- Poruka
- 72.800
U istoriji niko od Đokovića nije bolji pod pritiskom
Vimbldon 2005. godine, tada 18-godišnji Novak Đoković igra meč drugog kola Vimbldona sa Giljermom Garsija-Lopesom.
Na nekom “levom“ terenu, znam, jer umesto pred televizorom sedim u sobi pred kompjuterom i grozničavo pratim rezultat na “lajvskoru“ Vimbldona čekajući da pozeleni pravougaonik uz ime i prezime tada velike srpske teniske nade.
Gubio je 2-0 u setovima, imao je Španac prednost i u trećem setu, a ako me sećanje ne vara, servirao je za meč i imao 40-0. Novak je tada spasao tri od ukupno šest meč lopti i pobedio sa 3:6, 3:6, 7:6 (7-5), 7:6 (7-3), 6:4. U trećoj rundi u četiri seta je Novak ispao od Sebastijana Grožana, a tada je prvi put u karijeri ušao u Top 100.
Petnaest godina kasnije, kao jedan od najboljih tenisera svih vremena, Đoković je u polufinalu turnira u Dubaiju opet spasao tri vezane meč lopte i savladao Gaela Monfisa sa 2:6, 7:6 (10-8), 6:1.
Između ta dva Novak je još 13 puta dobijao okršaje u kojima se suočavao sa meč loptama – u tih ukupno 15 pobeda spasao je čak 47 meč lopti, a bilo je tu i duela koji će završiti u istoriji tenisa. Trijumf nad Federerom na Vimbldonu prošle godine, zatim US open 2011. i “čuveni ritern“, Njujork godinu dana ranije i opet pobeda nad Rodžerom, kada je Đoković konačno shvatio da može da pobeđuje Nadala i njega i na najvećoj pozornici. Zatim onaj ludi dvoboj sa Congom i četiri spasene meč lopte na Rolan Garosu 2012. godine, pet meč lopti i preokret u finalu Šangaja iste godine sa Endijem Marijem.
Sa druge strane, Novak je izgubio samo tri meča u kojima je imao meč lopte – od Nadala u Madridu 2009, dve godine ranije u Roterdamu od Južnog i 2018. na Kvinsu od Čilića. Poređenja radi, Federerov odnos je 22/22, dok je Nadal u 14 mečeva spasavao meč lopte i dobijao, dok je osam duela izgubio nakon što je imao meč lopte.
Nesumnjivo, kada se dođe do toga da jedan poen odlučuje, i sreća je bitan faktor, to će Đoković sâm prvi reći, ali takav skor i na takvom uzorku ipak ne može da bude slučajan – Novak je, ako nije najbolji svih vremena, onda svakako teniser koji u istoriji najbolje igra pod najvećim pritiskom. Kako je konstatovao moj britanski kolega Tumani Karajol: “Novak Djokovic is the most CLUTCH player of all time, right?“
Brojni su i dueli u kojima Đoković nije spasavao meč lopte per se, ali je delovao gotovo, samo da bi odnekud pronašao novu mentalnu snagu, smirio se i zaigrao kako ume, pogotovo na najvećim turnirima. Najskoriji primer jeste finale Australijan opena sa Dominikom Timom, ali ima ih još mnogo, pogotovo počev od 2011. godine.
Ironije radi, u spomenutom duelu sa Monfisom Đoković baš nije bio “clutch“ kako inače jeste. Forhend, koji mu je u januaru doneo mnogo toga dobrog, uopšte ga nije služio, a u finišu drugog seta prokockao je pet set lopti uglavnom svojim greškama iz forhenda, u dva navrata u povoljnim situacijama za napad.
Stigao je Monfis do tri vezane meč lopte, ali taj korak kojim se ulazi u cilj za Francuza postaje dvostruko teži protiv čoveka kojeg u karijeri nikada nije dobio. Tako je bilo i sada, bilo je dovoljno da Monfisu samo malo zadrhti ruka, da samo malo okleva i da Đoković poput leoparda zgrabi priliku. Na kraju, na osmoj set lopti Gael je odservirao duplu grešku i time je meč de facto bio rešen.
U tri meča pre toga Đoković je ukupno proveo jedva tri sata na terenu – protiv Žazirija se to i očekivalo, protiv Kolšrajbera je i moglo i nije moralo, ali malo ko je očekivao da će tako oduvati sa terena Karena Hačanova. Više kratkih poena i više jeftinih poena servisom, to je Novakov fokus već neko vreme i takvi dueli dugoročno će mu produžiti karijeru, što i jeste cilj.
U polufinalu nije bilo mnogo lakih poena servisom, Đoković i dalje može da rudarski kopa za pobedu, ali to mu već dugo nije preferirani način stizanja da pobede. I u finalu sa Stefanosom Cicipasom nije Novak igrao onako kako želi, pogotovo u prvom delu prvog seta, bio je suviše pasivan, ali sada je bio pokazna definicija čoveka koji najbolje igra najvažnije poene.
Tri poena to najbolje ilustruju. Prvu brejk loptu u meču spasao je agresivnim insajd-in forhendom u ranoj fazi poena, potpuno drugačijim pristupom u odnosu na igru koju je u tom periodu pružao. Zatim, svoju prvu brejk loptu realizovao je najboljim udarcem dana (ukupno 3/3 brejk lopte u meču) – imao je Cicipas inicijativu, napao je dovoljno duboko i precizno za sve ostale igrače na svetu, ali ne i za Novaka koji šalje “raketu“ iz pasinga, pa Grk nije stigao ni da postavi reket za volej.
I broj tri, poen kojim je meč definitivno prelomljen, jeste brejk lopta na 4:4 u drugom setu – jedan od njegovih specijaliteta, prelazak iz odbrane u napad forhend dijagonalom iz trka, posle tog udarca je svakim sledećim još više pojačavao inicijativu i završio smečom na mreži. Bio je to jedan od onih Đokovićevih poena koji daju osećaj dubokog zadovoljstva svakom neutralnom gledaocu.
I, za razliku od nekih mečeva, u dva gema u kojima je servirao za set/titulu, Novak je izgubio zbirno jedan poen. Cicipas nije blistao, još oscilira na riternu i pravio je grešaka više nego inače, delom i zbog umora posle deset dana neprestanog igranja, pa je Đoković i bez svoje “A igre“ došao do manje-više rutinskog trijumfa, po tome je podsećalo na finale Pariza sa Šapovalovom u finišu prošle godine.
Od početka sezone Đoković je osvojio ATP kup sa Srbijom, Australijan open i Dubai, a među tih 18 pobeda nalaze se skoro svi relevantni igrači iz teniskog vrha – Monfis dva puta, Šapovalov, Medvedev, Nadal, Federer, Tim, Cicipas.
Računajući i Dejvis kup prošle godine, Novak je vezao 21 trijumf, ali njegova karijera takva je da mu je to tek sedmi najveći niz pobeda u karijeri – 43 (2010/2021), 28 (2015), 28 (2013/2014), 23 (2015), 22 (2018) i 22 (2012/2013).
Đokovića serije ne opterećuju, odavno je pronašao način da to zaista tako bude i to je očigledno ne po rečima koje izgovara, već po načinu na koji ih izgovara. Kada Novak kaže “spremam se posebno za svaki meč i svaki dan“, to i dalje jeste fraza koju skoro svi sportisti koriste, ali koju Đoković uspeva da sprovede u praksi – prvo u svojoj glavi, a onda i na terenu. I tu se krije deo njegove moći.
Sledeći Novakov turnir biće Indijan Vels koji počinje 9. marta. Taj turnir Đoković je osvajao pet puta, poslednji put 2016. godine, otkad nije u Kaliforniji beležio dobre rezultate, baš kao ni u Majamiju – brani treće i četvrto kolo.
“Zaista sam motivisan da odigram dobro tamo. Takođe, tu ima mnogo bodova koje mogu da osvojim“, kaže Đoković.
Jednom je opisao sebe kao gladnog vuka – i najveće uspehe Novak brzo vari, pa ne deluje da će skoro biti sit. I ne treba.
http://sportklub.rs/Blog/Sasa-Ozmo/...ko-od-Djokovica-nije-bolji-pod-pritiskom.html
Vimbldon 2005. godine, tada 18-godišnji Novak Đoković igra meč drugog kola Vimbldona sa Giljermom Garsija-Lopesom.
Na nekom “levom“ terenu, znam, jer umesto pred televizorom sedim u sobi pred kompjuterom i grozničavo pratim rezultat na “lajvskoru“ Vimbldona čekajući da pozeleni pravougaonik uz ime i prezime tada velike srpske teniske nade.
Gubio je 2-0 u setovima, imao je Španac prednost i u trećem setu, a ako me sećanje ne vara, servirao je za meč i imao 40-0. Novak je tada spasao tri od ukupno šest meč lopti i pobedio sa 3:6, 3:6, 7:6 (7-5), 7:6 (7-3), 6:4. U trećoj rundi u četiri seta je Novak ispao od Sebastijana Grožana, a tada je prvi put u karijeri ušao u Top 100.
Petnaest godina kasnije, kao jedan od najboljih tenisera svih vremena, Đoković je u polufinalu turnira u Dubaiju opet spasao tri vezane meč lopte i savladao Gaela Monfisa sa 2:6, 7:6 (10-8), 6:1.
Između ta dva Novak je još 13 puta dobijao okršaje u kojima se suočavao sa meč loptama – u tih ukupno 15 pobeda spasao je čak 47 meč lopti, a bilo je tu i duela koji će završiti u istoriji tenisa. Trijumf nad Federerom na Vimbldonu prošle godine, zatim US open 2011. i “čuveni ritern“, Njujork godinu dana ranije i opet pobeda nad Rodžerom, kada je Đoković konačno shvatio da može da pobeđuje Nadala i njega i na najvećoj pozornici. Zatim onaj ludi dvoboj sa Congom i četiri spasene meč lopte na Rolan Garosu 2012. godine, pet meč lopti i preokret u finalu Šangaja iste godine sa Endijem Marijem.
Sa druge strane, Novak je izgubio samo tri meča u kojima je imao meč lopte – od Nadala u Madridu 2009, dve godine ranije u Roterdamu od Južnog i 2018. na Kvinsu od Čilića. Poređenja radi, Federerov odnos je 22/22, dok je Nadal u 14 mečeva spasavao meč lopte i dobijao, dok je osam duela izgubio nakon što je imao meč lopte.
Nesumnjivo, kada se dođe do toga da jedan poen odlučuje, i sreća je bitan faktor, to će Đoković sâm prvi reći, ali takav skor i na takvom uzorku ipak ne može da bude slučajan – Novak je, ako nije najbolji svih vremena, onda svakako teniser koji u istoriji najbolje igra pod najvećim pritiskom. Kako je konstatovao moj britanski kolega Tumani Karajol: “Novak Djokovic is the most CLUTCH player of all time, right?“
Brojni su i dueli u kojima Đoković nije spasavao meč lopte per se, ali je delovao gotovo, samo da bi odnekud pronašao novu mentalnu snagu, smirio se i zaigrao kako ume, pogotovo na najvećim turnirima. Najskoriji primer jeste finale Australijan opena sa Dominikom Timom, ali ima ih još mnogo, pogotovo počev od 2011. godine.
Ironije radi, u spomenutom duelu sa Monfisom Đoković baš nije bio “clutch“ kako inače jeste. Forhend, koji mu je u januaru doneo mnogo toga dobrog, uopšte ga nije služio, a u finišu drugog seta prokockao je pet set lopti uglavnom svojim greškama iz forhenda, u dva navrata u povoljnim situacijama za napad.
Stigao je Monfis do tri vezane meč lopte, ali taj korak kojim se ulazi u cilj za Francuza postaje dvostruko teži protiv čoveka kojeg u karijeri nikada nije dobio. Tako je bilo i sada, bilo je dovoljno da Monfisu samo malo zadrhti ruka, da samo malo okleva i da Đoković poput leoparda zgrabi priliku. Na kraju, na osmoj set lopti Gael je odservirao duplu grešku i time je meč de facto bio rešen.
U tri meča pre toga Đoković je ukupno proveo jedva tri sata na terenu – protiv Žazirija se to i očekivalo, protiv Kolšrajbera je i moglo i nije moralo, ali malo ko je očekivao da će tako oduvati sa terena Karena Hačanova. Više kratkih poena i više jeftinih poena servisom, to je Novakov fokus već neko vreme i takvi dueli dugoročno će mu produžiti karijeru, što i jeste cilj.
U polufinalu nije bilo mnogo lakih poena servisom, Đoković i dalje može da rudarski kopa za pobedu, ali to mu već dugo nije preferirani način stizanja da pobede. I u finalu sa Stefanosom Cicipasom nije Novak igrao onako kako želi, pogotovo u prvom delu prvog seta, bio je suviše pasivan, ali sada je bio pokazna definicija čoveka koji najbolje igra najvažnije poene.
Tri poena to najbolje ilustruju. Prvu brejk loptu u meču spasao je agresivnim insajd-in forhendom u ranoj fazi poena, potpuno drugačijim pristupom u odnosu na igru koju je u tom periodu pružao. Zatim, svoju prvu brejk loptu realizovao je najboljim udarcem dana (ukupno 3/3 brejk lopte u meču) – imao je Cicipas inicijativu, napao je dovoljno duboko i precizno za sve ostale igrače na svetu, ali ne i za Novaka koji šalje “raketu“ iz pasinga, pa Grk nije stigao ni da postavi reket za volej.
I broj tri, poen kojim je meč definitivno prelomljen, jeste brejk lopta na 4:4 u drugom setu – jedan od njegovih specijaliteta, prelazak iz odbrane u napad forhend dijagonalom iz trka, posle tog udarca je svakim sledećim još više pojačavao inicijativu i završio smečom na mreži. Bio je to jedan od onih Đokovićevih poena koji daju osećaj dubokog zadovoljstva svakom neutralnom gledaocu.
I, za razliku od nekih mečeva, u dva gema u kojima je servirao za set/titulu, Novak je izgubio zbirno jedan poen. Cicipas nije blistao, još oscilira na riternu i pravio je grešaka više nego inače, delom i zbog umora posle deset dana neprestanog igranja, pa je Đoković i bez svoje “A igre“ došao do manje-više rutinskog trijumfa, po tome je podsećalo na finale Pariza sa Šapovalovom u finišu prošle godine.
Od početka sezone Đoković je osvojio ATP kup sa Srbijom, Australijan open i Dubai, a među tih 18 pobeda nalaze se skoro svi relevantni igrači iz teniskog vrha – Monfis dva puta, Šapovalov, Medvedev, Nadal, Federer, Tim, Cicipas.
Računajući i Dejvis kup prošle godine, Novak je vezao 21 trijumf, ali njegova karijera takva je da mu je to tek sedmi najveći niz pobeda u karijeri – 43 (2010/2021), 28 (2015), 28 (2013/2014), 23 (2015), 22 (2018) i 22 (2012/2013).
Đokovića serije ne opterećuju, odavno je pronašao način da to zaista tako bude i to je očigledno ne po rečima koje izgovara, već po načinu na koji ih izgovara. Kada Novak kaže “spremam se posebno za svaki meč i svaki dan“, to i dalje jeste fraza koju skoro svi sportisti koriste, ali koju Đoković uspeva da sprovede u praksi – prvo u svojoj glavi, a onda i na terenu. I tu se krije deo njegove moći.
Sledeći Novakov turnir biće Indijan Vels koji počinje 9. marta. Taj turnir Đoković je osvajao pet puta, poslednji put 2016. godine, otkad nije u Kaliforniji beležio dobre rezultate, baš kao ni u Majamiju – brani treće i četvrto kolo.
“Zaista sam motivisan da odigram dobro tamo. Takođe, tu ima mnogo bodova koje mogu da osvojim“, kaže Đoković.
Jednom je opisao sebe kao gladnog vuka – i najveće uspehe Novak brzo vari, pa ne deluje da će skoro biti sit. I ne treba.
http://sportklub.rs/Blog/Sasa-Ozmo/...ko-od-Djokovica-nije-bolji-pod-pritiskom.html
