Distimija

[FelineBoy]

Takve treba izbegavati u širokom luku, tek kad se vidi šta depresija (a i distimija) sve može da uradi nečijem životu (godine koje pojedu skakavci), poslu (otpuštanje), braku(razvod jer si ti lenj(a), baš te briga i sl) itd može da se shvati koliko je to ozbiljna bolest...

 

[Waterfall]

Pa jedan deo psihijatara je takav..

Jednostavno kazu - vi ste takvi, hipersenzibilni..ili depresivni..i to morate da prihvatite..

 

[Софија]

Сјајно.
А како прихватити онда емотивне повреде које услеђују због те хиперсензитивности?
Имају ли ти психијатри одговор на то?
Много ми је криво што се том тако битном граном медицине бави гомила пањева.

 

[FelineBoy]

Сјајно.
А како прихватити онда емотивне повреде које услеђују због те хиперсензитивности?
Имају ли ти психијатри одговор на то?
Много ми је криво што се том тако битном граном медицине бави гомила пањева.

A kako da se ne bavi gomila panjeva. Pogledaj ovo: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/280596/Dekan-zaposlio-celu-familiju
I zamislite samo ovo - tragična komedija se dešava na Medicinskom u Nišu: "Od šire familije uhlebili su se: sestra od tetke sa zvanjem mašinskog presera je sekretar Katedre za internu medicinu, a druga sestra od tetke sa osnovnom školom je referent za doktorske studije. Na mestu načelnika finansija Medicinskog fakulteta bio je i dekanov brat od strica."
I sad svako može da zamisli "kvalitet" studiranja na takvom fakultetu, nadam se da u Beogradu nije tako. Inače veliki problem su i oni koji se još uvek drže raznih psihodinamičkih teorija, pa kad nešto ne reaguje na psihoterapiju i sl onda to proglase za "poremećaj ličnosti", tj ti si takav i gotovo... Distimija ne može da se izleči, ali je tretman moguć, i treba da se počne što pre, inače se život pretvori u najobičnije životarenje, frustraciju za frustracijom i sl...

 

[Waterfall]

Ja ne znam da li su ti psihijatri psihodinamicari (slabo se razumem u 'struje' u psihijatriji),
govorim o osobi koja je KBT terapeut i psihijatar.

plus, ne odnosi se to samo na distimiju, nego i na neke dr. probleme poput depresivnosti, strahova,
preosetljivosti, itd.

 

[pipina]

A kako da se ne bavi gomila panjeva. Pogledaj ovo: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/280596/Dekan-zaposlio-celu-familiju
I zamislite samo ovo - tragična komedija se dešava na Medicinskom u Nišu: "Od šire familije uhlebili su se: sestra od tetke sa zvanjem mašinskog presera je sekretar Katedre za internu medicinu, a druga sestra od tetke sa osnovnom školom je referent za doktorske studije. Na mestu načelnika finansija Medicinskog fakulteta bio je i dekanov brat od strica."
I sad svako može da zamisli "kvalitet" studiranja na takvom fakultetu, nadam se da u Beogradu nije tako. Inače veliki problem su i oni koji se još uvek drže raznih psihodinamičkih teorija, pa kad nešto ne reaguje na psihoterapiju i sl onda to proglase za "poremećaj ličnosti", tj ti si takav i gotovo... Distimija ne može da se izleči, ali je tretman moguć, i treba da se počne što pre, inače se život pretvori u najobičnije životarenje, frustraciju za frustracijom i sl...

Feline Boy,
možeš li malo da pojasniš ovo boldovano?

I imala bih jedno pitanje - kad je čovek depresivan da li mu pada interesovanje i sve mu je dosadno?
Meni se to dešavalo i imam priličan strah od osećaja dosade, čak i onda kada radim nešto.
Imam periode kad mi je pojačan taj strah - biće mi dosadno šta god radila..itd, i nekad sam bas opterećena time.
Valjda je svakom čoveku ponekad dosadno, to je pretpostavljam normalno, ali mene - ne znam zašto-uznemirava taj osećaj.

Nadam se da sam dobro formulisala ono što sam htela da pitam.

 

[Софија]

Човек кад је депресиван нема вољу ни за шта, многи чак ни за живот.
Депресија је први и водећи узрок смртности у оквиру психијатрије- смрт самоубиством.
Уопште није наивно обољење.

 

[pipina]

Hvala Sofija, to znam (daleko bilo), već me zanima ovo za osećaj dosade i strah od njega.

Inače, čini mi se da je u svetu zavladala epidemija depresije.

 

[FelineBoy]

Pošto je situacija, bar na Medicini u Nišu, ovakva kakvom je opisana, onda mogu da se izvlače raznorazni zaključci iz toga, npr kakav tu mora da bude kvalitet nastave, udžbenika, predavača i svega ostalog... Pa onda kad se neko nađe u ordinaciji, moguće je očekivati i dijagnoze tipa: "ti sam to želiš", "takav ti je temperament, ništa se tu ne može, a sad beži napolje, vidiš da još nisam popio/la kafu" i sl... Onda je etika na takvom nivou da bilo koja postavljena dijagnoza odmah postane "informacija od javnog značaja"... i sl...

 

[FelineBoy]

Feline Boy,
možeš li malo da pojasniš ovo boldovano?

I imala bih jedno pitanje - kad je čovek depresivan da li mu pada interesovanje i sve mu je dosadno?
Meni se to dešavalo i imam priličan strah od osećaja dosade, čak i onda kada radim nešto.
Imam periode kad mi je pojačan taj strah - biće mi dosadno šta god radila..itd, i nekad sam bas opterećena time.
Valjda je svakom čoveku ponekad dosadno, to je pretpostavljam normalno, ali mene - ne znam zašto-uznemirava taj osećaj.

Nadam se da sam dobro formulisala ono što sam htela da pitam.

Ovo bi moglo da bude gubitak interesovanja za stvari koje su ranije bile zanimljive: "kad je čovek depresivan da li mu pada interesovanje" - jedan od simptoma depresije, a ovo "mene - ne znam zašto-uznemirava taj osećaj" je po svoj prilici anksioznost. Ukoliko je sve ovo uznemiravajuće i onemogućava funkcionisanje - ili predugo traje i sve više se pojačava, treba otići kod lekara, samo kod neko ko se i razume u psihijatriju - pošto u Srbiji izgleda nije baš nužno biti stručan za obast kojom se neko bavi, i želi da pomogne i može da te vidi i razgovara sa tobom - pitanja obično uopšte nisu o onome o čemu ljudi uglavnom misle da će biti. Ako se sumnja na depresiju, ili neki drugi afektivni poremećaj (tj poremećaj raspoloženja) daju se upitnici koje pacijent popuni, i onda iz toga puno toga može da se zaključi... Dakle, najbolje se raspitaj i nađi nekog dobrog psihijatra i zakaži razgovor, samo na osnovu ovoga što se navela nije moguče doneti neki čvrst zaključak o tome što te muči...

 

[pipina]

Ja već imam dijanostifikovanu depres. epizodu, idem kod psihijatra, dakle nisam tražila dijagnozu na internetu - da se ne razumemo pogrešno.

Imam utisak šta god da kažem svom psihijatru ona kaže - vi ste takvi - preosetljivi, itd,
a ja sam sigurna da takva ranije nisam bila,
kao i onaj problem koji sam malopre navela - vezano za dosadu.(i neke dr.)

Takođe, prilikom jedne od preth. poseta
desilo mi se vrlo sl.ovome što si pisao - ''kad nešto ne reaguje na psihoterapiju i sl onda to proglase za "poremećaj ličnosti", tj ti si takav i gotovo.''

 

[FelineBoy]

Moj skromni savet je da potražiš nekog drugog psihijatra: oni koji se leče lekovima nekako i isplivaju iz depresivne epizode, oni koje leče psihoterapijom, naročito psihodinamičkom i sl ostaju da se i dalje leče, a tek ovo "ona kaže - vi ste takvi - preosetljivi, itd" je po meni znak da pod hitno treba da nađeš novog psihijatra: nisi ranije bila takva, nego su to baš simptomi depresije - mnogo teže podnosiš normalan stres, neprekidno ti se to što se desi "vrti po glavi", optužuješ samu sebe, ili si bar sklona tome, neprekidno razmišljaš o ranijim greškama ili "greškama", gubitak interesovanja isto... Ako je u pitanju prva epizoda obične depresije (MDD) ona će se povući i sama, ali će je pratiti i druga, i treća... A posle treće bolest obavezno postane hronična - javljaju se nove i nove, sve teže i sa sve kraćim periodima eutimije između - dakle treba da se sve preduzme da do toga ne dođe.