Krive su škole i nastavnici
...
Јесу и наставници криви,
али пре свега родитељи !
Признајмо, колико нас је поразговарало са својим дететом
на тему понашања пре екскурзије ?
Или, колико нас је разговарало са својим родитељима кад смо били млади ?
Мало, скоро нико, јел' да ?!
Са мном моји нису причали
али ја са мојим клинцем јесам !
Овако сам му ја рекао,
и све је дете схватило :
" Сине, немој да се тамо брукате,
да цепате завесе у хотелу,
крадете телефоне,
и било шта друго !
Када изађете из соба све се види к'о на длану ко сте и шта сте радили,
немој да буде као да су животиње биле унутра !"
И наравно, не може само једна прича,
увођење у цивилизован живот дуже траје !
Пренео сам му своја искуства
и како се долази до максималног задовољства у друштву.
Пре свега треба да се осећа заједништво,
ако се пева - да сви певају,
ако се игра - да сви играју,
ако се шали - да није злонамерно.
До дивљања појединаца долази пре свега кад је неко искључен,
кад не може да се поистовети са околином.
Таквом треба помоћи, а не га још више гурати у аут !
Ма то су силне науке ...
Али награда за те социјалне вештине је максимално задовољство,
без имало штете !
Наравно,
од највеће користи је што често правимо кућне седељке,
што код нас - што код буразера
па две гитаре,
па сви певамо ...
Феноменално се проведемо,
уз мало алкохола и добре клопе.
