Đukanović: Svi koji ruše crnogorski identitet moraće da odgovaraju

Pa jašu i dalje , nikad jači ,to je poneta prethodnog mog posta , a biračko telo misli da više oni nisu vlast i da je sada pošteni patriota Vučić . DS,DSS i G17 isti onik oji su vladali pre 2012. su danas 90% u SNS i na bitnim rukovodećim funkcijama,al odrpanci veruju da su smenili DS šteočine i uništitelje Srbije koji su im 2000. uzeli markicu za prevoz . A onda sam ja grozan i frustriran što takve ljude nazovam pogrdnim epitetima i dovodim u pitanje njihovu intelignciju . Pa niko više kofi govana nije istresao po SNS od Sarape i Jele Trivan ,a oni su još najmanje bitan faktor . Poenta je da da narod danas pod Vučićem glasa sa preko 60% da ih isti DOS ministri, tajkuni , direkori, novinari i dalje jašu i da potpuno opstane taj sistem ,a dok su bili žuti i Čeda zajedno nisu mogli da sanjaju da će neko uspeti da progura njihovu agendu sa tolikom podrškom u narodu,Ustvarti oni i daloje goraju svoju agendu pošto su svi namireni od Vučića ili kao deo vladajuće stranke ili kao deo šatro opozicije .
Isto tako misli i Vučić pa oko njega u vrhu Hunte skoro više nema starih saboraca radkala ,patriota poštenih , nema ni nacionalista koji su neki rusofili , ni u kabinetu ,ni u vladi ..sve go Dosovac ,američki i nemački stipendista , Suzi Vasiljević DS kadar , šef kabineta Ivica od Dinkića nasledjen . Dakle i Vučić misli isto sve što i ja o tom patriotskom narodnom stadu , zato im ne da blizu vlasti i odluka , al ipak glasaju za njega jer ih uspešno laže da se nešto promenilo .
Evo i tebe koji si delovao inteligetno, je stvarno izgleda ubedio da je smenio Žute Lopove koji su ekonomski Uništili Srbiju .

Има доста тога паметног што си написао, са веома добрим делом сам сагласан. Посебно са делом да је један део ДОС-ових оперативаца прешао у редове СНС, имајући у виду да су то каријеристи који не могу да опстану у политици ван власти. Али да је ово ДОС, само у обланди СНС, ту ниси у праву, макар не у мери у којој си овде представио.

Иначе добар део ових отклона СНС је направио у опозицији. Када се раздвојио од радикала, СНС је постао погодан за добар део бирача јер је одустао од тврдоглавог радикалског "никада у ЕУ" и од оног наратива да се прогласи окиупација Космета. Већ тада су почели контакте са неким европским и америчким званичицима. Да су остали радикали, они би увек били јака опозиција, али једино опозиција. Јер пред сваке изборе последњи адут и игра на страх је била да ће са повратком радикала да се врате санкције, да ће поново почети ратови и да ће нам одузети тек добијени бели шенген. Дакле одметнути радикали су у три опозиционе године већ мењали свој наратив и своје циљеве. Није тај отклон дошао након маја 2012. године када су освојили власт и у годинама после тога када су у своје редове примали покајнике бивше власти.

Чак први отклон према некој мало либералнијој причи Томислав Николић је покушао да направи 2008. године када је рекао да ће тада радикали које је предводио гласати за Споразум о стабилизацији и придруживању ако то подразумева да на тај начин не признајемо независност Косова. И у том тренутку се дешава несвакидашња ствар, да скоро све релевантне странке хоће да се тај споразум потпише, па је чак и Чеда рекао да је то неки историјски тренутак, јер је познато да је у Србији немогућ консензус око било чега. И то се и сада испоставило као тачно, јер је идила трајала само неколико дана. ДСС је био једини против јер су већ тада одустајали од идеје ЕУ, а онда је Шешељ у Хагу променио мишљење, јер како да допусти да ДСС буду већи радикали од радикала и наложио је СРС да гласа против споразума. Ту је дошло до те пукотине између Николића и Шешеља након које је формиран СНС. Дакле много пре него што су дошли на власт.

У економском смислу ДОС-ова владавине и СНС-ова су такође неупоредиве. За време ДОС-а је била приватизација, дакле извор прихода који је данас малтене немогућ. Приватизација која је вероватно на планети једна од најнеуспешнијих и која је довела до скоро милион незапослених. Неодговорност према националном дугу који је растао без контроле, задуживање за попуну буџета по катастрофалним каматама. У време кризе 2008. године ми смо у Европи једна од економија која је најгоре страдала. У време короне ми смо најмање оштећени.

Да те подсетим само на једно до две мере које је 2008. године тадашња власт гурала. Прво је била Динкићева стратегија, да се обезбеде повољни кредити грађанима да у сред економске кризе купују и на тај начин, поспешивањем тражње, подигну производњу. Наравно једна бесмислица, јер су кредити давани за робу широке потрошње која се већином увози, тако да би наши грађани куповином помагали стране фирме.

Друга мера је била још луђа. Био је ваљда у министарству финансија или привреде, не сећам се, неки државни секретар Ћирић или Ћирковић. Човек је понудио свим послодавцима да раднике које држе на црно, пријаве и ослобођени су годину дана пореза и доприноса. Прво логично питање којим је урушен овај бриљантан план било је - ако послодавци до сада нису пријавили раднике, зашто би их пријавили годину дана а после тога морали да плаћају порезе и доприносе које сада не плаћају - . Одговор је био - пратићемо резултате ове уредбе па ћемо модификовати по потреби- .

А као шлаг на торту у сред тог економског суноврата, како би се направио трули компромис и како би се 2008. спречили радикали да преузму власт, ради се фамозна коалиција ДС-СПС, где се излази у сусрет захтевима ПУПС-а од којих све ово на крају зависи, да се повећају пензије 10 одсто. Поред упозорења тадашњег гувернера НБС да ће то лансирати наш јавни дуг, није се обраћала пажња, а остало је историја.

Да не говорим о (не)чињењу око Косова, где се уочи Скупштине тзв. Косова на којој ће ови прогласити независност, само пар дана раније тражи од наших министара да пишу акционе планове. Дакле нешто што смо годинама знали да ће доћи тренутак, нисмо имали никакву стратегију, већ пар дана уочи свршеног чина наши министри и држава пишу акционе планове како ће се понашати. А када су након тога почели преговори водили су се на нивоу да ми пошаљемо нашег ћату Борка Стефановића да преговара са њиховим ћатама.

Дакле уз сво поштовање за ствари које си рекао, а где је доста тога истинитог, да је ово баш исти ДОС само у СНС-овој обланди, то није тачно, не у мери у којој ти представљаш.
 
Има доста тога паметног што си написао, са веома добрим делом сам сагласан. Посебно са делом да је један део ДОС-ових оперативаца прешао у редове СНС, имајући у виду да су то каријеристи који не могу да опстану у политици ван власти. Али да је ово ДОС, само у обланди СНС, ту ниси у праву, макар не у мери у којој си овде представио.

Иначе добар део ових отклона СНС је направио у опозицији. Када се раздвојио од радикала, СНС је постао погодан за добар део бирача јер је одустао од тврдоглавог радикалског "никада у ЕУ" и од оног наратива да се прогласи окиупација Космета. Већ тада су почели контакте са неким европским и америчким званичицима. Да су остали радикали, они би увек били јака опозиција, али једино опозиција. Јер пред сваке изборе последњи адут и игра на страх је била да ће са повратком радикала да се врате санкције, да ће поново почети ратови и да ће нам одузети тек добијени бели шенген. Дакле одметнути радикали су у три опозиционе године већ мењали свој наратив и своје циљеве. Није тај отклон дошао након маја 2012. године када су освојили власт и у годинама после тога када су у своје редове примали покајнике бивше власти.

Чак први отклон према некој мало либералнијој причи Томислав Николић је покушао да направи 2008. године када је рекао да ће тада радикали које је предводио гласати за Споразум о стабилизацији и придруживању ако то подразумева да на тај начин не признајемо независност Косова. И у том тренутку се дешава несвакидашња ствар, да скоро све релевантне странке хоће да се тај споразум потпише, па је чак и Чеда рекао да је то неки историјски тренутак, јер је познато да је у Србији немогућ консензус око било чега. И то се и сада испоставило као тачно, јер је идила трајала само неколико дана. ДСС је био једини против јер су већ тада одустајали од идеје ЕУ, а онда је Шешељ у Хагу променио мишљење, јер како да допусти да ДСС буду већи радикали од радикала и наложио је СРС да гласа против споразума. Ту је дошло до те пукотине између Николића и Шешеља након које је формиран СНС. Дакле много пре него што су дошли на власт.

У економском смислу ДОС-ова владавине и СНС-ова су такође неупоредиве. За време ДОС-а је била приватизација, дакле извор прихода који је данас малтене немогућ. Приватизација која је вероватно на планети једна од најнеуспешнијих и која је довела до скоро милион незапослених. Неодговорност према националном дугу који је растао без контроле, задуживање за попуну буџета по катастрофалним каматама. У време кризе 2008. године ми смо у Европи једна од економија која је најгоре страдала. У време короне ми смо најмање оштећени.

Да те подсетим само на једно до две мере које је 2008. године тадашња власт гурала. Прво је била Динкићева стратегија, да се обезбеде повољни кредити грађанима да у сред економске кризе купују и на тај начин, поспешивањем тражње, подигну производњу. Наравно једна бесмислица, јер су кредити давани за робу широке потрошње која се већином увози, тако да би наши грађани куповином помагали стране фирме.

Друга мера је била још луђа. Био је ваљда у министарству финансија или привреде, не сећам се, неки државни секретар Ћирић или Ћирковић. Човек је понудио свим послодавцима да раднике које држе на црно, пријаве и ослобођени су годину дана пореза и доприноса. Прво логично питање којим је урушен овај бриљантан план било је - ако послодавци до сада нису пријавили раднике, зашто би их пријавили годину дана а после тога морали да плаћају порезе и доприносе које сада не плаћају - . Одговор је био - пратићемо резултате ове уредбе па ћемо модификовати по потреби- .

А као шлаг на торту у сред тог економског суноврата, како би се направио трули компромис и како би се 2008. спречили радикали да преузму власт, ради се фамозна коалиција ДС-СПС, где се излази у сусрет захтевима ПУПС-а од којих све ово на крају зависи, да се повећају пензије 10 одсто. Поред упозорења тадашњег гувернера НБС да ће то лансирати наш јавни дуг, није се обраћала пажња, а остало је историја.

Да не говорим о (не)чињењу око Косова, где се уочи Скупштине тзв. Косова на којој ће ови прогласити независност, само пар дана раније тражи од наших министара да пишу акционе планове. Дакле нешто што смо годинама знали да ће доћи тренутак, нисмо имали никакву стратегију, већ пар дана уочи свршеног чина наши министри и држава пишу акционе планове како ће се понашати. А када су након тога почели преговори водили су се на нивоу да ми пошаљемо нашег ћату Борка Стефановића да преговара са њиховим ћатама.

Дакле уз сво поштовање за ствари које си рекао, а где је доста тога истинитог, да је ово баш исти ДОС само у СНС-овој обланди, то није тачно, не у мери у којој ти представљаш.
Jesu, samo su drugačije okolnosti , ako zanemirimo radikalsku demagogiju za maloumne po kojoj je 2000. Početak Propasti Srbije , treba se osvrnuti na to na šta je ličila Srbija te 2000 . u kom stanju je bila privreda , infrastruktura , kolike su bile prosečne plate , kupovna moć ,devizne rezerve , štednja gradjana,kakav je bio ekonomski i bankarski sistem , platni promet,životni standrad generalno ... pa onda da vidimo šta je to DOS uništio .
U suštini Srbija se tek 2000. našla tamo gde su Normalne Zemlje tipa Čehoslovačke , Slovenije , Poljske i ostalih Madjarskih bile 90. , plus još gore jer ove nisu imale sankcije,izbeglice i razorni rat sa NATO . Tako da iako je DOS obećavao milijarde odmah i sad to je bilo totalno nerealno,jer nije bilo dobro ni u jednoj tranzicionoj državi u početku iste,svuda se dešavao kolaps velikih društvenih sistema, usledila je masovna propast soc. giganata i masovna otpuštanja , ali ipak su konstatno rasle plate i kupovna moć gradjana . Bivši DDR se i danas još po standardu nije izjednačio sa BRD iako je deo najmoćnije evropske ekonomije već 30 godina ,a pogotovo je prvih 10 godina tranzicije ta razlika bila drastična i pored stotina milijardi maraka koje su sipane tamo sa Zapada .
Dakle bez obzira na promašaje , nesposobnost i korumpiranost raznih DOS vlasti stanje u državi 2012. i 2000. se nikako ne može porediti , što je i Vučić shvatio pa pljuje taj period kako bi se uvukao gorepomenutim ne baš inteligetnim biračima , a opet se sam okružio i poverio vodjenje države upravo tim kadrovima iz dvehiljadih , a mogao je eto dovesti neke "nove " , "poštene " , "neukaljane" .
Eno jutros videh baš Suzi se u današnjem Danasu ,povodom smrti Slobe ,hvali kako je bila Otporaška pesnica koja je bila u prvim redovima u borbi protiv zlog dikatora (ne spominje da je tada bila rame uz rame sa Djilasom i Mladjom Dj ,al dobro to i nije za zameriti )
A vrhovni SNS Gebels i šef njoj , Svinji J Vučiućeviću , Mitroviću , Mariću i ostalim Svijnoidima je isti onaj Beba Popović , koji se hvalio da je kao Djindjićev Gebels lično urgirao da se na RTS pusti film Srebrenica krik iz groba ,gde se šira srpska javnost prvi put upoznala sa tim dogadjajem, ili kako ti kažeš počela je da nam se nameće krivica , vredja nacionalna osećanja i nameće autošovinizam .
 
Poslednja izmena:
Jesu, samo su drugačije okolnosti , ako zanemirimo radikalsku demagogiju za maloumne po kojoj je 2000. Početak Propasti Srbije , treba se osvrnuti na to na šta je ličila Srbija te 2000 . u kom stanju je bila privreda , infrastruktura , kolike su bile prosečne plate , kupovna moć ,devizne rezerve , štednja gradjana,kakav je bio ekonomski i bankarski sistem , platni promet,životni standrad generalno ... pa onda da vidimo šta je to DOS uništio .
U suštini Srbija se tek 2000. našla tamo gde su Normalne Zemlje tipa Čehoslovačke , Slovenije , Poljske i ostalih Madjarskih bile 90. , plus još gore jer ove nisu imale sankcije,izbeglice i razorni rat sa NATO . Tako da iako je DOS obećavao milijarde odmah i sad to je bilo totalno nerealno,jer nije bilo dobro ni u jednoj tranzicionoj državi u početku iste,svuda se dešavao kolaps velikih društvenih sistema, usledila je masovna propast soc. giganata i masovna otpuštanja , ali ipak su konstatno rasle plate i kupovna moć gradjana . Bivši DDR se i danas još po standardu nije izjednačio sa BRD iako je deo najmoćnije evropske ekonomije već 30 godina ,a pogotovo je prvih 10 godina tranzicije ta razlika bila drastična i pored stotina milijardi maraka koje su sipane tamo sa Zapada .
Dakle bez obzira na promašaje , nesposobnost i korumpiranost raznih DOS vlasti stanje u državi 2012. i 2000. se nikako ne može porediti , što je i Vučić shvatio pa pljuje taj period kako bi se uvukao gorepomenutim ne baš inteligetnim biračima , a opet se sam okružio i poverio vodjenje države upravo tim kadrovima iz dvehiljadih , a mogao je eto dovesti neke "nove " , "poštene " , "neukaljane" .
Eno jutros videh baš Suzi se u današnjem Danasu ,povodom smrti Slobe ,hvali kako je bila Otporaška pesnica koja je bila u prvim redovima u borbi protiv zlog dikatora (ne spominje da je tada bila rame uz rame sa Djilasom i Mladjom Dj ,al dobro to i nije za zameriti )
A vrhovni SNS Gebels i šef njoj , Svinji J Vučiućeviću , Mitroviću , Mariću i ostalim Svijnoidima je isti onaj Beba Popović , koji se hvalio da je kao Djindjićev Gebels lično urgirao da se na RTS pusti film Srebrenica krik iz groba ,gde se šira srpska javnost prvi put upoznala sa tim dogadjajem, ili kako ti kažeš počela je da nam se nameće krivica , vredja nacionalna osećanja i nameće autošovinizam .

Када се анализира нечији учинак слажем се да треба да се узму све околности у разматрање. Посебни чињеница да је наша стардна позиција била катастрофална након 5. октобра, имајући у виду привреду погођену санкцијама и уништену инфраструктуру током бомбардовања.

Исто тако онда треба да се узму у обзир многобројне донације које су одмах кренуле да се сливају у нашу земљу, са једне стране као директна подршка нашој економији, са друге стране као помоћ друштву. Никада нећемо сазнати које су то цифре у питању јер никада нико није желео то да објави. Постојала је и подршка обнови дела инфраструктуре. Мислим да је један мост у Новом Саду обновљен средствима ЕУ, али и многе друге ствари.

Оно што је ДОС наследио у аманет и и целокупна економска инфраструктура, хиљаде државних предеузећа која су чекала или на гашење или на приватизацију. Истина је да смо ми изгубили десет година транзиције које су већ прошле земље Источне Европе које си набројао. Исто тако ми смо имали прилику да посебно у приватизацији учимо на њиховим примерима, јер су осим Словеније, сви имали класичну шок терапију која је довела до великог, огромном пада стандарда и незапослености. На факултету сам чак на предавањима још док је Слоба владао учио да је једна од ретких предности наше земље што каснимо са транзицијом баш та што не морамо да понављамо грешке других земаља у транзицији. Професор је тада рекао да се нада да ћемо коначно ми нешто научити на туђим грешкама.

И онда дође таква транзиција, да су се узела најгора искуства најгорих приватизација, а додала се наша склоност ка пљачки, где смо добили једну економску трагедију. Не само да смо поновили грешке, ми смо те грешке помножили, тако да ми данас у економским уџбеницима представљамо студију случаја како се не сме радити. Значи тај потенцијал који је ДОС имао је буквално подредио својој новој олигархији и направио комплетну катастрофу.

Да ли треба да помињем иначе како смо користили ми погодности које нам је запад после 5. октобра дао да се мало брже развијамо. Не знам колико се сећаш шећерне афере. Ако се не сећаш подсетићу те. ЕУ нам помагала у роби и као помоћ нам слала велике количине шећера. Наше шећеране (продаване за 1 евро) су ту помоћ користиле да би тај шећер препаковале у своју амбалажи и извозиле на тржиште ЕУ. Ја који до сржи презирем ЕУ и надам се да никада нећемо бити њен део, мене је и сада срамота тог шибицарског начина пословања. Ово иначе није измишљена таблоидна афера, ово је нешто што је ЕУ открила. Чак нам је и то прогледала кроз прсте иако је постојала велика опасност да нам затворе тржиште за ту и за неке друге врсте робе. То је један ситан пример у мору лудила.

Дакле није ДОС наследио само и једино рушевине, он је наследио неки потенцијал који је могао да претвори у неке мало јаче и здравије економске темеље. Али ДОС је пао не само на пољу економије, већ и на многим другим важним питањима где је народ једноставно био незадовољан како су они то решавали, односно нису решавали.
 

Back
Top