Himna Satani
Tebi, stvaranja
Moćnom načelu,
Uzroka i smisla,
I duhu i telu,
Dok u putiru
Vino penuša,
Ko kad u oku
Zaiskri duša,
Dok zemlju i sunce
Osmesi krase,
I razmenjuju
Ljubavne glase,
Kroz zagrljaj tajni
Sad jeza se vine,
Sa brda i plodi
Bujne doline;
Moje ti pesme
Poj smelo šalju,
Zovem te, o, Satana
Ti gozbe kralju!
Kandilo pope
Odbaci i pesme,
Sa staze Satana
Uzmaći sad ne sme!
Gle, Mihajlu¹ je
Rđa sad splela
Misitičnu sablju,
I arhanđela
Vernog čerupa,
U praznini vene,
U ruci su Jova
Munje zaleđene,
Bledi meteori,
I svetovi sveli,
Sa nebeskog svoda
Padaju anđeli,
U tvari je sad toj,
Što ne spava nikad,
Kralj svih fenomena
I sviju oblika,
Sam živi Satana,
I on carstvo toči
U drhtavom bljesku
Kroz te crne oči,
Il’ tim što se slabo
Opire i gubi,
Kojim izaziva,
Blaženim i grubim
U radosnoj krvi
Plodova blista,
Kojim vedra radost
Uvek biva čista,
Što bežeći život
Ohrabruje sav,
I odlaže bol,
Podstičući ljubav,
Udahni o, Satana,
U pesmu što pojem,
Iz grudi, Bogu krene
Prkošenje moje,
Iz prvosveštenika,
Kraljeva krvavih,
I baš kao munja,
Sve duhove smlavi,
Adonise, Arimane,
Za te, Astarte moj,
Žive sve skulpture
Sve slike i poj,
Kroz grčka nebesa
Blagoslov krene,
Pružen od Venere
Anadiomene²,
Stablu Libanona
Za te trese lik,
Duša Kipirana³,
Uskrsli ljubavnik;
Za tebe je plam
Plesa i refrena,
I čista, devičanska
Ljubav je pružena,
Tu gde su mirisne
Palme Idumeje₄,
I morska pena
Mirisava gde je;
Što da se varvarski
Hrišćanin preda,
Mahnitom besu
Opscenih obreda,
Da pali hramove
Svetim bakljama,
I grčka znamenja
Na zemlju da slama?
Ti ćeš begunac
Među lare ući,
Kod duhovnih ljudi
U njihovoj kući,
Uzdrhtalo srce
Puniće se ženi,
Tobom ljubavnikom
I Bogom plamenim,
I blede od brige
Veštice vodiš,
Da pomoć pruže
Paćenoj prirodi;
Nepomičnom oku
Tog alhemičara,
Il’ pogledu stalnom
Čarobnjaka stara,
Iza manastirskih
Tromih rešetaka,
Novo nebo otkri,
Rasplamsalih zraka,
Bežeći od sveta,
Tu u Tebi ište,
Monah⁵ tužni taj
Svoje pribežište,
Duši ti je mučnoj,
Iskidanoj blizu,
I blag je Satana,
Daje Eloizu;
Zalud grubi kostret,
Tvoja muka svaka,
Šapuće ti pesme
Marija i Flaka⁶,
Kroz psalme kreće
Tužbalica tvoja,
I oblike božanske
Nosi ti iz poja
Pesme rujnih ptica,
Crnom vrevom ide
Kroz sve Glicere,
I kroz Likoride,
Oblik lepšeg doba
Tada će da grane,
Povremeno u
Ćelije besane,
Kroz Livijeve
Stranice plamne,
Konzula, tribuna,
Gomile pomamne,
I čudesni ponos
Stare Italije,
O, monahu, tebi
S Kapitola lije,
Besni plam lomače
Neće da mine,
Zbog
Viklifa, Husa⁷,
Glasova sudbine,
Ka vetru budni
Krici sad streme,
Novi vek se rađa
I došlo je vreme,
I mitre i krune
Sada tresu krici,
Iz manastira grme
Svi pobunjenici.
Pod epitrahiljom
Propovedi hole,
Fra Đirolama
Savonarole,
Ko što Martin Luter
Sad mantiju baca,
Skida sa tvog duha
Okove lanaca,
Blista plamna kruna
I sevanje sjane,
Materija buja,
Pobeda Satane;
I lep je i strašan
Sad juriš nemani,
I bujaju zemlje,
Teku okeani;
Blistavo je sjajan,
Kô vulkan sja sada,
Proždire planine,
Sve doline svlada;
Obleće bezdane,
Pa sakriven minu
Duž staza i špilja,
U tamnu dubinu;
Pa se nesvladan
Uz obale stvori,
I lete njegovi
Krici ko vihori,
I kao vihori
Dah se njegov grana,
Prolazi ljudi
Veliki Satana,
S mesta na mesto
Blagoslov krene,
Prolaze pomamne
Kočije plamene,
Osveto razuma,
O, tebi ja kličem,
Pozdrav o, Satana,
O pobunjeniče!
K tebi ide tamjan
Uz molitvu ovu,
Svešteničkog boga
Pobedi Jehovu.
Prevod sa italijanskog Bojan Belić
Prim. prev.
¹Arhanđel Mihailo
²Venera Anadiomena, rođena iz morske pene, predstavlja grčku civilizaciju
³Adonis, ljubavnik Venere, koga je nakon što ga je ubio vepar Jupiter uskrsnuo
⁴Idumeja, regija drevne Fenikije
⁵Abelar
⁶Vergilije i Horacije
⁷Džon Viklif i Jan Hus, reformatori i hrišćanski mučenici
