(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)
DIRECTOR'S POEM
Nedelja, 07.03.2010. godine. Sunčan i samim tim svetao dan. Mami ovo zubato sunce da se izadje, da se udahne......hladan vazduh para pluća, ali nekako prija. Još ima snega po travnjaku...ostaci zime koja se još uvek koprca. Tako bih rado otišla na Savu sa onom poluludom nemačkom džukelom (a polulud je, sa ozbiljnom tendencijom ka totalnom ludilu, zato što su devojke u teranju, kao i uvek u paketu), onako fino natrontana ali slobodne duše, misli i pogleda. Ipak, sedam u kola da me sin doveze u kancelariju. Mobilnim pozovem obezbedjenje, udjem, zaključaju me.....i ostajem sama sa kompjuterima, papirima i suvom hranom za tri dana, tj.ostajemo same nas dve.
U sred posla prekide ona luda nasta rad jer kaže dodjoše joj stihovi.......to se ona brljiva Ljiljka opet javlja. Kakva nemoguća žena. U svemu nadje lepo, nadje razlog da piše, neke pesmice i pričice budi Bog s nama.......ko li to još čita. Drugi ljudi, ozbiljni pesnici i pisci, pišu o ljubavi, o nekim bitnim stvarima, a ona o knjiženju, psima, klikerima, macama, cveću.....eeeej...o knjiženju. Pa ko je još napisao pesmu o tome. Niko.....al’ ova moja Ljiljka i to smislila. Moreeee......malo je ona zaposlena čim ima vremena da stihoklepeće. Doduše, napisala je i par pesama koje mi se dopadaju...onako, imaju jedva primetnu dozu eventualnog kvaliteta, a ima i nekoliko slatkih pričica. I samo nešto izmišlja.....te nema vazduha i sunca u centru, te nema odgovarajući zeleno-šareni pogled, te joj smeta neonsko svetlo.....more, našla pa zašla. Ipak....
Nešto se mislim.......
da nije ona takva
ni ja ne bih bila ovakva......
da nije nje tako brljive
da se smeje životu u lice
verovatno bi smo obe knjigovodilice
završile u ustanovi zatvorenog tipa.
E, sad, ona bi se bolje snašla
U datoj situaciji
Ubio me Bog, ako i njih ne bi tamo
Posedala i pevala
O cvetiću i klikeru,
O lančiću i potoku,
I o psima i šetnjama.
Doktori bi njojzi odmah
Sve pohvale uputili
Terapiju promenili
U osmehe i lepotu.
Ja bih jadna u ćoš stala
Ne bih okom ni mrdala
Dok bi ona sve ih digla
Reformu im učinila
Pa bi brzo, vrlo brzo
Ustanova tmurna, hladna
Stihom, rečju i osmehom
Odzvanjala i pevala.
I naravno, pogadjate
Svi bi oni zasadili
Bar po ružu u dvorištu.
Lečila bi ona redom
Sa mirisnom terapijom
I po kojom cica-macom
Da upreda miris ruža.
Glavu dajem da bi došla
Do ministra zdravlja ona
Na sastanak s njime tada
Ponela bi sanke, pseta,
I klikere i tri ruže
I knjigicu pod miškicu
Da pokaže ministrastvu
Šta reč može.
Mili Bože.
Eto, neću da menjam Ljiljku.....samo da je ovako javno pohvalim. Dobra je ona, iako može da pravi malo manje pauza. Ipak, prolazno vreme joj je još uvek dobro.....izverziranost ide uz blago žutilo krštenice...
PS Hvala mojoj miloj direktorki......voli ona mene......ponekad, ili je to strah da ne ode sama u ustanovu ....
OJHAAAAA
Znala sam da moras da ubacis malo erotike
