- Poruka
- 43.044
Diskriminacija gojaznih osoba na radnom mestu postaje sve veći problem. Posebno su žene pogođene, jer zarađuju manje zbog starih i novih ideala lepote.
Gojaznost se tokom poslednjih decenija razvila u veliki zdravstveni izazov sa pandemijskim razmerama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još od 1997. godine govori o globalnoj epidemiji. Iako mnogo znamo o uticaju gojaznosti na zdravlje i socijalne sisteme, jedan drugi aspekt često ostaje zanemaren: ljudi sa viškom kilograma plaćaju cenu na tržištu rada koja daleko prevazilazi zdravstvene posledice.
Naučne studije pokazuju da je gojaznost jedan od faktora zbog kojih su ljudi najviše diskriminisani na tržištu rada – ali pretežno žene. Kada je indeks telesne mase (BMI) između 25 i 30, govori se o prekomernoj težini, a iznad 30 o gojaznosti. Obe kategorije su u mnogim društvima postale masovna pojava. Na primer, 1960. godine 45% odraslih Amerikanaca bilo je gojazno ili sa viškom kilograma, dok je danas taj broj porastao na 74%, prema zvaničnim podacima. Slični trendovi se beleže i u drugim industrijskim, ali sve više i u zemljama u razvoju.
Troškovi za zdravstvo su ogromni. U Nemačkoj se direktni troškovi (poput poseta lekaru i lekova) i indirektni troškovi (kao što su povećan broj dana bolovanja) procenjuju na 60 milijardi evra – što je oko 1,5% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.
Žene su posebno pogođene diskriminacijom.
Ono što je malo poznato jeste da su gojazne žene – za razliku od gojaznih muškaraca – na radnom mestu snažno i sve više diskriminisane. Jedna nova naučna studija iz SAD pokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu: žene dobijaju znatno nižu platu isključivo zbog viška kilograma, a ne zbog drugih faktora koji mogu biti povezani sa gojaznošću (poput lošijeg zdravlja).
Koliko je ta diskriminacija izražena, pokazala je već jedna studija iz 2011. godine: satnica gojaznih belih žena u SAD bila je 12% niža nego kod žena sa normalnom težinom. Ova razlika je slična razlici u platama između polova – tzv. „gender pay gap“. Drugim rečima: biti gojazna žena gotovo jednako negativno utiče na zaradu kao i sam pol.
Pored toga, diskriminacija gojaznih žena raste sa godinama. U najnovijoj studiji identifikovani su konkretni uzroci diskriminacije: ona se najviše javlja u profesijama u kojima žene imaju intenzivnu komunikaciju sa klijentima i nadređenima. Razlog za nižu platu nije učinak u timu, već povratne informacije od klijenata i šefova. Gojaznost, dakle, utiče na to da klijenti i nadređeni lošije procenjuju rad žena nego što on zaista jeste.
Slični rezultati potvrđeni su i u Nemačkoj. Diskriminacija se ne ogleda samo u nižim platama – veći je rizik da osoba izgubi posao, a manje su šanse da pronađe novo zaposlenje.
Dakle tema je diskriminacija a ne zdravlje o tome ovde necemo jer svi znamo
Gojaznost se tokom poslednjih decenija razvila u veliki zdravstveni izazov sa pandemijskim razmerama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još od 1997. godine govori o globalnoj epidemiji. Iako mnogo znamo o uticaju gojaznosti na zdravlje i socijalne sisteme, jedan drugi aspekt često ostaje zanemaren: ljudi sa viškom kilograma plaćaju cenu na tržištu rada koja daleko prevazilazi zdravstvene posledice.
Naučne studije pokazuju da je gojaznost jedan od faktora zbog kojih su ljudi najviše diskriminisani na tržištu rada – ali pretežno žene. Kada je indeks telesne mase (BMI) između 25 i 30, govori se o prekomernoj težini, a iznad 30 o gojaznosti. Obe kategorije su u mnogim društvima postale masovna pojava. Na primer, 1960. godine 45% odraslih Amerikanaca bilo je gojazno ili sa viškom kilograma, dok je danas taj broj porastao na 74%, prema zvaničnim podacima. Slični trendovi se beleže i u drugim industrijskim, ali sve više i u zemljama u razvoju.
Troškovi za zdravstvo su ogromni. U Nemačkoj se direktni troškovi (poput poseta lekaru i lekova) i indirektni troškovi (kao što su povećan broj dana bolovanja) procenjuju na 60 milijardi evra – što je oko 1,5% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.
Žene su posebno pogođene diskriminacijom.
Ono što je malo poznato jeste da su gojazne žene – za razliku od gojaznih muškaraca – na radnom mestu snažno i sve više diskriminisane. Jedna nova naučna studija iz SAD pokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu: žene dobijaju znatno nižu platu isključivo zbog viška kilograma, a ne zbog drugih faktora koji mogu biti povezani sa gojaznošću (poput lošijeg zdravlja).
Koliko je ta diskriminacija izražena, pokazala je već jedna studija iz 2011. godine: satnica gojaznih belih žena u SAD bila je 12% niža nego kod žena sa normalnom težinom. Ova razlika je slična razlici u platama između polova – tzv. „gender pay gap“. Drugim rečima: biti gojazna žena gotovo jednako negativno utiče na zaradu kao i sam pol.
Pored toga, diskriminacija gojaznih žena raste sa godinama. U najnovijoj studiji identifikovani su konkretni uzroci diskriminacije: ona se najviše javlja u profesijama u kojima žene imaju intenzivnu komunikaciju sa klijentima i nadređenima. Razlog za nižu platu nije učinak u timu, već povratne informacije od klijenata i šefova. Gojaznost, dakle, utiče na to da klijenti i nadređeni lošije procenjuju rad žena nego što on zaista jeste.
Slični rezultati potvrđeni su i u Nemačkoj. Diskriminacija se ne ogleda samo u nižim platama – veći je rizik da osoba izgubi posao, a manje su šanse da pronađe novo zaposlenje.
Dakle tema je diskriminacija a ne zdravlje o tome ovde necemo jer svi znamo
