Ђубре светско а контејнер наш 2. deo

Успешна пословна превара

Чести су и препаковани увозни производи. Увезени оригинал добије нову, српску налепницу ситно одштампане декларације која углавном не одговара стварном стању у запакованом производу.

Доказано је и у Србији и у земљама бившег југословенског региона да су бројни производи из увоза лошијег квалитета од онога на тржишту Европске уније. Ту су у питању и прехрамбени и сви други производи, попут детерџената и кућне хемије... Али, има и производа из Србије који су најобичнија масовна превара грађана, и који као такви не могу у земље Европске уније. Наиме, овде се превара подразумева као облик успешног пословања, али се, кад се ухвати на делу, кажњава. Реч је о соковима, на којима најчешће пише да су 100 одсто од воћа. И то баш од оног воћа чија је слика на амбалажи. Али, у пракси није тако. Ради се о мешавини разног воћа, и то кад га има. А углавном га нема у ономе што на тржишту продају као сок. Није тешко установити да је у овом случају реч о грубој повреди више закона, а пре свега Закона о оглашавању, Закона о заштити потрошача, као и Закона о безбедности хране. Наиме, у само једном рутинском испитивању квалитета сокова од двадесетак произвођача, утврђено је кршење тих закона. Али, ништа више од тога. Нити је ко одговарао, нити су производи повучени са тржишта. Неко је дао часну реч а неко платио где треба да се о томе ћути. Преварио се једино један технички директор александровачке Жупе изјавом да је "...контрола квалитета сокова рађена на основу табела које су преузете из ЕУ" и да су "коришћене методологије које у Србији не важе..." Ако је све тако, зашто онда српски произвођачи сокова на тржиште ЕУ не могу да продају ниједан свој производ? Да није можда због тога што садрже три пута мање воћа од прописаног?

Широкогруди, очерупани, преварени и неинформисани купац у Србији, јединствена је појава у савременој Европи, која није објашњива чак ни генетиком, оном која је настала од пола миленијума под Турцима.

Али такав купац сваког рога за свећу, добро је дошао и домаћим лоповима, и страним преварантима, и свима који посредују у нечасном послу масовне обмане и отимачине. Због тако кротких поданика и постоје "државни намештеници" у српским владама, попут садашњег министра пољопривреде Саше Драгина или његове претече Иване Дулић-Марковић, или њиховог духовног праоца Драгана Веселинова, али и многих других који су своја академска знања стицали у компанијама које производе смрт са одложеним дејством.
Тако школовани кадрови најбоље знају да управљају судбином масе, сугестивно изговарајући епохалне лажи о општој добробити, док у ствари помажу монструозне пројекте својих учитеља.

Модификована г... у Министарству пољопривреде

Дивље (улично-пијачно) српско тржиште, богато је свим и свачим па чак и огромним количинама генетски модификоване соје коју, упркос забрани, пољопривредне апотеке слободно продају. Мада се у Министарству пољопривреде понашају као да проблем уопште не постоји, доказано је да у Мачви већ пуну "демократску" деценију сељаци користе ово семе на више од 300 хектара, а неки су од покошених остатака хранили и бикове на фармама! Такође, упркос званичној забрани увоза генетски модификоване сојине сачме, раније увезене количине (наравно, из Америке) уз одобрење Министарства пољопривреде, несметано су на тржишту. Треба ли помињати каква "својства" има генетски модификована соја? Сељаци су извели експеримент још одавно: тамо где прскају хербицидима осуши се све, само она (ГМ соја) која расте несметано. Неће отров на отров. А све је препуно (негде и до 70 одсто садржаја) такве соје. Све месне прерађевине, паризери, виршле, шункарице, паштете, мортаделе, месни оброци, конзервисана готова јела...

Све до 2004. године, ондашњи савезни фитосанитарни инспектори тражили су да надлежна министарства и царина поштују закон и спрече улазак генетски модификоване соје, падале су и тужбе, али је сваком приликом (увек у другостепеном поступку) интервенисала Ивана Дулић-Марковић, ондашња министарка пољопривреде, рударства и водопривреде, али и директорка бившег Савезног завода за биљне и генетичке ресурсе, и касније потпредседница владе. Дословно је укидала та решења и доносила нова, другостепена, којима је увоз омогућен. Тако је само у три наврата, уз њену агресивну кампању, у Србију ушло застрашујућих пола милиона тона генетски модификоване сојине сачме, и сигурно још толико од "добротвора" у виду донације, па је та количина дељена бесплатно у Војводини и неким другим деловима Србије (највише Нишки регион). Отишла је Ивана Дулић-Марковић још даље, па је тада дала дозволу за увоз модификованих садница шљива, јабука и другог воћа, зараженог туморима корења. Овај "поклон" примили су пољопривредници Шумадије. Рецимо да све ово нема везе са чињеницом да је Ивана Дулић-Марковић својевремено била стипендиста америчке компаније "Монсанто", која се бави производњом генетски модификоване хране, те да јој је баш та компанија платила више студијских боравака широм света, али... У Србији од карцинома годишње оболи око 30.000 људи. Ако је само један одсто њих умрло од онога што је увезено уз њену помоћ, онда је реч о смишљеном злочину.

Директор Еколошког покрета из Новог Сада Никола Алексић располаже подацима да је у априлу 2009. године та иста америчка компанија "Монсанто" добила дозволу да годину дана врши експерименте са кукурузом у Војводини! Црни хумор је да су се у то време сељаци у неким медијима хвалили како им је баш тај генетски модификован кукуруз "добро успео".

Садашњи министар пољопривреде Србије Саша Драгин, иначе "кадар" који је ту тако рећи за руку довела Ивана Дулић-Марковић, због оваквих и сличних ствари нема коме да полаже рачуне. И он је претходно био на стручном усавршавању у америчкој компанији "Монсанто" која, очигледно, преко својих кадрова које школује, улази у државе попут Србије и спроводи своје болесне али профитабилне науме.

Обмањивање купаца: ко је кажњен по овом закону (Кривични законик РС - "Сл. гласник РС", бр. 85 од 6. октобра 2005; 88/05 и 107/2005)?

Члан 244.

Ко у намери обмањивања купаца ставља у промет производе са ознаком у коју су унети подаци који не одговарају садржини, врсти, пореклу или квалитету производа или ставља у промет производе који по својој количини или квалитету не одговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа, или ставља у промет производе без ознаке о садржини, врсти пореклу или квалитету производа кад је оваква ознака прописана или се при стављању у промет производа служи очигледно лажном рекламом, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

Сита Србија, богата Киргизија

Србија је само у току 2010. године купила и увезла са страног тржишта више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука, око 5.000 тона пасуља, као и више од 600 тона шаргарепе, 4.800 тона паприка, крушака, краставаца, парадајза, белог лука, купуса, па чак и шљива, и тоне першуна и другог зеленила...

Према доступним подацима пограничних служби, увози се чак и из Киргизије! На списку земаља које извозе у Србију су још и Кина, Шпанија, Чешка, Аустрија, Босна и Херцеговина, Египат, Грчка, Холандија, Италија итд. Јабуке Србија увози из БиХ, купус из Македоније, јагоде из Грчке, пасуљ из Турске, бели лук из Кине...

Свињарија

Трговачке преваре шире се регионом некадашње Југославије по истом рецепту. Тако је један правник из Сарајева одлучио да некога тужи јер је, преварен, купио кесицу желатина у листићима произвођача "Др Оеткер" (за рамазански колач), па је тек након детаљног читања састојака на декларацији производа схватио да се ради о свињском производу! Проблем је био у томе што је податак да је у питању свињски желатин сазнао кад је случајно прочитао и декларацију на српском језику, на истом паковању, која је била замаскирана, заправо прекривена на паковању.

Риба која се лажно представља

До којих граница иду масовне преваре и пљачке грађана-потрошача, говори и податак да на српским тржницама траје продаја рибе из југоисточне Азије, из реке Меконг, једне од десет најзагађенијих на свету! Њено име је пангасиус, а овде је продају као домаћи лист или сомовину, због сличности. Количине се мере тонама, а њену евидентну загађеност тешким металима још нико није обзнанио, или испитивање количине отрова уопште није рађено.

Залеђени пангасиус кошта мање од три евра и има га у скоро свакој продавници, месари, пијаци, па чак и у дивљој, уличној продаји. Превара је масовна, а најбоље успева у градским ресторанима где је након разних "термичких обрада" немогуће утврдити шта је сомовина, шта лист, а шта отровна риба латинског имена из далеке и мутне реке Меконг у коју су Американци у вијетнамском рату бацили толико бомби и отрова, колико је довољно да све буде отровано још хиљаду година. У данима када трају српске посне славе, лако је закључити шта све заврши на столовима милиона људи. Једино није јасно шта надлежна српска министарства и пограничне службе раде, где су ти корумпирани административни канали којима затрована храна са других континената стиже, и колико се новца ту обрће. Или је све јасно, али само купцу, продавцу и посредницима...

Еколошки покрет Новог Сада,
Никола Алексић
 

Back
Top