Znaci tema je i koliko je i da li je moguce manipulisati ljudima tj. klasicno uslovljavanje (kada organizam ili psiha reaguju na znak da ce se mozda ili vjerovatno desiti nesto znacajno) i drugo. (poglavlje: "Uslovljavanje kod ljudi: podaci koji govore da je svest ili kognicija [kognicija je izraz za saznajne procese, i mogucnosti, pamcenje itd. - moje objasnjenje. Ubuduce su ona u ovakvim zagradama] nuzna za uslovljavanje", prof. dr. Slavoljub Radonjic - Centar za primenjenu psihologiju Drustva psihologa Srbije) Treba citati redom sve ovo sto sam prepisao, i do kraja!
::
. . .Mnogi podaci sugerisu da se kognicija uplice u proces uslovljavanja kod ljudi, po nekima cak da je kognicija presudna - i da zapravo pravog uslovljavanja kod ljudi i nema. . . .uslovljavanja voljnih, motornih [pokretnih] reakcija i uslovljavanja autonomnih [na koje ne mozemo da uticemo namjerama] reakcija. Ovi poslednji procesi su interesantniji, posto je pitanje da li kod voljnih procesa postoji pravo uslovljavanje. . . .
uslovljavanjem galvanske reakcije koze (GRK) [to je promjena elekticne provodljivosti koze] Ova reakcija je vrlo osetljiva i javlja se pri svakom naprezanju, napregnutosti, pomisli, ocekivanju, obracanju paznje.
Bruer je opisao 11 vrsta disocijativnih opita - opita u kojima su razdvojena ili cak suprotstavljena ocekivanja subjekta i "kontigencije" [objasnicu kasnije] klasicnog uslovljavanja. Radi ilustracije navescu tri vrste tih opita.
a)Instruisano uslovljavanje. Subjektima se kaze da ce posle jedne neutralne [nebitne za organizam] drazi dobiti elektricni sok na prst ruke. U nizu opita ova instrukcija je bila dovoljna da se na pojavu UD ["uslovna draz" - draz koja prethodi bitnoj za organizam] javi i "uslovna reakcija" - napr., GRK. Meni se cini da se drugo nije moglo ni ocekivati; dovoljno je napeto ocekivanje BD ["bezuslovna draz" - draz koja je bitna za organizam (navedeni elektricni sok)] pa da se osetljiva GRK javi. Bruer, ipak, priznaje da je u nekim opitima bilo nuzno da se UD i BD (sok) daju nekoliko puta u paru, sto znaci da kognicija nije bila dovoljna u nekim slucajevima za javljanje GRK.
b)Instruisano gasenje. Najpre se UD i BD daju u paru vise puta, tako da se izgradi "uslovna reakcija". Zatim se subjektima da instrukcija: "vise necete dobijati elektricni sok kada se pojavi UD (crveno svetlo)". Za mnoge subjekte je dovoljna takva instrukcija , pa da se jednom izgradjena "uslovna reakcija" odmah ili vrlo brzo ugasi. Medjutim, priznaje Bruer, nekad ta instrukcija nije delovala trenutno, kako bi kognitivna teorija predvidjala. Bruer taj negativni nalaz tumaci time sto subjekti ne veruju eksperimentatoru, jos uvek ocekuju BD, te se javlja "uslovna reakcija". Ovu ideju Bruer potkrepljuje nalazom da je "gasenje" stecene "uslovne reakcije" brze kada se subjektima skinu elektrode sa ruke.
c)Opiti sa maskiranjem. Pravi cilj opita se maskira jednim posebnim zadatkom - maskirnim zadatkom. Npr., subjektima se daje da rade jedan brzinski test sposobnosti (tipa papir-olovka) i kaze im se da ce biti ometani izvesnim drazima. Recimo da su to visok ton, nizak ton, i elektricni sok na ruku, pri cemu sok sledi ponekad nizak ton [ide poslije niskog tona ponekad]. Merenja pokazuju da pod ovakvom instrukcijom nema uslovljavanja. Sada se ispitanici dele u dve grupe: prvoj se kaze da obrati paznju na drazi kojima se ometa rad na testu. Drugoj se kaze da ce jedna draz povremeno biti pracena elekticnim sokom. Samo kod ove poslednje grupe ima uslovljavanja.
Zakljucak Bruera je da kod coveka nema pravog klasicnog uslovljavanja. Covek je kognitivno bice i on svoje kognitivne sposobnosti koristi u laboratorijskoj situaciji. On je u stanju da pronikne u smisao opita i namere eksperimentatora, on uvidja odnose u situaciji i te kognicije upravljaju njegovim autonomnim reakcijama. . . .
Covek koji je u cetvrtak doziveo saobracajnu nesrecu ne boji se cetvrtka, niti blagog povetarca koji je tada duvao. . .boji se da ponovo sedne u automobil. . . .Ima slucajeva kada se uslovljavanjem emocije vezuju i za sasvim nevazne, sporedne drazi, "drazi iz pozadine" (doba dana, parni, neparni dan u nedelji, sara na tapetu u sobi u kojoj je ljubavnika prebio ljubomorni i snazni muz itd.). . .
Kad se upotrebe snazne i opasne drazi, sto se retko kad cini, dobijaju se i [podebljavam i skrecem paznju na "i"] drugaciji rezultati. Saunders je svojim ispitanicima davao injekciju skolina koji izaziva tegobe u disanju (gusenje). Sa takvom snaznom i traumaticnom drazi dolazi do snaznog emocionalnog uslovljavanja iz jednog puta, cak i u laboratoriji. . . .
Procitati i ovo obecano objasnjenje "kontigencije": govori o tome da cak i kod zivotinja saznajni procesi (kognicija) uticu na uslovljavanje. Kontroverzno s obzirom na ono sto predaju u osnovnim i srednjim skolama!
["kontigencija" (iz iste knjige, ali ovo se odnosi na opite sa zivotinjama): 1) Ako je verovatnoca da UD najavljuje BD veca od verovatnoce da se BD javi bez najave uslovne drazi - uslovljavanja ce biti. Sto je verovatnoca veca, uslovljavanje je brze.
2) Ako je verovatnoca da UD najavljuje BD jednaka verovatnoci da se BD pojavi nenajavljena uslovonom drazi - uslovljavanja nece biti.
3) Ako je verovatnoca da UD najavljuje BD manja od verovatnoce da se BD pojavi nenajavljeno od UD - uslovljavanja ne samo da nece biti, vec ce doci do inhibitornog uslovljavanja: UD sprecava pojavu uslovne reakcije. Ako se u opitu koristi averzivna [neprijatna] BD, uslovna draz ce postati znak sigurnosti, znak da zivotinji za izvesno vreme ne preti opasnost od neprijatne bezuslovne drazi.]
