemo samo ono što u sebi imamo.
..ljudi sa otvorenim dlanovima, i u reali i na forumu, te stoga svakako i 
Ovo gore što sam napisala, hvala ti za inspiraciju. Nije to ništa posebno znam, par rečenica, ali su od srca. Ovaj tvoj tekst me je podsetio na to koliko smo ponekad spremni da dajemo. Čak i onda kada ništa zauzvrat ne dobijamo. To je valjda ona neodoljiva potreba da se pruži. Srećna sam kada sam u mogućnosti da pružim. Više bi se trebali radovati svi, kada pružaju no kada uzimaju. Lepota i sreća leže u osmesima ljudi koje volimo. 
na suncu, prijatelju Čuvaru 