- Poruka
- 390.565
Pre oko 150 miliona godina, slučajni prolaznik je na svakom ćošku mogao videti brontosaurusa kako brsti lišće sa džinovskog stabla, tiranosaurusa velikog kao kuća kako kreće u lov, ili iguanodona, dinosaurusa pticu kako leti nebom. Naučnici danas znaju mnogo o dinosaurusima iz tako davne prošlosti jer je u zemlji pronađeno mnogo fosila, ostataka njihovih kostiju.
Kako je sve počelo? Neki naučnici misle da su mitovi i bajke o zmajevima nastali upravo zbog dinosaurusa. Ove drevne životinje su izumrle pre nego što je čovek nastao, ali su se njihove kosti uvek mogle pronaći na raznim stranama sveta. Te stare divovske kosti možda su podstakle ljude da počnu da veruju kako je nekad na svetu bilo pravih zmajeva.
Mada ima dokaza da su brojni fosili dinosaurusa već vekovima otkrivani na raznim stranama sveta, prvi detaljno naučno obrađen fosil otkriven je 1818. godine u Americi. Izvesni Solomon Elsvort Junior je u svom dvorištu u Konektikatu kopao bunar i u zemlji pronašao neke neobične kosti.
On je slučaj prijavio policiji i isprva se mislilo da je reč o ljudskim kostima i da se u Elsvortovom dvorištu nekada desio kakav strašan zločin. Međutim, za te stare kosti se zainteresovao biolog Nejtan Smit, koji je dve godine kasnije u „Američkom žurnalu za nauku i umetnost“ objavio da su u Konektikatu pronađeni ostaci izmurlog guštera.
lučaj sa neobičnim kostima u Konektikatu zainteresovao je tadašnje prirodnjake, a neki su pomislili da bi on mogao rasvetliti tragove koji su trideset godina ranije pronađeni nešto severnije od Elsvortove farme, u Masačusetsu.
Naime, čovek po imenu Plini Mudi je tada primetio da se u skamenjenom pesku vide tragovi neke divovske ptice. Pesak se tu očigledno vekovima ranije pretvorio u kamene ploče i Mudi je zaključio da je reč o otiscima gavrana koji je pripadao Noju, junaku iz Biblije koji je, navodno, u velikoj barki spasao sve životinje od potopa.
Ispostavilo se da te tragove nije ostavio Nojev gavran iz bajke – prirodnjak Edvard Hičkok sa koledža Amherst je 1935. godine zaključio da su to otisci davno izumrle ptice. U međuvremenu, prirodnjaci širom sveta pronašli su mnogo drugih, sličnih fosila.
Tako je počela da se razvija paleontologija, nauka o oblicima života koji su nastanjivali Zemlju u davnoj prošlosti i koja danas detaljno opisuje dinosauruse.
Danas je poznato da su ovi strašni gmizavci živeli na Zemlji od pre 230 do pre 66,4 milona godina. To je era koju paleontolozi nazivaju mezozoik, što je srednja era starosti planete koja obuhvata periode: trijas, jura i kreda.
Na kraju ove ere dinosaurusi su naprasno iščezli. Smatra se da su dotad nastanjivali svaki suv kutak planete. Naučnicima je danas poznato skoro 1000 vrsta dinosaurusa.
Savremeni naučnici ih dele u dve velike grupe – saurishia, u koju spadaju dinosaurusi koji hodaju, i ornithishia, u koju spadaju leteći dinosaurusi. Među njima je slavan iguanodon, jeziva ptica nalik na divovskog lešinara sa velikom vilicom i oštrim zubima.
Većina dinosaurusa su bili gmizavci sa dugim repom, ali su se po obliku i načinu života međusobno veoma razlikovali. Moguće je da su neki od njih umeli da plivaju, ali nijedan dinosaurus nije živeo u vodi – sačuvane kosti pokazuju da nije bilo vrste koja je imala peraja.
Smatra se da su prosečni dinosaurusi živeli oko 50 do 60 godina. Duži životni vek su imale veće vrste, a bilo ih je raznih – mnogi su bili zaista ogromni, a neki izuzetno sitni, nalik na današnje guštere.
Najkrupniji su bili biljojedi, među kojima su najpoznatiji diplodokusi i apatosaurusi. Oni su se kretali sporo i na sve četiri noge. Ovi dinosaurusi su dostizali visinu višespratnih kuća. Hranili su se četinarima i lišćem palmi.
Biljojede su obično lovili dinosaurusi mesožderi. Najpoznatiji među grabljivcima bio je Tiranosaurus Reks, čudovišna zver visoka nekoliko metara, sa vilicom koja je imala užasno oštre zube. Tiranosaurusi su trčali brzinom današnjih trkačkih kola i mogli su da ulove koga god su hteli.
Kako su dinosaurusi najednom izumrli?
Dugo se raspravljalo o tome i bilo je raznih teorija – da su svi stradali od neke zarazne bolesti ili da je zbog zahlađenja zemlje najednom nestalo hrane. Najviše naučnika veruje da su dinosaurusi izmurli kada je meteorit udario u Zemlju.
Naime, jedan divovski meteorit je pogodio poluostrvo Jukatan, u današnjem Meksiku, i napravio krater koji se može videti i danas. Udar tako velikog meteorita je podigao ogroman oblak prašine koji je ispunio celu atmosferu i nije se spustio više godina.
Zbog toga je Sunce slabije osvetljavalo Zemlju, globalna temperatura se smanjila i počele su da nestaju mnoge biljke. Dinosaurusi više nisu imali dovoljno hrane i počeli su masovno da izumiru.
elementarijum
