Небојша | фебруар 13, 2011 у 21:18 | Ознаке: гмо, закони, исхрана, контрола хране, криминл, пољопривреда, храна | Категорије: Здравље, Здравство, Исхрана, Срби - Србија - Нација - Држава | URL: http://wp.me/p3KWp-3Ky
Заиста је фрапантно каву затровану храну за тихо одумирање једе становништво Србије, то је организован криминал најгоре врсте, а владајући естаблишмент, са својим институцијама, само је услужни сервис свему томе. Крше се закони, нико не одговара... контрола хране која се увози је никаква. Увозе се канцерогене намирнице, увози се риба из реке Меконг (Вијетнам) која је једна од 10 најзагађенијих река на свету! Та риба се зове "Пангасиус", али овде је због сличности третирају као домаћи лист, или сомовину. Риба је загађена тешким металима, али нико од званичника то још није обелоданио, количина продаје те рибе мери се тонама. Упркос законској забрани, пољопривредне апотеке продају семе ГМ соје, а сељаци у Мачви већ десетак година користе ово семе на више од 300 хектара обрадивог земљишта!
Ово неће престати док не сменимо властодржачку псеудоелиту, са својим привеском, "опозицијом"...
Извор: Таблоид
Таблоид истражује
Масовне преваре произвођача, увозника и трговаца, које доводе до масовних пљачки потрошача...
Ђубре светско а контејнер наш
Потрошачи у Србији годишње су опљачкани за стотине милиона евра, невидљивим али подлим триковима произвођача и трговаца, уз добру помоћ државе која не примењује законе и не спроводи у потребној мери, а често и никако, обавезна испитивања увозних али и домаћих производа за које је више пута утврђено да су дословно опасни по живот
Никола Влаховић
Када је пре две године једним истраживањем откривено да пекари у Србији годишње зараде 48 милиона евра закидајући на грамажи хлеба, нико се није ни осврнуо на ту чињеницу осим једног уплашеног директора млинско-пекарске фирме који је невешто објашњавао да хлеб након неколико сати изгуби на тежини "јер му вода испари"! Но, истина је мало другачија...
На кеси и фискалном рачуну пише да тај производ тежи 500 грама, али ако "испаравање" према једном истраживању буде тешко и до 50 грама, то је онда од сваког грађанина око седам килограма отетог ("испареног") хлеба годишње. Истраживање рађено на примерима векне од 500 грама узете од произвођача попут "Панчевачке пекаре" (хлеб "сава"), "Класа" и многих других широм Србије, показало је да ниједна векна од 500 грама није имала 500 грама, него увек упадљиво мање. Случај масовне преваре са разликом у цени белог и жутог шећера посебна је прича, јер ту није реч о закидању на тежини него у вређању здраве памети...
Јер, према стручним тумачењима, енергетска вредност жутог и белог шећера је потпуно иста. Једина разлика је у занемарљивој количини витамина и минерала у корист такозваног жутог шећера, којем је због те пропаганде и цена виша и продаја му боље иде. Месечно су у питању на десетине тона само преко једне продајне мреже. Заправо, једноставнијим речима речено, жути шећер је једна обмана коју шире трговци и трговачке компаније преко медија, махом "женске" штампе... Бели шећер се производи од шећерне репе, а жути од шећерне трске, тако да је тачно само то да су сировине различитог порекла. Али и један и други се највећим делом састоје од сахарозе. Осим тога, жути шећер је полупроизвод, јер се у производњи белог користи управо жути шећер, па би баш услед чињенице да је у питању полупроизвод требало да буде јефтинији, а не три пута скупљи као што је овде случај. Произвођачима је зарада на жутом шећеру незнатно већа него на белом, али зато на њему трговци лепо зарађују ширећи пропаганду о "здравијем жутом". Нажалост, у Србији само пет одсто становништва чита декларације на производима, али и они који би да их прочитају имају проблем са намерно ситно одштампаним словима која не може да прочита нико без тешке муке, или уз помоћ оптичких средстава. У овом "жутом" случају, на декларацији производа пише да је у питању рафинисани шећер "коме је додата боја".
Умри мршав и срећан
Међу најпродаванијим артиклима на домаћем тржишту налазе се и такозвана "енергетска пића", додаци прехрани, зачини, дечја храна, кондиторски производи, џемови, чајеви... На њиховим декларацијама у више од 50 одсто случајева написана су лажна обавештење о присутности "активних материја" и других различитих састојака, мада их тамо уопште нема.
Продајне мреже у Србији препуне су увозне дечје хране у пахуљицама, кекса и алкохолних пића, којима није извршена анализа као што је то случај у Хрватској (мада су у питању исти производи из увоза!) и где је утврђено присуство ризичне количине канцерогених и халуциногених материја штетних за срце и крвне судове! Бројни су примери попут јефтиног кинеског цимета, којег има у слободној продаји на српском тржишту и који се најчешће користи за индустријско справљање посластичарских производа (такође колача и торти у кућној радиности), а за који је утврђено (опет не у Србији него у Хрватској) да има осам одсто недозвољене канцерогене материје "кумарин". Те канцерогене материје у недозвољеној количини има и у цејлонском цимету који важи за квалитетнији и који је, наравно, знатно скупљи.
Скандал који је пре годину дана избио око такозване "зелене кафе", када је здравствено-санитарна инспекција Црне Горе забранила даљи увоз и промет тог производа (чије су промотерке у Србији две овдашње певачице, Јелена Карлеуша и Леонтина Вукомановић), открио је два произвођача из Америке и једног њиховог имитатора из Србије, чији "дијететски производи" нису безбедни за људску употребу. Били су то American Leptin Pharmaceuticals, Santa Fe и српски произвођач Elephant CO - Strong Natura...
Но, касније је београдски произвођач такозване зелене кафе за мршављење некако успео да се избори за даље присуство на тржишту и наставак спорне производње.
У једном од највише коришћених енергетских пића под именом "гуарана", које се може наћи у свим прехрамбеним и угоститељским објектима у Србији, званично је главна биолошка материја кофеин добијен из гуаране. Реч је о доказаној обмани потрошача коју нема ко да санкционише. Наиме, у овом производу налази се чисти кофеин! И то је тај "енергетски производ".
nastaviće se --
Заиста је фрапантно каву затровану храну за тихо одумирање једе становништво Србије, то је организован криминал најгоре врсте, а владајући естаблишмент, са својим институцијама, само је услужни сервис свему томе. Крше се закони, нико не одговара... контрола хране која се увози је никаква. Увозе се канцерогене намирнице, увози се риба из реке Меконг (Вијетнам) која је једна од 10 најзагађенијих река на свету! Та риба се зове "Пангасиус", али овде је због сличности третирају као домаћи лист, или сомовину. Риба је загађена тешким металима, али нико од званичника то још није обелоданио, количина продаје те рибе мери се тонама. Упркос законској забрани, пољопривредне апотеке продају семе ГМ соје, а сељаци у Мачви већ десетак година користе ово семе на више од 300 хектара обрадивог земљишта!
Ово неће престати док не сменимо властодржачку псеудоелиту, са својим привеском, "опозицијом"...
Извор: Таблоид
Таблоид истражује
Масовне преваре произвођача, увозника и трговаца, које доводе до масовних пљачки потрошача...
Ђубре светско а контејнер наш
Потрошачи у Србији годишње су опљачкани за стотине милиона евра, невидљивим али подлим триковима произвођача и трговаца, уз добру помоћ државе која не примењује законе и не спроводи у потребној мери, а често и никако, обавезна испитивања увозних али и домаћих производа за које је више пута утврђено да су дословно опасни по живот
Никола Влаховић
Када је пре две године једним истраживањем откривено да пекари у Србији годишње зараде 48 милиона евра закидајући на грамажи хлеба, нико се није ни осврнуо на ту чињеницу осим једног уплашеног директора млинско-пекарске фирме који је невешто објашњавао да хлеб након неколико сати изгуби на тежини "јер му вода испари"! Но, истина је мало другачија...
На кеси и фискалном рачуну пише да тај производ тежи 500 грама, али ако "испаравање" према једном истраживању буде тешко и до 50 грама, то је онда од сваког грађанина око седам килограма отетог ("испареног") хлеба годишње. Истраживање рађено на примерима векне од 500 грама узете од произвођача попут "Панчевачке пекаре" (хлеб "сава"), "Класа" и многих других широм Србије, показало је да ниједна векна од 500 грама није имала 500 грама, него увек упадљиво мање. Случај масовне преваре са разликом у цени белог и жутог шећера посебна је прича, јер ту није реч о закидању на тежини него у вређању здраве памети...
Јер, према стручним тумачењима, енергетска вредност жутог и белог шећера је потпуно иста. Једина разлика је у занемарљивој количини витамина и минерала у корист такозваног жутог шећера, којем је због те пропаганде и цена виша и продаја му боље иде. Месечно су у питању на десетине тона само преко једне продајне мреже. Заправо, једноставнијим речима речено, жути шећер је једна обмана коју шире трговци и трговачке компаније преко медија, махом "женске" штампе... Бели шећер се производи од шећерне репе, а жути од шећерне трске, тако да је тачно само то да су сировине различитог порекла. Али и један и други се највећим делом састоје од сахарозе. Осим тога, жути шећер је полупроизвод, јер се у производњи белог користи управо жути шећер, па би баш услед чињенице да је у питању полупроизвод требало да буде јефтинији, а не три пута скупљи као што је овде случај. Произвођачима је зарада на жутом шећеру незнатно већа него на белом, али зато на њему трговци лепо зарађују ширећи пропаганду о "здравијем жутом". Нажалост, у Србији само пет одсто становништва чита декларације на производима, али и они који би да их прочитају имају проблем са намерно ситно одштампаним словима која не може да прочита нико без тешке муке, или уз помоћ оптичких средстава. У овом "жутом" случају, на декларацији производа пише да је у питању рафинисани шећер "коме је додата боја".
Умри мршав и срећан
Међу најпродаванијим артиклима на домаћем тржишту налазе се и такозвана "енергетска пића", додаци прехрани, зачини, дечја храна, кондиторски производи, џемови, чајеви... На њиховим декларацијама у више од 50 одсто случајева написана су лажна обавештење о присутности "активних материја" и других различитих састојака, мада их тамо уопште нема.
Продајне мреже у Србији препуне су увозне дечје хране у пахуљицама, кекса и алкохолних пића, којима није извршена анализа као што је то случај у Хрватској (мада су у питању исти производи из увоза!) и где је утврђено присуство ризичне количине канцерогених и халуциногених материја штетних за срце и крвне судове! Бројни су примери попут јефтиног кинеског цимета, којег има у слободној продаји на српском тржишту и који се најчешће користи за индустријско справљање посластичарских производа (такође колача и торти у кућној радиности), а за који је утврђено (опет не у Србији него у Хрватској) да има осам одсто недозвољене канцерогене материје "кумарин". Те канцерогене материје у недозвољеној количини има и у цејлонском цимету који важи за квалитетнији и који је, наравно, знатно скупљи.
Скандал који је пре годину дана избио око такозване "зелене кафе", када је здравствено-санитарна инспекција Црне Горе забранила даљи увоз и промет тог производа (чије су промотерке у Србији две овдашње певачице, Јелена Карлеуша и Леонтина Вукомановић), открио је два произвођача из Америке и једног њиховог имитатора из Србије, чији "дијететски производи" нису безбедни за људску употребу. Били су то American Leptin Pharmaceuticals, Santa Fe и српски произвођач Elephant CO - Strong Natura...
Но, касније је београдски произвођач такозване зелене кафе за мршављење некако успео да се избори за даље присуство на тржишту и наставак спорне производње.
У једном од највише коришћених енергетских пића под именом "гуарана", које се може наћи у свим прехрамбеним и угоститељским објектима у Србији, званично је главна биолошка материја кофеин добијен из гуаране. Реч је о доказаној обмани потрошача коју нема ко да санкционише. Наиме, у овом производу налази се чисти кофеин! И то је тај "енергетски производ".
nastaviće se --