(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
DJERDAN
Godine su moje samo moje
Ne dam ih nikom
Nosim ih eto, kao djerdan
Da se vide
a ne skrite.
Ih.....šta ima na djerdanu
Ljubavi , tuga, sreće i suza
I noći dugih, dana još dužih
Al’ ipak uspeh da odslužim.
Doneše godine i pameti malo
Ne mnogo, al’ eto, ipak je ima
Dodje i saznanje da tren je važan
Da sjaj čovekov možda je lažan
Da svaka ptica možda ne ume da peva
Da čovek ipak mora malo da sneva.
Tuge su moje samo moje
Ne dam ih nikom
To što su višak i meni
Ne znači da ih
Drugom trebam dati.
To što su višak o meni
Ne znači da tudji život
Bez njih ne može opstati.
Žive u meni...neka ih tamo.
Spavaju sada.....
Ljubavi moje samo su moje
Ne dam ih nikom
Al’ eto reših da pišem o tome
Ne valja držati sve za sebe.
Ljubav nas veže.....tebe i mene
Zadržasmo je da ne pobegne
Uz mnogo sreće i malo pameti
Neophodne da besnulju smire
Da u strast pretvore nemire
Besni li besni, pa se onda seti
Da s mirom sleti
u naše oči što vekuju skupa
U glavu i srce što k’o ludo ume da lupa.
Sreće su moje samo moje
Ne dam ih nikom
Al’ eto reših da pišem o tome
Ne valja držati sve za sebe.
Pa zato evo reči za tebe
I tebe.....i tebe.......i tebe.....
Da srce nikom ne zebe
Pa i kad nazebe
Evo reči malo
Da posluže kao ćebe.
PS Dobro vam jutro blogeri......
pokloni nam lep djerdan da nam ulepša dan,i malo nas u život ovog sumornog jutra poguraš 
