NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.225
-
- Popularno:
- KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o...
- Kako izdržavate sa ljudima?
- Шта се дешава у Новом Саду из угла...
- Da li startovati zauzetu devojku?
- Eparhija dalmatinska napala Dinka –...
- Hrvatska i Slovenija - potpisali vojni...
- Talačka kriza u novosadskom kampusu!
- СНЕЖАНА ЈЕ ОТИШЛА У НЕМАЧКУ ДА РАДИ, А...
- Preko 100.000 večeras na protestu...
- "Ovo je propala zemlja!" Poljaci...
Đorđe Janković — lopata, san i pad
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.469
A šta to Aleksić ignoriše da se nije desilo, navodno?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.225
Не Алексић ништа не игнорише чак ни Громиле.
Међутим ТИ игноришеш твоје писаније о Јанковићу и ставове.
Не знам којом логиком си дошао до тога да Марко Алексић нешто игнорише?
Међутим капирам да једино логика "правим се луд" ако нема признања остаје валидна макар хипотетички у нечијој глави иако заборав не постоји.
Đorđe Janković
Etnički prostor Srba na Balkanu u srednjem veku u svetlu arheoloških i pisanih izvora
Izvor: zbornik Etnički sastav stanovništva Srbije i Crne Gore i Srbi u SFR Jugoslaviji, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Stručna Knjiga, Beograd 1993. (strane 19-40)
Splet istorijskih okolnosti uslovio je da Srbi žive zajedno tek od stvaranja Jugoslavije 1918. godine. Ni tada, međutim, jedinstvo Srba nije postignuto u potpunosti. Istorija i arheologija nisu sagledavale celovito etnički prostor Srba, osim retkih izuzetaka. (Uzrok je bio u nedostatku stručnjaka i u usmerenosti na jugoslovenstvo. Zbog toga jedva da je bilo rada na istraživanju starije srpske prošlosti.)
U Drugom svetskom ratu su Nemačka i Italija podelile i razdvojile Srbe. Posledice cepanja države nisu izbrisane ni posle pobede saveznika. Srpski narod, podeljen u novostvorenim republikama, nije imao mogućnosti da se jedinstveno stara o svojoj baštini i kulturi, pa ni o svojim arheološkim spomenicima. U bivšoj Jugoslaviji postojale su razne nacionalne arheologije, ali ne i srpska.
Ipak, deo arheoloških spomenika vidljiv je na površini tla, pa se može koristiti za izučavanje. I arheološki nalazi ispod površine zemlje postepeno izlaze na svetlo dana. Sada dostupni arheološki podaci o srpskom etničkom prostoru potpuno potvrđuju ili objašnjavaju oskudne pisane istorijske izvore. Kartiranje arheoloških spomenika kroz vreme pokazuje stalnost i postepeno širenje srpskog etničkog prostora, počev od ranog srednjeg veka.
***
Jedini pisani izvor u kome je sačuvano predanje o doseljenju Srba jeste Spis o narodima cara Konstantina VII Porfirogenita.[1] Nastao je sredinom X stoleća. U Spisu o narodima opisane su srpska istorija i teritorije. Prema predanju iz tog spisa, u Bojki, gde su Srbi nekada živeli, narod se podelio između dva naslednika prestola. Knez jednog dela naroda prebegao je, zajedno sa narodom, vizantijskom caru Irakliju (610-641), koji im je za naseljavanje dao grad u oblasti Soluna, nazvan kasnije po Srbima Servija (Σερβλια). Zatim se odsele na Dunav, ali se predomisle i preko zapovednika Beograda dobiju dozvolu cara Iraklija da se nasele u Dalmaciji.
Ustanovljena je arheološka veza u VII stoleću između Dunava u okolini Brze Palanke i oblasti Pljevlja.[2] To može značiti da su Srbi iz današnje severoistočne Srbije prešli u oblasti ondašnje provincije Dalmacije. To dalje ukazuje da bi podatak o prelasku Srba iz okoline Soluna na Dunav mogao biti tačan. Međutim, nema drugih vesti o Srbima u okolini Soluna, pa se podatak o Srbima, Solunu i Serviji može drugačije tumačiti. Naime, Solun (Θεσσαλουικη) sličan je nazivom antičkom Solinu kod Splita (Σαλυνα, Salona). Servija, koja se nalazi oko 135 km daleko od Soluna, sutinski je istog naziva kao i Srb kod Knina, udaljen oko 150 km od Solina. Dakle, moglo bi se pomisliti da se predanje odnosi na Srb i Solin, da su Srbi najpre došli u zapadnu Dalmaciju, a ne u Serviju i Solun. Ova domišljanja pokazuju da se problem tačnosti podatka o naseljavanju Srba ne može rešiti bez arheoloških iskopavanja.
Za poreklom i značenjem srpskog imena odavno se traga, ali do danas nema opšte prihvaćenog tumačenja. Preovlađuju mišljenja da je ime Srba iranskog, čak indo-iranskog porekla.[3] Prihvatanje ove ili neke druge pretpostavke o poreklu srpskog imena sprečava nepoznavanje najstarije srpske prošlosti, odnosno određivanje vremena kada je određena skupina Slovena ponela to ime. Ili, obratno, kada su nosioci srpskog imena postali Sloveni. Kao narod koji se verovatno sam tako nazvao, Srbi se ubrajaju u najstarije slovenske narode. U Predanju o prošlim vremenima, početnom ruskom letopisu, Srbi su među prvih pet poimence nabrojanih slovenskih naroda.[4] U letopisu se pominju u sklopu događaja koji se verovatno odnose na prvi milenijum pre nove ere. Međutim, nauka ne uzima u obzir ovaj izvor, jer se za sada ne može arheološki proveriti. Starost srpskog imena jednostavno se dokazuje velikom rasprostranjenošću u ranom srednjem veku. Malo je takvih primera u Evropi. Osim na Labi i u rimskoj Dalmaciji, Srbi u to vreme žive u pomenutom gradu Serviji u oblasti Soluna. Žive i u Gordoserbi (Gορδοσερβα) kod Nikeje u Maloj Aziji, episkopskom gradu koji se vie puta pominje počev od VII stoleća.[5] Pošto se Srbi javljaju istovremeno na tako širokom prostoru, očigledno je da su bili brojni i jaki, te da su svoje ime nosili pre raseljavanja Slovena u VI-VII stoleću. Jedinstven je i slučaj da Srbi danas žive na dva mesta, na Balkanu i u savremenoj Nemačkoj.
Državu Srbiju beleži tek car Konstantin VII. Ime Srbije se od tada stalno javlja. Od XII stoleća, u zapadnim (latinskim) pisanim izvorima država Srba u Podrinju i Pomoravlju naziva se Raškom (Rassa, Rassia).[6]Poslednji put se naziv Raška koristi za srpsku oblast u međurečju Save i Drave i u današnjoj Vojvodini, u XV-XVI stoleću.[7] Za države i zemlje Srba na zapadnoj strani koriste se obično oblasni nazivi, kao što su Bosna, Rama, Hercegovina itd.
U vizantijskim pisanim izvorima Srbi se često imenuju i imenima antičkog doba, po oblastima u kojima su živeli (Dalmati, Tribali, Dačani itd.). Srbe najčešće nazivaju Dalmatima, po zemlji u kojoj stanuju, rimskoj provinciji Dalmaciji. To je zemlja koja počinje Kosovom, sa gradovima Lipljanom i Zvečanom.[8] U Analima Franačkog kraljevstva, pod 822. godinom zabeleženo je da Srbi "drže veliki deo Dalmacije". Taj podatak se odnosi na oblast Une, kako je to pokazala N. Klaić.[9] Kasniji latinski izvori navode da Srbi žive u Dalmaciji ili Slavoniji (Sclavonia), zavisno od toga da li se misli na antički ili onovremeni pojam Dalmacije. Naime, rimska provincija Dalmacija prostirala se od Istre do sliva Morave i od mora do doline Save. Na tu Dalmaciju misle i franački anali i vizantijske hronike. Ali, pošto je onovremena vizantijska tema Dalmacija obuhvatala samo uzan primorski pojas, latinski izvori nekad Srbiju nazivaju Slavonijom, koja se prostire između Dalmacije (obuhvata gradove Trogir, Split, Dubrovnik i Bar) i Mađarske.[10]
U poslednjim stolećima Srbe u Dalmaciji nazivaju Vlasima, Morlacima, Morovlasima.[11] Italijanski izvori i Srbe iz Beograda nazivaju Morlacima i Vlasima.[12] Sloveni su Vlasima nazivali Romane i stočare Romane, a potom se taj izraz preneo na sve stočare. Kada je u Hrvatskoj (Dalmacija) stanovništvo bilo ozbiljno proređeno u mongolskoj najezdi 1242. godine, otvoren je prostor za naseljavanje. Posle toga počinju da se pominju "Vlasi" u Cetini, Kninu i Lici.[13]
Ime "Vlasi" izvedeno je za Srbe zbog stočarskog načina života. U planinskim oblastima Dalmacije, naročito u krajištima, Srbi su se tradicionalno bavili stočarstvom. To im je omogućilo lakši opstanak uz stalne ratove. Od najranijih vremena Srbe odlikuje pretežno stočarska privreda, po kojoj se razlikuju od suseda. Prirodu srpske privrede, koja se održala u nekim vidovima do naših dana, pokazuju i arheološki i pisani izvori.
Konstantin VII Porfirogenit je prvi ostavio belešku o stočarenju Srba. On piše da Srbi Paganije stanuju na ostrvima Mljetu, Korčuli, Braču i Hvaru i da "poseduju svoja stada i od njih žive".[14] Jovan Kinam, opisujući osvajanje Galiča blizu Kosovske Mitrovice 1149. godine, beleži da su Vizantinci zarobili mnoštvo varvara "koji su delom bili ratnici a delom stočari"[15] Istovremeni zapadni izvori takođe beleže stočarsku privredu Srba. Vilhelm Tirski piše, sredinom druge polovine XII stoleća, da Srbi žive u planinama i šumama, ne poznaju zemljoradnju, imaju mnogo stada, mleka, sira, masla, meda i voska.[16]
Takav stočarski, još uvek sačuvan narodni život današnjih Srba, najcelovitije je opisao Jovan Cvijić.[17] Sezonska kretanja koja je izdvojio, sa Dinarske oblasti u međurečje Save i Drave, a donekle i u Primorje, verno odražavaju stari srpski etnički prostor. Naselja su smeštena u brdsko-planinskim predelima, a preko zime se ispaša traži u nizinama. Tako je bilo i u srednjem veku, kada su Srbi nastanjivali Dinarsku planinsku oblast, sa nizom površi, te susedne župske i ravničarske predele pogodne za zimovališta. U skladu s takvim životom morao je biti položaj naselja, grobalja, izgled domaćinstava, zanati i narav stanovništva.
Nesumnjivo je da su se na današnjem srpskom tlu naselili i drugi Sloveni u ranom srednjem veku. U onovremenim pisanim izvorima obično se ne pominju po imenu, jer su to bile male skupine. Iz raznih pisanih podataka IX-X stoleća vidi se da Srbe na Balkanskom poluostrvu okružuju neka plemena koja su i u susedstvu Srba na Labi. Ta plemena su se stopila u jedinstven srpski narod. To je proces koji je završen u XIII stoleću, mada je i dalje nastavljeno upijanje novih slovenskih skupina.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.225
Tako za zahumskog kneza Mihaila Konstantin UP beleži da je od roda Litcika. U isto vreme, Licikaviki žive između donje Odre i donje Varte.[18] Po Vilcima (Vucima), koji su živeli na Labi u oblasti Meklenburga,[19] kao da je dobio ime današnji Vukovar (nekad Vlcou, Wolkov, Volkow). Potrebno je obratiti pažnju i na druge Slovene poznate na severu - Havoljane na reci Haveli, zatim Ljutiće, Glinjane, Glomače, Moračane, itd. Može se pretpostaviti da su u Dalmaciju stigli i pripadnici južnoslovenskih plemena.
***
Ustanovljeno je da se Sloveni, od sredine V stoleća, naseljavaju na teritorije koje su držali Rimljani. To je doba kada je rimska odbrana na Dunavu slomljena usled hunsko-germanske najezde. Tako se datuje najstarije istraživano slovensko naselje na Balkanu, kod Mušića na Drini.[20 ]Pisani i arheološki izvori pokazuju da su Južni Sloveni poseli balkanske i zapadne panonske prostore tokom druge polovine VI i početkom VII stoleća.[21] U to rano vreme treba razlikovati Južne Slovene od Srba.
Kultura Južnih Slovena dobro je poznata iz istraživanja u Bugarskoj, Rumuniji i unekoliko kod nas.[22] Naselja su smeštena u rečnim dolinama na blagim padinama, u blizini vode. Polu ukopane drvene kuće imaju kamene ili zemljane peći u jednom uglu. Od takvih kuća se obično sačuva četvorougaoni ukop i peć. Svoje pokojnike su, kao i svi Sloveni, spaljivali a zatim sahranjivali, sa urnom ili bez nje, u zemlju. Takva naselja i groblja na prostoru bivše Jugoslavije, poznata su u Podunavlju i Posavini.[23]
Srbi žive u brdsko-planinskim predelima. Naselja sa nadzemnim drvenim kućama smeštena su na padinama, u blizini izvora i lokvi. Na podu kuće, bliže zidu ili u uglu, nalazilo se ognjište. Od takvih kuća malo šta se moglo sačuvati, te ih je teško otkriti. Položaj jednog ranog srpskog naselja poznat je u Pešterskom polju.[24] Jedino istraživano naselje nalazi se u Batkovićima kod Bijeljine.[25] Tu su nađeni plitki nepravilni ukopi - tragovi nadzemnih kuća. Ovo naselje je korišćeno tokom celog srednjeg veka, počev od ranog VII stoleća.
https://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-prostor.html
***
Ustanovljeno je da se Sloveni, od sredine V stoleća, naseljavaju na teritorije koje su držali Rimljani. To je doba kada je rimska odbrana na Dunavu slomljena usled hunsko-germanske najezde. Tako se datuje najstarije istraživano slovensko naselje na Balkanu, kod Mušića na Drini.[20 ]Pisani i arheološki izvori pokazuju da su Južni Sloveni poseli balkanske i zapadne panonske prostore tokom druge polovine VI i početkom VII stoleća.[21] U to rano vreme treba razlikovati Južne Slovene od Srba.
Kultura Južnih Slovena dobro je poznata iz istraživanja u Bugarskoj, Rumuniji i unekoliko kod nas.[22] Naselja su smeštena u rečnim dolinama na blagim padinama, u blizini vode. Polu ukopane drvene kuće imaju kamene ili zemljane peći u jednom uglu. Od takvih kuća se obično sačuva četvorougaoni ukop i peć. Svoje pokojnike su, kao i svi Sloveni, spaljivali a zatim sahranjivali, sa urnom ili bez nje, u zemlju. Takva naselja i groblja na prostoru bivše Jugoslavije, poznata su u Podunavlju i Posavini.[23]
Srbi žive u brdsko-planinskim predelima. Naselja sa nadzemnim drvenim kućama smeštena su na padinama, u blizini izvora i lokvi. Na podu kuće, bliže zidu ili u uglu, nalazilo se ognjište. Od takvih kuća malo šta se moglo sačuvati, te ih je teško otkriti. Položaj jednog ranog srpskog naselja poznat je u Pešterskom polju.[24] Jedino istraživano naselje nalazi se u Batkovićima kod Bijeljine.[25] Tu su nađeni plitki nepravilni ukopi - tragovi nadzemnih kuća. Ovo naselje je korišćeno tokom celog srednjeg veka, počev od ranog VII stoleća.
https://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-prostor.html
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.469
A da li ima neki razlog da bilo ignorišem, bilo ne ignorišem, išta što sam pisao o Jankoviću (u kom god smeru)?
Zašto bih bilo ignorisao, bilo ne ignorisao? Je li to ima neke veze sa nečim...šta, o čemu se tu radi?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.225
Зато што то више није паметно и није у научном тренду.
Видиш сад имаш калибре попут Марка Алексића који се не ограђују ни од чега, шта више још и потврђују.
Тако да треба сад мало да се и ти мало еманципујеш више није ИН мрзети Ђорђа Јанковића и писати негативно о њему јер квари научну репутацију.
Тако да заправо ти то уопште није лоше игнориши боли те уво можеш сад постати и његов фан није то никакав проблем.
"Таки смо ти ми сад"
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.469
To ti je jako loš predlog. Ne interesuje me da nekakve trendove jurim ni najmanje.
Ako tebe to zanima i to je neki tvoj fazon da tako juriš trendove, to je tvoja sloboda. Ne možeš tako nešto nametati nekome drugome, a ponajmanje ne možeš tražiti od nekoga da usvoji neke te karakteristike bez ikakvog obrazloženja (čak i kad bi u teoriji to bilo nešto što bi bilo poželjno — a nije).
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.225
Ма јок ја овако другарски немам ја никакав проблем с тим подржавао сам Јанковића од самог почетка питање је било само времена кад ће га неко од мало утицајних људи подржати и "рехабилитовати" како си навео на почетку ове теме. И то се и десило дошли смо до Марка Алексића који би био крупнији залогај за релативизацију и оспоравање.
Тако да је за мене лично ово најбољи могући сценарио којем се нисам ни надао искрено јер ретко кога правда затекне и постхумно ако је ишао против званичног наратива и тадашње политике унивезитета.
После овог помака Марка Алексића може само даље нема назад ја само могу да будем срећан и захвалан због тога.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.469
Ne znam zbog čega se uopšte nisi nadao tako nečem, kada je doslovno bilo samo pitanje vremena kada će se neko od srpskih naučnika pozabaviti Višeslavljevom krstionicom. Ja bih čak rekao i da bi to pitanje jednog dana došlo i Tiboru Živkoviću na dnevni red, da je samo dovoljno poživeo.
Dužnost svakog naučnika je da pomene svakoga ko je iznosio neko pitanje prethodo. Bez obzira na ma koju god Jankovićevu kontroverznost, samo bi osoba koja je jako tendenciozna, ili možda čak maliciozna, prećutala njega u bilo kakvoj diskusiji o knezu Višeslavu.
Ja nisam nimalo iznenađen i mislim da nije ni doslovno iko drugi ko je ozbiljnije pravio ovu tematiku; nejasno je tvoje čuđenje.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.225
Не би јер си се ти баш ослањао на Тибора Живковића и његово тумачење Војиславова крстионица и да нисам бар малкице глуп и тврдоглав готово би ме убедио да је Војиславова крстионица тако да би тешко то дошло на ред тим путем који си описао.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.469
Ne shvatam zbog čega se hvataš toga. Čak si lažno pokušao predstaviti — i to ne jednom, već više puta — kao da sam ja osporavao veze između Porfirogenitovog kneza i dotične krstionice. A što je čista neistina; ja sam o tome pisao na forumu i to značajno pre nego što su išta Marko Aleksić ili Predrag Komatina iznosili u javnosti. I naravno da sam pominjao i Đorđa Jankovića kao nekog ko je isto to primetio.
Evo, da se ne bi bilo ovde više tih nesporazuma koje ne znam iz kog razloga ti unosiš, još jednom šta sam napisao još pre skoro jedne decenije:
Odavno sam smatrao da postoji veza između tog spomenika i Porfirogenitovog srpskog kneza i to se vrlo dobro zna. I ne znam da li se može jasnije napisati da bi ti to konačno utuvio u svoju glavu i prestao da pišeš gluposti.
E sada, da li bi došla krstionica na red kod Tibora Živkovića, možda si i u pravu. Možda i ne bi; on je, svakako, imao namere da prođe kroz sve izvore ranog srednjeg veka za srpsku istoriju i čini mi se da bi tako, jednog dana, možda došla i krstionica na dnevni red. Nekako mi to deluje neizbežno tj. samo pitanje vremena.
Zašto si se ti uhvatio tog detalja, ne znam, kad je suština bila u tome da ne postoje objektivni razlozi za tvoje iznenađenje. Ako išta, treba da govorimo zapravo o posve suprotnom — o tome što je porazno što se tek sada priča o tome, odnosno da možemo reći da je srpska istoriografija u dobroj meri zakasnila da uđe u tok sa ovom temom.
P. S. Ja jesam jedno vreme smatrao da je ispravnije tumačenje imena Vojislav, ali nikada to nije bilo u funkciji razdvajanja imena od onog koje se nalazi na Višeslavljevoj krstionici. Svako ko pokušava tako nešto da imputira, kao da mi je cilj bio da prikažem da se ne može raditi o srpskom knezu, a što bi bilo u suštoj suprotnosti sa onim što i sam tvrdim, isključivo je maliciozan.
Poslednja izmena:
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.225
