sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DILEME I TRILEME
E, kad mi kaže neko
“znam ja, vidim te potpuno kakva si osoba
Znam sve o tom tipu žena…”
Pa kad krene da me secira
Da iznosi svoje vidjenje anatomije moje malene veličine
Meni proradi živac…..ma kao u oko da mi je brknuo
Jer to samo znači da ne vidi mene od golemog sebe
Ili da ne vidi mene od sebe
Tj. da vidi samo celog sebe
Odnosno veliki deo sebe i
U svakom slučaju bar deo mene
Nadam se onaj ispravni deo hahahah
Ali nikako, kako tvrdi, celu mene
I sad, od slučaja zavisi.
A ima ih više …sve to razni varijeteti bog te
Kako ću se postaviti
1. El da ga opaučim kako znam
Bogu fala nemušta nisam
Pa da skraćenim i efektnim postupkom
Stvari postavim na svoje tj.moje mesto
2. El da se upustim u raspravku
Objašnjenja i pojašnjenja
Koja će nas odvesti ko zna kud
Ali svakako daleko od starta
I realno još dalje od cilja
3. El da se samo napravim luda
I potvrdim mišljenje nekih …doduše usmeno
napismeno nemam ….još
pa produžim dalje svojim putem
Eto dileme tj. trileme
U ovo čudno...baš čudno vreme
U stvari, najbolji način je onaj stari,
oprobani „klin se klinom izbija“
i ja kažem da vidim celog njega
on meni anatomiju...ja njemu analitiku
on reč oboji plavo....ja istu takvu plavu pošaljem
on osmeh...ja osmeh
on doda dozu sebičnosti.....ja isto....
njegov ego poskoči moj ga zaskoči
on levo ja levo.....šala na šalu
pa onda okrenem iznenada
čisto da zbunim protivnika hahahaha
al kad dodjemo do uredno proknjiženih podataka
i sistematskom analizom izvučenih zaključaka
eee...tu nastaje beganje....tj. povlačenje,
zavlačenje u sopstveno nesećanje
što je samo strategija
psiho igra oštrenja sopstvenog umnog snalaženja
a visprenost igrača se ogleda baš u tome
da se na sopstvenu oštrinu uma ne poseče
mada teško to kod urednog knjiženja
i tako.....
vidi taj neko mene
vidim ja tog nekog
gledamo se ...al’ da l’ se vidimo kakvi jesmo?
Ma vidimo samo svoje slike
kakve u glavi imamo mi
naslikane našim osećajem i iskustvom,
tradicijom i vaspitanjem,
ponešto i stečenim znanjem,
često i svojim momentalnim psiho stanjem
i pošto se to uvek razlikuje
od vidjenja samog sebe
onoga drugoga kad pogleda u sebe
sve smo dalje od starta
i realno još dalje od cilja
tako da od gledanja u onoga drugoga nema vajde
jer svak će i dalje da svira solo u svoje gajde hahahaah
Eto, nema više ni dileme tj. trileme
U ovo čudno...baš čudno vreme
PS Nema ga
samo još jedna primenjeno filozofska pesmica...šta ću kad sam praktičarka 
na ovako osećajnu pesmu.....izbijaju filings iz svake pore...tj. reči....oseća se bre tananost razmišljanja a ne sadržilac.....i to najmanji 
