Jednog dana ujak je nani doneo štene. Bilo je mnogo lepo, crno-belo sa dugom dlakom. Napravio joj je kućicu ispod dunje. Dunja je inače vrlo neobično drvo. Formira tako čudne grane. Jako lepu sliku je pružao pogled na dunju sa njenim krivim granama punim krupnog zelenog lišća i velikih žutih plodova, a ispod te čudne i nakrivljene krošnje kraj čvornovatog stabla je stajala kućica za psa. Ispred nje preslatko čupavo crno-belo kučence sa bistrim pametnim okicama. Dali smo joj ime Dijana. Bila je veselo i nestašno kuče. Nije puno porasla već je ostala niska i kratka.Dok smo mi bili tu nismo davali nani da je vezuje pa joj se ona kao i svako štene stalno muvala oko nogu dobro shvatajući da je nana zadužena za hranu. Stradale su papuče, metle,krpe. Sve što je našla ona je vukla, cepala, kidala, uostalom kao svi štenci ovoga sveta. Nana nije baš bila oduševljena. Ona nije nikad psovala, ali ako bi je neka životinja iznervirala govorila bi:
"Rasprštea te bog dabogda".
Nisam shvatala šta to znači ali zvučalo je preteće.
Ako bi je Dejan ili Dragan nasekirali kazala bi besno:
"Ubio te bog da te ne ubije"
Pitala sam šta to znači i objašnjeno mi je da je prvi deo kletva a drugi deo je opoziv te kletve tako da na kraju kletve nema (što bi se u mom žargonu bilo storno).Svrha je da onom ko je ljut bude lakše na duši kada ove reči izgovori kao grdnju, ali pošto su reči izgovorene u afektu i tako se zaista ne misli, one se drugim delom odmah poništavaju. Nešto kao preteča bensedina.
Dijana je iako mala bila dobar čuvar.lajala bi noću na prolaznikei ne daj bože da se neko uhvati za kvaku od kapije. Kada smo otišli tog leta za Beograd nana je Dijanu vezala.Preko dana je bila vezana i u kućici a predveče bi je nana puštala i ona je cele noći patrolirala dvorištem.
Kada sam bila šesti razred toliko sam kukala da dodjem kod nane da me je mama spakovala u voz i predala kondukteru sa molbom da me opomene da sidjem u Aleksincu. Kako sam sebi tada delovala odraslo.Uveliko je pao mrak kada je voz stigao u moju stanicui ja sam otišla do nanine kuće. Preskočila sam zaključanu kapiju potpuno zabotavljajući na Dijanu koja se ustremila na mene kao besan pas. Propisno sam se uplašila ali kada me je prepoznala sve je bilo u redu. Nana se normalno iznenadila kada me je videla jer joj mama nije javila da dolazim da ne pokvari moje iznenadjenje. I tako smo sve tri bile jako sretne, nana, Dijana i ja. Raj.
Dijana je verno čuvajući kuću poživela nekih 12-13 godine sa nanom. Plakala sam kada sam saznala da je uginula. Nana nije želela drugo kuče jer je Dijanu mnogo volela pa je u ime te ljubavi ostavila kučiću ispod dunje. Mnogo godina kasnije, kada su sve tri važne žene u mom životu, mama, nana i tetka Ljuba, umrle, tata, brat i ja smo prodali plac i kuću jer to nismo mogli održavati. I tada su još uvek postojale kruške, dunja, Dijanina kućica i vinjaga. Tuga.
I sada, kad god idemo kod Macinih, prolazimo pored mog sokaka. Uvek pogledam. Isti je I posle toliko godina. Prodje me neka milina I seta, žal za mlados.
"Rasprštea te bog dabogda".
Nisam shvatala šta to znači ali zvučalo je preteće.
Ako bi je Dejan ili Dragan nasekirali kazala bi besno:
"Ubio te bog da te ne ubije"
Pitala sam šta to znači i objašnjeno mi je da je prvi deo kletva a drugi deo je opoziv te kletve tako da na kraju kletve nema (što bi se u mom žargonu bilo storno).Svrha je da onom ko je ljut bude lakše na duši kada ove reči izgovori kao grdnju, ali pošto su reči izgovorene u afektu i tako se zaista ne misli, one se drugim delom odmah poništavaju. Nešto kao preteča bensedina.
Dijana je iako mala bila dobar čuvar.lajala bi noću na prolaznikei ne daj bože da se neko uhvati za kvaku od kapije. Kada smo otišli tog leta za Beograd nana je Dijanu vezala.Preko dana je bila vezana i u kućici a predveče bi je nana puštala i ona je cele noći patrolirala dvorištem.
Kada sam bila šesti razred toliko sam kukala da dodjem kod nane da me je mama spakovala u voz i predala kondukteru sa molbom da me opomene da sidjem u Aleksincu. Kako sam sebi tada delovala odraslo.Uveliko je pao mrak kada je voz stigao u moju stanicui ja sam otišla do nanine kuće. Preskočila sam zaključanu kapiju potpuno zabotavljajući na Dijanu koja se ustremila na mene kao besan pas. Propisno sam se uplašila ali kada me je prepoznala sve je bilo u redu. Nana se normalno iznenadila kada me je videla jer joj mama nije javila da dolazim da ne pokvari moje iznenadjenje. I tako smo sve tri bile jako sretne, nana, Dijana i ja. Raj.
Dijana je verno čuvajući kuću poživela nekih 12-13 godine sa nanom. Plakala sam kada sam saznala da je uginula. Nana nije želela drugo kuče jer je Dijanu mnogo volela pa je u ime te ljubavi ostavila kučiću ispod dunje. Mnogo godina kasnije, kada su sve tri važne žene u mom životu, mama, nana i tetka Ljuba, umrle, tata, brat i ja smo prodali plac i kuću jer to nismo mogli održavati. I tada su još uvek postojale kruške, dunja, Dijanina kućica i vinjaga. Tuga.
I sada, kad god idemo kod Macinih, prolazimo pored mog sokaka. Uvek pogledam. Isti je I posle toliko godina. Prodje me neka milina I seta, žal za mlados.
