- Poruka
- 393.900
Zemunac koji nam je dao novine i Sretenjski ustav
Samo što je austrougarska vojska zauzela Beograd 1789. godine, u kući Gavrila (bivšeg sveštenika, a potom trgovca) i njegove supruge Marije Georgijević u Zemunu, začuo se plač novorođenog sina Dimitrija Davidovića.
Tako je, sa ugla današnje Glavne i Davidovićeve ulice, u svet zakoračio jedan od najznačajnijih velikana srpske istorije. Političar, diplomata, publicista koji je stvorio prve dnevne novine u zemlji, desna ruka i lični lekar kneza Miloša Obrenovića i tvorac Sretenjskog ustava.
Dimitrije će prezime uzeti po svom dedi Davidu, čuvenom nastavniku Latinske škole u Sremskim Karlovcima, kako bi mu odao počast.
1813 g.u Beču izlazi prvi broj Novina serbskih iz carstvujušćeg grada Vijene, ili skraćeno Novine serbske. Novine serbske u Beču 1821. Davidović ostavlja svom saradniku, studentu prava Petru Matiću i pakuje kofere.
Inače, Davidović će u Kragujevcu, 5. januara 1834. godine, početi da izdaje Srbske novine, prvu domaću štampu. Naredne godine novina izlazi u Beogradu, prvo kao nedeljnik, zatim dva puta sedmično, da bi od 1873. postale dnevne novine. Na njiovom čelu Davidović je bio od osnivanja pa do 16. marta 1835.
Zahvaljujući Vuku Karadžiću, koji će 1831. postati i gradonačelnik Beograda Dimitrije Davidović postaje lični sekretar i lekar kneza Miloša Obrenovića. Bistar i informisan, odmah je postao vladarev miljenik i pripada mu zasluga za uspešne pregovore sa Turcima od 1829. do 1833. godine.
Odnos vladara i njegovog pomoćnika bio je dodatno ojačan nakon što je Davidović uspeo da smiri Miletinu bunu. Od tada ga je knez nazivao Švrćom i Kumašinom i, na kraju, mu poverio pisanje ustav
Sretenjski ustav Davidović je sročio oslanjajući se na učenje francuskog filozofa Monteskjea. Prema ovom ustavu vlast nije bila uskladištena u rukama kneza, već podeljena na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, a državna zastava imala je da bude crvena, bela i plava – onakva kakva je danas.
Knjaz je prilikom pisanja Davidovića upozoravao rečima: "Motri, kumašine, da se u čemu ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš s kim mi imamo posla".
Vladarove reči ispostavile su se kao proročke. Sretenjski ustav su osudile Turska, Rusija i Austrija jer je, kako su procenili, davao previše prava običnom čoveku.
Pod međunarodnim pritiskom, Sretenjski ustav je ukinut posle samo dve nedelja, a potom je usledila smena Davidovića koji je, na kraju, morao i da napusti prestonicu i naseli se u Smederevu.
"U nas ništa nije postojano osim jedno samo – nepostojanstvo, koje ostaje postojano za svagda", pisao je Davidović.
Dimitrijevi poslednji dani bili su teški i tužni. Bez porodice, zaboravljen od svih, često je samovao u bedi, a ostala su i pisma u kojima je kneza molio za dodeljivanje obećanih sredstava.
Davidović je preminuo 6. aprila 1838. u 48. godini. Nijedne novine, pa ni one koje je osnovao nisu prenele vest o njegovoj smrti. Sahranjen je na ledini, na svom imanju, kako, navodno, niko ne bi znao gde mu je grob.
Ipak, nakon okončanja vlasti kneza Miloša, Davidovićeve mošti su prenete na smederevsko groblje i položene pored crkvice iz 15. veka. Na zahtev Bečke akademije nauka, posle decenije njegovog počinka gradski inženjer je uspeo da pronađe nadgrobnu ploču na smederevskom groblju. Na nadgrobnoj ploči, jedva vidljiv stoji epitaf ispisan starom srpskom ortografijom, koji je on sam odredio - "Dimitrije Davidović, sav Srbin".
Samo što je austrougarska vojska zauzela Beograd 1789. godine, u kući Gavrila (bivšeg sveštenika, a potom trgovca) i njegove supruge Marije Georgijević u Zemunu, začuo se plač novorođenog sina Dimitrija Davidovića.
Tako je, sa ugla današnje Glavne i Davidovićeve ulice, u svet zakoračio jedan od najznačajnijih velikana srpske istorije. Političar, diplomata, publicista koji je stvorio prve dnevne novine u zemlji, desna ruka i lični lekar kneza Miloša Obrenovića i tvorac Sretenjskog ustava.
Dimitrije će prezime uzeti po svom dedi Davidu, čuvenom nastavniku Latinske škole u Sremskim Karlovcima, kako bi mu odao počast.
1813 g.u Beču izlazi prvi broj Novina serbskih iz carstvujušćeg grada Vijene, ili skraćeno Novine serbske. Novine serbske u Beču 1821. Davidović ostavlja svom saradniku, studentu prava Petru Matiću i pakuje kofere.
Inače, Davidović će u Kragujevcu, 5. januara 1834. godine, početi da izdaje Srbske novine, prvu domaću štampu. Naredne godine novina izlazi u Beogradu, prvo kao nedeljnik, zatim dva puta sedmično, da bi od 1873. postale dnevne novine. Na njiovom čelu Davidović je bio od osnivanja pa do 16. marta 1835.
Zahvaljujući Vuku Karadžiću, koji će 1831. postati i gradonačelnik Beograda Dimitrije Davidović postaje lični sekretar i lekar kneza Miloša Obrenovića. Bistar i informisan, odmah je postao vladarev miljenik i pripada mu zasluga za uspešne pregovore sa Turcima od 1829. do 1833. godine.
Odnos vladara i njegovog pomoćnika bio je dodatno ojačan nakon što je Davidović uspeo da smiri Miletinu bunu. Od tada ga je knez nazivao Švrćom i Kumašinom i, na kraju, mu poverio pisanje ustav
Sretenjski ustav Davidović je sročio oslanjajući se na učenje francuskog filozofa Monteskjea. Prema ovom ustavu vlast nije bila uskladištena u rukama kneza, već podeljena na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, a državna zastava imala je da bude crvena, bela i plava – onakva kakva je danas.
Knjaz je prilikom pisanja Davidovića upozoravao rečima: "Motri, kumašine, da se u čemu ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš s kim mi imamo posla".
Vladarove reči ispostavile su se kao proročke. Sretenjski ustav su osudile Turska, Rusija i Austrija jer je, kako su procenili, davao previše prava običnom čoveku.
Pod međunarodnim pritiskom, Sretenjski ustav je ukinut posle samo dve nedelja, a potom je usledila smena Davidovića koji je, na kraju, morao i da napusti prestonicu i naseli se u Smederevu.
"U nas ništa nije postojano osim jedno samo – nepostojanstvo, koje ostaje postojano za svagda", pisao je Davidović.
Dimitrijevi poslednji dani bili su teški i tužni. Bez porodice, zaboravljen od svih, često je samovao u bedi, a ostala su i pisma u kojima je kneza molio za dodeljivanje obećanih sredstava.
Davidović je preminuo 6. aprila 1838. u 48. godini. Nijedne novine, pa ni one koje je osnovao nisu prenele vest o njegovoj smrti. Sahranjen je na ledini, na svom imanju, kako, navodno, niko ne bi znao gde mu je grob.
Ipak, nakon okončanja vlasti kneza Miloša, Davidovićeve mošti su prenete na smederevsko groblje i položene pored crkvice iz 15. veka. Na zahtev Bečke akademije nauka, posle decenije njegovog počinka gradski inženjer je uspeo da pronađe nadgrobnu ploču na smederevskom groblju. Na nadgrobnoj ploči, jedva vidljiv stoji epitaf ispisan starom srpskom ortografijom, koji je on sam odredio - "Dimitrije Davidović, sav Srbin".
