Дивљање на ескурзији

Књаз Милош

Ističe se
Poruka
2.065
Наша деца воле ( нека од њих )
на екскурзијама да раде оно што иначе не смеју.

Такви смо били и ми,
како им ( нам ) објаснити да се само брукају ?

Ево ови су крали по радњама у Италији ...

http://www.021.rs/story/Info/Srbija...ali-iz-radnje-tokom-ekskurzije-u-Italiji.html

Krive su škole i nastavnici jer ne suzbijaju loše ponašanje učenika, ne umeju i ne trude se da nađu pravog krivca od dece iz razreda. Onda deca postanu razularena i na ekskurziji takvo njihovo ponašenje kulminira u tešku krađu.
Dakle, nastavnici počnite da radite svoj posao odgovorno, jer za to primae platu iz budžeta Republike Srbije.
Isključio bih odgovornost roditelja u ovom slučaju jer kada dete ode u školu brigu o njemu i njegovom ponašanju snose isključivo nastvanici. Nemoguće je za roditelje koji se nalaze na radnom mestu da vaspitavaju ili kažnjavaju dete dok je ono u školu.
Zbog ovakvih stvari predložio bih smanjenje plate nastavnicima.
 
Još dok sam ja bio "dite malo" tamo negde devedesetih, bile su popularne priče o dogodovštinama sa maturskih eskurzija koje osim "švalerskih" poduhvata naravno i različitih vidova obeznanjivanja u javnosti što je ipak očekivano s obzirom na životno doba te mlađarije, obavezno su sadržale "podvige" po parfimerijama,buticima i sl kao i tuču sa lokalcima, obezbeđenjem klubova,drugim školama..drugim rečima ovakvo ponašanje je skoro slavljeno iako je uglavnom bilo izmišljeno,neka norma koju treba ispuniti.I to generacijama unazad. Izgleda da se ništa nije promenilo dvadesetak godina kasnije.
 
Dok je Sfrj jos bila celovita u osnovnoj sam isao na eskurziju u Makedoniju / Ohridsko jezero. Nas hotel su opsedali i napali lokalni albanci. Za mene je rat sa njima tada poceo. Kako da ih ne mrzis. Doduse, nastavnici u svoj panici nama na visim spratovima nisu dali da sidjemo i obracunamo se, terali su nas u sobe da se zakljucamo dok opsada prodje. Dok su neki mangupi iz drugih odeljenja naizgled imali okrsaje na prizemlju. Danas gledajuci ova desavanja u Mitrovici, stecem utisak da je mozda i sve tada bilo izrezirano, i da nije bilo nikakvog napada, ne secam se da sam video uzivo nekog albanca tada dole.
Mozda jesu neki likovi iz nase skole divljali po gradu i provocirali sukobe sa lokalcima. A nisu divlji ptari samo cekali civilizovane srpske djake da napadnu, kao sto sam bio oduvek uveren. Preko Kosova smo isli autobusom, ali ne secam se da smo izlazili na tlo negde, napetost se tad osecala u vazduhu, nastavnici bili u strahu od terorista. Bilo je to negde oko godina kad je sloba preuzimao vlast i drzao govore dole. Isli smo u misiju mira, pustali lambadu i najnovije muzicke hitove, duh kosmopolitskih vrednosti pronosili, u nadi da obrazujemo divlja siptarska plemena, ali za njih pomoci nema. U principu, sa danasnje distance osecam se kao veteran Kosovskog boja.
 
Krive su škole i nastavnici
...

Јесу и наставници криви,
али пре свега родитељи !

Признајмо, колико нас је поразговарало са својим дететом
на тему понашања пре екскурзије ?

Или, колико нас је разговарало са својим родитељима кад смо били млади ?
Мало, скоро нико, јел' да ?!

Са мном моји нису причали
али ја са мојим клинцем јесам !

Овако сам му ја рекао,
и све је дете схватило :

" Сине, немој да се тамо брукате,
да цепате завесе у хотелу,
крадете телефоне,
и било шта друго !

Када изађете из соба све се види к'о на длану ко сте и шта сте радили,
немој да буде као да су животиње биле унутра !"

И наравно, не може само једна прича,
увођење у цивилизован живот дуже траје !

Пренео сам му своја искуства
и како се долази до максималног задовољства у друштву.

Пре свега треба да се осећа заједништво,
ако се пева - да сви певају,
ако се игра - да сви играју,
ако се шали - да није злонамерно.

До дивљања појединаца долази пре свега кад је неко искључен,
кад не може да се поистовети са околином.
Таквом треба помоћи, а не га још више гурати у аут !

Ма то су силне науке ...

Али награда за те социјалне вештине је максимално задовољство,
без имало штете !

Наравно,
од највеће користи је што често правимо кућне седељке,
што код нас - што код буразера
па две гитаре,
па сви певамо ...

Феноменално се проведемо,
уз мало алкохола и добре клопе.
 
Још бих мало о култури забаве.

Прве идеје да ми Београђани можда баш и не знамо како се радује
добио сам у војсци.
Служио сам у Сарајеву 1982.
и сећам се да сам се дивио како се тамо изражава туга за изгубљеном девојком.

Идеш улицом загрљен са својим неким пајташем ( јаром )
и тихо певаш неку севдалинку.

Никоме не сметаш, сви те разумеју !

Када уђеш у кафану - поручиш пиће војсци
тако да војници не знају ко их части !

Видео сам гомилу таквих примера на улицама Сарајева,
и сећам се да сам се дивио
и поредио такво понашање са Београдом,
где момци кад су тужни
мисле да треба град да окрену на главачке ! :roll:

Понашање на журкама сам усавршио у Далмацији,
заиста умеју без икаквих срањња да се лепо проведу.

Сећам се једне клиначке журке овде у Београду,
нека будала извадила човеку јаја из фрижидера
и све по зидовима ...

Као био је пијан !
Ма мука ми да се сетим.

Данас знам да тај што је то радио
само није умео на бољи начин да се понаша,
па се ето покакио домаћину по стану !
 
Poslednja izmena:
lepo bese nekad

prvi put sam zavrsio sa dve devojke u krevetu bas na ekskurziji.

nisam bio iskusan pa da nastavim , samo lezali i pricali.

Исти си ко овај мој мали,
све са неким другарицама,
па се љубили да пробају како је,
па причају ...

Реко јебш ли нешто сине ?
Каже ћале, первертиту један ...

Не пада му на памет ... ццц ...
 
Исти си ко овај мој мали,
све са неким другарицама,
па се љубили да пробају како је,
па причају ...

Реко јебш ли нешто сине ?
Каже ћале, первертиту један ...

Не пада му на памет ... ццц ...

Kakav otac-takav sin :mrgreen:
 

Back
Top