комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
(из интервјуја друга Ђиласа за часопис "Време")
Шта сте урадили за припаднике ЛГБТ популације?
Упозоравао сам на то да бисмо за права наших ЛГБТ суграђана морали да се боримо 365 дана у години, не само тај један дан. Наш задатак није да се јавно залажемо за то да ти људи једном годишње, у некој врсти кавеза и окружени полицајцима, прошетају Београдом. То је лицемерно! Јер, шта ћемо са остала 364 дана? Наш задатак је да обезбедимо услове да припадници ЛГБТ заједнице живе нормално, да не буду шиканирани.
Таблоиди су писали о конфликту који сте имали са Зораном Ђинђићем...
Не коментаришем писање таблоида... Али, ако бих вам рекао да никада нисам сарађивао са Пекабетом, опет бих коментарисао оно што не желим. Уосталом, свако од нас може да узме податке, да провери...
Више пута сте рекли како су социјалне и економске прилике у земљи катастрофалне. Са друге стране, Српска напредна странка тврди да претјерујете и да напросто нисте способни да се обрадујете ниједном добром потезу Владе. Ево, критиковали сте чак и последњи кредит од милијарду долара!
Да ли се ико ко је при чистој свести може радовати новом кредиту од милијарду долара?! Тим пре што су Емирати, уместо планиране три милијарде долара које су већ ушле у буџет, колико видим, дали свега 700 милиона. Шта ћемо са оних две и триста? Кредит смо, кажу, добили повољно, по два посто камате. Подсећам вас да смо од Светске банке ми добили кредит по један посто. Поред тога, Београд је задужен са просечном каматном стопом 2,84 процента. Па, што ме онда не хвале због тога што сам Београд "задужио" 300 милиона евра по стопи од 2,84? У земљи у којој је дефицит за прва два месеца 350 милиона евра, фале нам три милијарде кроз буџет и шест пута триста милиона! То су две милијарде. Дакле, пет милијарди само да би се исплаћивале плате и пензије! И онда од мене тражите да се радујем што ће земља да банкротира?! Да се радујем што за годину дана пензионери неће добијати пензије? Као ни запослени у здравству, школству, у полицији. Да сам срећан због тога што видим како неодговорни и нестручни људи обмањују грађане, како им бацају прашину у лице причама о новој милијарди кредита који називају – зајмом?
Баш као што сте ви оставку предсједника Тадића називали – скраћивањем мандата.
Да, али је то што је председник себи "скратио мандат" коштало председника; то што су ови добили "зајам" коштаће све грађане Србије. Али, слажем се са вама да у том делу постоји извесна сличност.
Одакле онда овако висок степен подршке грађана Српској напредној странци?
Сачекајмо да то најпре проверимо на изборима. Све ће зависити од оних грађана који, разочарани у политичаре и политику, не желе да изађу на гласање. Управо те људе режим покушава да убеди у то да су неуспеси у ствари успеси, да ће фабрика у Смедереву запослити 1500 радника, да је "Београд на води" генијално замишљен пројекат...
И сами сте учествовали у договорима око пројекта "Београд на води".
Јесам. На првом и једином састанку коме сам присуствовао, пред петнаестак људи је јасно речено да Београд и Србија у цео пројекат неће уложити ништа. Све раде странци. Испоставило се да ће, за почетак, Србија морати да уложи милијарду евра само да би се припремио терен на коме ће се градити "Београд на води". Јер, неопходно је изместити железничку пругу, направити нове теретне станице, Прокоп, решити 1500 објеката који ту већ постоје, насути седам метара земље да не би плавило, направити нову инфраструктуру, изместити други део пруге због опасних материја, направити мост... Бојим се да ће на крају испасти да ће она милијарда долара најновијег кредита бити утрошена за сређивање терена на коме ће онда бити направљен шопинг центар, кула, луксузни станови...
И, ко ће то да купи?
То је кључно питање! Ко ће то да купи? Режим објашњава да ће купити странци који ће, због тога што ће Београд на води бити претворен у слободну царинску зону – иако је цела Европа слободна царинска зона – појурити да код нас купе Праду, Фенди, накит... Чега ваљда немају довољно у својим земљама. Покуповаће и станове, преселити се у Београд, отворити интернационалне школе... Жалосно је само то што овакве бесмислице и бајке причају и озбиљни људи, архитекти, професори универзитета.
Лично, плашим се да се цела прича не заврши тако што Србија неће испунити услове уговора, због чега ће бити тужена за изгубљену добит. А онда је то катастрофа!
Како ту вашу "катастрофу" не виде остале опозиционе странке које као да заиста једва чекају да 16. марта "ухватите бидермајер" Александра Вучића?
Имам утисак да Борис Тадић, Млађан Динкић и Чедомир Јовановић искрено верују у то да ће на тој свадби "невеста" бацити више бидермајера, па ће свако од њих успети да ухвати по један. Сигуран сам да им је Александар Вучић баш то и обећао. Иако веома добро знају да је тако нешто немогуће, настављају да учествују у трци за Вучићевог омиљеног коалиционог партнера. Или барем за омиљеног опозиционара. Зато данас тако храбро и тако оштро критикују Ивицу Дачића или Милутина Мркоњића, док се о господару не усуђују ни реч да кажу!
Узгред, том истом Милутину Мркоњићу бих, поводом његове изјаве да бисмо се сви ми петооктобарци морали ухватити у коло и извинити Слободану Милошевићу, данас радо рекао шта мислим.
Шта бисте рекли Милутину Мркоњићу?
Рекао бих му да бисмо грађанима Србије морали да се извинимо због тога што се нисмо пре пет или десет година ухватили у коло како бисмо спречили и њега, Мирјану Марковић, Ивицу Дачића и све остале да ураде то што су урадили. А да се извињавамо диктатору који нас је уништио...
И кога сте, причом о праву на "два бола", својевремено изједначили са предсједником Демократске странке Зораном Ђинђићем.
Ако бисмо могли у једнини, молим вас.
Знате зашто говорим у множини.
Знам. Али, морам да вас подсетим на то да нисам присуствовао потписивању Споразума о политичком помирењу са Социјалистичком партијом Србије, што је, по мом мишљењу, био јасан политички гест неслагања са одлуком Бориса Тадића. Али, вратимо се изборима. Надам се да је грађанима ове земље јасно где се данас налази демократија, на којој адреси. Уосталом, шта је и ко је последња одбрана слободе, нормалности, пристојности, културног и цивилизованог понашања у Србији? Ко може и ко сме да се супротстави намери режима да нас врати у прошлост? Да каже да је цар го? Па, нико осим наше листе, која је једина опозиција режиму и која једина одбија да с њима уђе у било какав савез.
Зашто одбијате?
Не зато што, рецимо, не волимо Вучића, Братислава Гашића или не дај боже Зорану Михајловић, већ зато што се дубоко не слажемо са оним шта ти људи раде. Јасно је да је Вучић од Србије направио државу у којој се грађани плаше да кажу шта мисле; у којој се хапси и притвара; у којој таблоиди линчују и воде харангу против свих оних који се усуде да кажу било шта против режима. Одбијамо зато што Зорана Михајловић за две године није успела да направи рачун за струју; што је Гашић који прича о привреди и економији већ неколико фирми послао у стечај; што ти људи користе језик идентичан ономе од пре двадесет година; што малтретирају и понижавају грађане, долазе им на врата, доносе спискове; што застрашују, прете отпуштањима, нуде запошљавања; што медије доводе до такве аутоцензуре да више нема потребе да лично интервенишу... Данас, баш као и деведесетих, ни Кораксова карикатура не сме да буде објављена у магазину који је релативно пристојан. Осим "Времена" и неких ситних изузетака, ви заправо немате ништа!
Добро, лако је "Времену": сви новинари сваког мјесеца на шалтер код Мирослава Мишковића, па... пиши!
Да, али ово стање не може дуго да траје. За разлику од Милошевићевог времена, данас имате друштвене мреже које не можете да контролишете, да их блокирате. Додуше, било је и таквих покушаја. Па, Вучић је ангажовао Данијела Шварца, дао му озбиљан новац како би после Фекетића покушао да санира штету. Да ли неко уопште сме да пита колико Српска напредна странка плаћа Шварца? Колико држава плаћа Гузенбауера, колико Штрос Кана?! Ко тим људима даје плате? Знате, неки су били убеђени у то да ће Слободан Милошевић стотину година бити на власти, па су се веома зачудили када су схватили да ипак неће. Овакво стање никада и нигде није предуго трајало. Осим можда у Северној Кореји. Од које смо, срећом, за сада далеко. Наиме, код нас теча још увек није страдао на исти начин.
Тамара Никчевић
Шта сте урадили за припаднике ЛГБТ популације?
Упозоравао сам на то да бисмо за права наших ЛГБТ суграђана морали да се боримо 365 дана у години, не само тај један дан. Наш задатак није да се јавно залажемо за то да ти људи једном годишње, у некој врсти кавеза и окружени полицајцима, прошетају Београдом. То је лицемерно! Јер, шта ћемо са остала 364 дана? Наш задатак је да обезбедимо услове да припадници ЛГБТ заједнице живе нормално, да не буду шиканирани.
Таблоиди су писали о конфликту који сте имали са Зораном Ђинђићем...
Не коментаришем писање таблоида... Али, ако бих вам рекао да никада нисам сарађивао са Пекабетом, опет бих коментарисао оно што не желим. Уосталом, свако од нас може да узме податке, да провери...
Више пута сте рекли како су социјалне и економске прилике у земљи катастрофалне. Са друге стране, Српска напредна странка тврди да претјерујете и да напросто нисте способни да се обрадујете ниједном добром потезу Владе. Ево, критиковали сте чак и последњи кредит од милијарду долара!
Да ли се ико ко је при чистој свести може радовати новом кредиту од милијарду долара?! Тим пре што су Емирати, уместо планиране три милијарде долара које су већ ушле у буџет, колико видим, дали свега 700 милиона. Шта ћемо са оних две и триста? Кредит смо, кажу, добили повољно, по два посто камате. Подсећам вас да смо од Светске банке ми добили кредит по један посто. Поред тога, Београд је задужен са просечном каматном стопом 2,84 процента. Па, што ме онда не хвале због тога што сам Београд "задужио" 300 милиона евра по стопи од 2,84? У земљи у којој је дефицит за прва два месеца 350 милиона евра, фале нам три милијарде кроз буџет и шест пута триста милиона! То су две милијарде. Дакле, пет милијарди само да би се исплаћивале плате и пензије! И онда од мене тражите да се радујем што ће земља да банкротира?! Да се радујем што за годину дана пензионери неће добијати пензије? Као ни запослени у здравству, школству, у полицији. Да сам срећан због тога што видим како неодговорни и нестручни људи обмањују грађане, како им бацају прашину у лице причама о новој милијарди кредита који називају – зајмом?
Баш као што сте ви оставку предсједника Тадића називали – скраћивањем мандата.
Да, али је то што је председник себи "скратио мандат" коштало председника; то што су ови добили "зајам" коштаће све грађане Србије. Али, слажем се са вама да у том делу постоји извесна сличност.
Одакле онда овако висок степен подршке грађана Српској напредној странци?
Сачекајмо да то најпре проверимо на изборима. Све ће зависити од оних грађана који, разочарани у политичаре и политику, не желе да изађу на гласање. Управо те људе режим покушава да убеди у то да су неуспеси у ствари успеси, да ће фабрика у Смедереву запослити 1500 радника, да је "Београд на води" генијално замишљен пројекат...
И сами сте учествовали у договорима око пројекта "Београд на води".
Јесам. На првом и једином састанку коме сам присуствовао, пред петнаестак људи је јасно речено да Београд и Србија у цео пројекат неће уложити ништа. Све раде странци. Испоставило се да ће, за почетак, Србија морати да уложи милијарду евра само да би се припремио терен на коме ће се градити "Београд на води". Јер, неопходно је изместити железничку пругу, направити нове теретне станице, Прокоп, решити 1500 објеката који ту већ постоје, насути седам метара земље да не би плавило, направити нову инфраструктуру, изместити други део пруге због опасних материја, направити мост... Бојим се да ће на крају испасти да ће она милијарда долара најновијег кредита бити утрошена за сређивање терена на коме ће онда бити направљен шопинг центар, кула, луксузни станови...
И, ко ће то да купи?
То је кључно питање! Ко ће то да купи? Режим објашњава да ће купити странци који ће, због тога што ће Београд на води бити претворен у слободну царинску зону – иако је цела Европа слободна царинска зона – појурити да код нас купе Праду, Фенди, накит... Чега ваљда немају довољно у својим земљама. Покуповаће и станове, преселити се у Београд, отворити интернационалне школе... Жалосно је само то што овакве бесмислице и бајке причају и озбиљни људи, архитекти, професори универзитета.
Лично, плашим се да се цела прича не заврши тако што Србија неће испунити услове уговора, због чега ће бити тужена за изгубљену добит. А онда је то катастрофа!
Како ту вашу "катастрофу" не виде остале опозиционе странке које као да заиста једва чекају да 16. марта "ухватите бидермајер" Александра Вучића?
Имам утисак да Борис Тадић, Млађан Динкић и Чедомир Јовановић искрено верују у то да ће на тој свадби "невеста" бацити више бидермајера, па ће свако од њих успети да ухвати по један. Сигуран сам да им је Александар Вучић баш то и обећао. Иако веома добро знају да је тако нешто немогуће, настављају да учествују у трци за Вучићевог омиљеног коалиционог партнера. Или барем за омиљеног опозиционара. Зато данас тако храбро и тако оштро критикују Ивицу Дачића или Милутина Мркоњића, док се о господару не усуђују ни реч да кажу!
Узгред, том истом Милутину Мркоњићу бих, поводом његове изјаве да бисмо се сви ми петооктобарци морали ухватити у коло и извинити Слободану Милошевићу, данас радо рекао шта мислим.
Шта бисте рекли Милутину Мркоњићу?
Рекао бих му да бисмо грађанима Србије морали да се извинимо због тога што се нисмо пре пет или десет година ухватили у коло како бисмо спречили и њега, Мирјану Марковић, Ивицу Дачића и све остале да ураде то што су урадили. А да се извињавамо диктатору који нас је уништио...
И кога сте, причом о праву на "два бола", својевремено изједначили са предсједником Демократске странке Зораном Ђинђићем.
Ако бисмо могли у једнини, молим вас.
Знате зашто говорим у множини.
Знам. Али, морам да вас подсетим на то да нисам присуствовао потписивању Споразума о политичком помирењу са Социјалистичком партијом Србије, што је, по мом мишљењу, био јасан политички гест неслагања са одлуком Бориса Тадића. Али, вратимо се изборима. Надам се да је грађанима ове земље јасно где се данас налази демократија, на којој адреси. Уосталом, шта је и ко је последња одбрана слободе, нормалности, пристојности, културног и цивилизованог понашања у Србији? Ко може и ко сме да се супротстави намери режима да нас врати у прошлост? Да каже да је цар го? Па, нико осим наше листе, која је једина опозиција режиму и која једина одбија да с њима уђе у било какав савез.
Зашто одбијате?
Не зато што, рецимо, не волимо Вучића, Братислава Гашића или не дај боже Зорану Михајловић, већ зато што се дубоко не слажемо са оним шта ти људи раде. Јасно је да је Вучић од Србије направио државу у којој се грађани плаше да кажу шта мисле; у којој се хапси и притвара; у којој таблоиди линчују и воде харангу против свих оних који се усуде да кажу било шта против режима. Одбијамо зато што Зорана Михајловић за две године није успела да направи рачун за струју; што је Гашић који прича о привреди и економији већ неколико фирми послао у стечај; што ти људи користе језик идентичан ономе од пре двадесет година; што малтретирају и понижавају грађане, долазе им на врата, доносе спискове; што застрашују, прете отпуштањима, нуде запошљавања; што медије доводе до такве аутоцензуре да више нема потребе да лично интервенишу... Данас, баш као и деведесетих, ни Кораксова карикатура не сме да буде објављена у магазину који је релативно пристојан. Осим "Времена" и неких ситних изузетака, ви заправо немате ништа!
Добро, лако је "Времену": сви новинари сваког мјесеца на шалтер код Мирослава Мишковића, па... пиши!
Да, али ово стање не може дуго да траје. За разлику од Милошевићевог времена, данас имате друштвене мреже које не можете да контролишете, да их блокирате. Додуше, било је и таквих покушаја. Па, Вучић је ангажовао Данијела Шварца, дао му озбиљан новац како би после Фекетића покушао да санира штету. Да ли неко уопште сме да пита колико Српска напредна странка плаћа Шварца? Колико држава плаћа Гузенбауера, колико Штрос Кана?! Ко тим људима даје плате? Знате, неки су били убеђени у то да ће Слободан Милошевић стотину година бити на власти, па су се веома зачудили када су схватили да ипак неће. Овакво стање никада и нигде није предуго трајало. Осим можда у Северној Кореји. Од које смо, срећом, за сада далеко. Наиме, код нас теча још увек није страдао на исти начин.
Тамара Никчевић
