Разлика...
Било је врело летње поподне. Позвао је на повратку с посла и као из топа изговорио:
- Стижем за пар минута. Вуци то своје слатко дупенце доле, идемо да купим одело.
Кораком девојчице утрчала је у купатило. На брзину поправила шминку и обукла удобну цветну хаљину, која јој је истицала фигуру.
Огласила се порука.
- Стигао....
- Стижем!!!! , гласио је одговор.
Насмејана и ведра сјурила се до улаза. Улица је била мирна и тиха. Све је притисла врелина летњег дана. Знатижељним погледом тражила је његов аутомобил. Махао је не излазећи из кола. Хитрим кораком пришла је аутомобилу и ускочила унутра.
- Добар дан млада дамо. Извињавам се што вам нисам отворио врата. Џентлмена је покосила ова жега.
Одмерила га је враголастим погледом и покушала да се надури. Обоје су праснули у смех. Лагани пољубац заголица њен образ.
- Вежите се млада дамо, полећемо...
Након напорног радног дана вожња им је пријала. Весело су ћеретали о свему и свачему. Пријатна музика је употпунила чаролију тренутка. Возио је лагано, не марећи на нервозне возаче око себе. Уживао је у њеном друштву. Сваки тренутак са њом звао је Божјим благословом. Уз њу је био опуштен и насмејан. Пријао му је њен враголасти смех, глас, поглед упућен само њему... Све... Уз њу је био и витез и несташни дечак. Она се уз њега осећала као принцеза. Права принцеза, којој посвећује целог себе. Уживала је слушајући мужеван, мелодични глас човека коме је одавно у срцу нашла посебно место. Посматрала га је шеретски испод ока, мислећи да је не види. Смешкала се загонетно не прекидајући га док прича о новим идејама за роман, које му се данима мотају по глави. Није скривала одушевљење. Знала је да ће ново дело бити вредно великих награда. Пробијајући се кроз градску гужву брзином пужа, јер је једино тако возио када је она поред њега, стигли су до улаза у велики тржни центар. У моменту када је изгледало да никада неће наћи место за паркирање, један аутомобил се уз приличну буку покренуо уназад.
- Ти си моја талија. Ти ми доносиш срећу, изговорио је меканим гласом и ухватио је за руку.
Погледи су се срели. Насмејана лица су се миловала погледима. На тренутак је пустио њену руку да паркира аутомобил. Лаганим кораком кренуше ка улазу. Начичкане продавнице биле су пуне елегантних хаљина, одела и скупих ципела. Пријатна хладовина их је мамила. Погледала је около и у излогу једне радње угледала одело, које је било као шивено за њега. Он је посматрао њене реакције не скидајући осмех са лица. Ухватио је за руку и повео управо тамо.
- Ово одело сам пробао пре пар дана и желео сам да видиш како у њему изгледам. Видим да си га већ одмерила и видела ме у њему.
- Ово одело је као створено за тебе, изговорила је не скривајући одушевљење.
- Добар дан, дошао сам да још једном пробам...
- Да знам, ово одело. Били сте пре пар дана. Добро се сећам. Веома вам лепо стоји..., без даха изговори продавачица носећи одело ка њима.
За тренутак застаде и одмери их од главе до пете.
- Ово је моја супруга. Довео сам је да види мој избор, изговорио је званично предухитривши питање које је било на врх језика причљиве жене.
За тренутак га је погледала заљубљеним погледом и меким гласом рекла:
- Драго ми је што си одело бирао као да сам ја била ту. Имам утисак да ће ти савршено стајати.
Продавачица их је посматрала са осмехом на лицу, не скривајући знатижељу.
- Супруга је веома лепа, изговори продавачица.
- Пажљиво сам је бирао, кроз осмех јој одговори привлачећи је ближе себи.
- Елем, даћете ми кошуљу која иде уз ово одело. Узећу још ципеле и кравату.
Продавачица је бирала кошуљу, а она се упутила ка краватама. Извукла је једну која је савршено одговарала оделу. Сачекала је да изађе из кабине. Спретним покретом је прислонила кравату на кошуљу.
- Мислим да је ова савршена, рекла је задовољно.
- Савршенија не може да се нађе, рекао је привлачећи је уз себе.
Погледала га је у очи и слатко се насмешила.
- Тако си елегантан. Одело ти савршено пристаје.
- Ти ми савршено пристајеш. Одело ме само чини згодним, прошапутао је не скривајући осмех.
Чаролију прекиде продавачица носећи елегантне црне ципеле.
- Мислим да ће ове одговарати, друга боја би одвлачила пажњу са одела, говорила је као навијена.
Испробао је и ципеле. Уклапале су се у слику згодног, елегантниг господина. Шепурио се испред огледала, посматрајући испид ока њену реакцију. Посматрала га је одушевљеним погледом. Њен поглед је ширио осмех на његовом лицу.
- Знате ми спремамо свадбу. Долазе наши пријатељи и желимо да оставимо добар утисак. Мислим да ћу овако обучен у томе успети.
- Па то је дивно! Овако обучени ћете их задивити. А да ли сте ви одабрали хаљину?
- Дааа...., одговори она.
- Биће као принцеза. Засениће све!- као из топа додаде он, желећи да прекине следеће питање знатижељне жене.
Упутила му је захвални поглед и слатко се насмешила, док је продавачица мерила идеалну дужину ногавица.
- Е тако. Пресвуците се. Панталоне ће бити скраћене за пола сата. Ви можете да попијете пиће преко пута, док не завршимо, рече у даху показујући руком на башту преко пута.
Изашли су лагано из продавнице. Његова рука је била на њеном струку. Пријао јој је нежни додир. Гледала га је насмејаним очима и као за себе коментарисала:
- Ти си блесавији него што сам мислила...
- Зато ме и волиш, шапутао је кроз смех придржавајући јој столицу.
- Уживао сам посматрајући твоју реакцију. Некако сам предосећао да ће ти се мој избор допасти.
- Срећа твоја што сам луђа од тебе, па те познајем као свој џеп. Иначе би био у небраном грожђу, одговорила је кроз смех.
- Знам ја с ким могу лудости да правим, рекао је спуштајући топли длан на њен образ. Погледи су рекли све остало, ширећи осмехе на лицима двоје људи који се разумеју и кад ћуте.
Пресек....
Седео је у ресторану, пијуцкао кафу и причао са другарима. Веселим погледима су пратили девојке и коментарисали сваку.
- Море бре л`ко ви је на вас. Ја треба да идем у Београд на свадбу.
- Ооооо господине, па ти на големо идеш. Купи ли одело? Онеј Београђанке се не обрћав по сељаци.
- Несам још. Проба пре неки дан код Цецу једно. Очи ми останаше у њега, а и на Цецу ву се допада како ми стоји.
- А на жену?
- Што на жену?
- Па допада ли ву се?
- Не га је ни видела.
- Па ти неси нормалан. Како бре жена да не види. Она има око за лепо и знаје да се среди и обуче. Сви ти завидив што такву даму имаш.
- Много ми ви знајете....
- ајде викај жену и идите да купиш одело. Не заноси се ко дете.
Невољно узима телефон и окреће број.
- Женооооо, куде си?
- Еве ме дом. Куде би била?
- Ајд обувај се да идемо да купимо одело. Видеја сам једно у тржни. Ај пожури, чекам те у центар.
Она се пресвуче на брзину, зачешља косу и кроз сокаке пожури у центар да је не чека дуго.
- Док се ти довучеш стигја би до Ниш, кроз зубе процеди не гледајући је.
- Могја си да прођеш по мене, па ме не би чекаја, прошапута за себе.
Ходали су ћутке. Између њих је био понор у који су пале све наде и неостварени снови.
Ушли су у продавницу. На његовом лицу се развуче широки осмех.
- Куде си мори Цецо? Несам те видеја сто године....
- Како бе неси. Пал пре неки дан беше да гледаш одело. Још ми рече да га турим у магацин. Стоји ти једампут. Вилица ми до патос падна кад те видо. Свака девојка би се по тебе окренула.
Стајала је ћутке и слушала разговор. Тешка туга је прекрила сјај дубоких тамних очију. Цвркутао је са девојком и не обраћајући пажњу на њу.
- Дај га овам. Да га пробам још једампут. С`г че видив онија Београђани да ни ми несмо за фрљање.
- Еве одма.
Девојка је донела одело, а са њим и кошуљу о којиј није било ни речи.
- Овај кошуљка има да ти стоји опасно. Слаже се уз одело.
Он је покупио ствари и отишао у кабину. Она је пришла краватама. Бирала је редом и одабрала једну. Чекала је да изаже.
- И како изгледам? по први пут јој се обратио, тек реда ради.
- Стојик ти ко саливено, као из топа одговори девојка.
- Ма не питујем тебе Цеки. Жену питујем...
- А тој ти жена.... проговори девојка гледајући је подругљиво преко рамена.
- Да тој му је жена коју је повео да види одело, али му очигледно њено мишљење важно ко лањски снег, одговорила је леденим гласом и наставила, нашла сам ти ову кравату. Мислим да ће се слаже уз одело.
Истргао је кравату из њене руке и бацио на столицу.
- Не се мешај у Цецину работу. Она има око за тој.
Девојка је одабрала кравату и принела је ближе кошуљи.
- Овај је најбоља. Слаже се. Да ти гу вржем ја или ће госпођа?
- Нека. Ти си стручњак... рекла је гледајући идентичну кравату коју је и сама изабрала.
- Него нађе ли за женче аљину? Не може она да иде у Београд тики такој, питала је девојка по мало подругљиво.
- Има она аљину. Куписмо гу за свадбу код кумови.
- И ти купи одело тад, али ти треба друго, да импресионираш Београђанке.
- Какве мори Београђанке. На овој му се мерачим одавно. А и Цеца рече да ми опасно стоји.
- Па ти поведи Цецу. Можда ву и нову аљину купиш, да се не брукаш, прошапута она и повуче се у ћошак продавнице.
- Ај не лупај....
Дуго се гледао у огледалу. Тажио од девојке мишљење и коначно решио да купи одело. Сав важан кренуо је напред, а она за њим. Крила је замагљен поглед и сузе које су попут слапова клизиле низ лице. Тишина је парала облаке.
Пролазили су поред градског парка у коме је споменик Бори Станковићу. Застала је на тренутак и тихо проговорила.
- Е мој Боро, ти па да се родиш писаја би исто.
Унија ....
Пут до престонице је протекао у ћеретању и пријатној музици.
- Женче ми данас треба да се покажемо тамо у најбоље светло. Да будеш фина ко из Финску.
- Оћу, не се секирај. А поведи рачун куде гледаш, да не налетиш на неку песницу....
- Кој? Ја? Па ја сам бре анђелче.
- Јес... С ђавољи рогићи.
Са осмехом на лицу стигоше до ресторана. Она отмена дама, стаде уз њега и уздигнуте главе крену ка улазу. Гледао је испод ока и смешкао се. И даље је била згодна. Одавно јој није то рекао. Требао би....
На улазу их дочекаше пријатељи.
- Добро ни дошли! Да не беше овој весље ви се не би сетили да дођете!
- Боље ве нашли! Нека је на деца срећно и дуговечно! А на бас да подари Бог унучиће, да имате по кога да јурите!
- Даће Бог!
Велика сала била је пуна знаних и незнаних лица. Многе очи су се заустављале на згодној дами која је пленила шармом. То није промакло ни њеном пратиоцу. Посматрао је сваки њен покрет. Ни један њен гест није био непримерен. Њен осмех је зрачио. Пришао је и позвао је на плес. Устала је лагано и кренула ка подијуму. Хаљина са кумове свадбе је залепршала око ње, праћена многим чезнутљивим погледима. Плесали су лагано. Мисли су се ројиле.
- Опрости ми... тихо је прошапутао.
- Шта да ти опростим?
- Што сам глуп и слеп...
- Колко се сећам доктори рекоше да видиш добро, а за глупос ће те водим код онија други, говорила је кроз смех.
- Ја ти причам озбиљно. Требало ми је овој данас да видим колика сам будала бија, што ти несам поклањаја пажњу какву заслужујеш. Причали су ми људи да сам добија премију, да је поред мене дама, а ја несам вероваја. Затој те молим за опроштај.
- Е мој пријатељу, сад кад си прогледаја чувај благо које имаш и потруди се да овеј твоје речи и докажеш, зачу се иза њега глас пријатеља.
Она је очију пуних суза стајала затечена овим речима. Благо се насмешила и онако шеретски рекла:
- Већ сутра идем да ти купим наочаре и кутију марамица, па кад заборавиш шта си сада рекао брисаћеш их док не прогледаш!
Сви праснуше у смех. Весеље је трајало до дубоко у ноћ, а речи изречене тог дана остале су као завет за будуће дане.
СОВКА
Било је врело летње поподне. Позвао је на повратку с посла и као из топа изговорио:
- Стижем за пар минута. Вуци то своје слатко дупенце доле, идемо да купим одело.
Кораком девојчице утрчала је у купатило. На брзину поправила шминку и обукла удобну цветну хаљину, која јој је истицала фигуру.
Огласила се порука.
- Стигао....
- Стижем!!!! , гласио је одговор.
Насмејана и ведра сјурила се до улаза. Улица је била мирна и тиха. Све је притисла врелина летњег дана. Знатижељним погледом тражила је његов аутомобил. Махао је не излазећи из кола. Хитрим кораком пришла је аутомобилу и ускочила унутра.
- Добар дан млада дамо. Извињавам се што вам нисам отворио врата. Џентлмена је покосила ова жега.
Одмерила га је враголастим погледом и покушала да се надури. Обоје су праснули у смех. Лагани пољубац заголица њен образ.
- Вежите се млада дамо, полећемо...
Након напорног радног дана вожња им је пријала. Весело су ћеретали о свему и свачему. Пријатна музика је употпунила чаролију тренутка. Возио је лагано, не марећи на нервозне возаче око себе. Уживао је у њеном друштву. Сваки тренутак са њом звао је Божјим благословом. Уз њу је био опуштен и насмејан. Пријао му је њен враголасти смех, глас, поглед упућен само њему... Све... Уз њу је био и витез и несташни дечак. Она се уз њега осећала као принцеза. Права принцеза, којој посвећује целог себе. Уживала је слушајући мужеван, мелодични глас човека коме је одавно у срцу нашла посебно место. Посматрала га је шеретски испод ока, мислећи да је не види. Смешкала се загонетно не прекидајући га док прича о новим идејама за роман, које му се данима мотају по глави. Није скривала одушевљење. Знала је да ће ново дело бити вредно великих награда. Пробијајући се кроз градску гужву брзином пужа, јер је једино тако возио када је она поред њега, стигли су до улаза у велики тржни центар. У моменту када је изгледало да никада неће наћи место за паркирање, један аутомобил се уз приличну буку покренуо уназад.
- Ти си моја талија. Ти ми доносиш срећу, изговорио је меканим гласом и ухватио је за руку.
Погледи су се срели. Насмејана лица су се миловала погледима. На тренутак је пустио њену руку да паркира аутомобил. Лаганим кораком кренуше ка улазу. Начичкане продавнице биле су пуне елегантних хаљина, одела и скупих ципела. Пријатна хладовина их је мамила. Погледала је около и у излогу једне радње угледала одело, које је било као шивено за њега. Он је посматрао њене реакције не скидајући осмех са лица. Ухватио је за руку и повео управо тамо.
- Ово одело сам пробао пре пар дана и желео сам да видиш како у њему изгледам. Видим да си га већ одмерила и видела ме у њему.
- Ово одело је као створено за тебе, изговорила је не скривајући одушевљење.
- Добар дан, дошао сам да још једном пробам...
- Да знам, ово одело. Били сте пре пар дана. Добро се сећам. Веома вам лепо стоји..., без даха изговори продавачица носећи одело ка њима.
За тренутак застаде и одмери их од главе до пете.
- Ово је моја супруга. Довео сам је да види мој избор, изговорио је званично предухитривши питање које је било на врх језика причљиве жене.
За тренутак га је погледала заљубљеним погледом и меким гласом рекла:
- Драго ми је што си одело бирао као да сам ја била ту. Имам утисак да ће ти савршено стајати.
Продавачица их је посматрала са осмехом на лицу, не скривајући знатижељу.
- Супруга је веома лепа, изговори продавачица.
- Пажљиво сам је бирао, кроз осмех јој одговори привлачећи је ближе себи.
- Елем, даћете ми кошуљу која иде уз ово одело. Узећу још ципеле и кравату.
Продавачица је бирала кошуљу, а она се упутила ка краватама. Извукла је једну која је савршено одговарала оделу. Сачекала је да изађе из кабине. Спретним покретом је прислонила кравату на кошуљу.
- Мислим да је ова савршена, рекла је задовољно.
- Савршенија не може да се нађе, рекао је привлачећи је уз себе.
Погледала га је у очи и слатко се насмешила.
- Тако си елегантан. Одело ти савршено пристаје.
- Ти ми савршено пристајеш. Одело ме само чини згодним, прошапутао је не скривајући осмех.
Чаролију прекиде продавачица носећи елегантне црне ципеле.
- Мислим да ће ове одговарати, друга боја би одвлачила пажњу са одела, говорила је као навијена.
Испробао је и ципеле. Уклапале су се у слику згодног, елегантниг господина. Шепурио се испред огледала, посматрајући испид ока њену реакцију. Посматрала га је одушевљеним погледом. Њен поглед је ширио осмех на његовом лицу.
- Знате ми спремамо свадбу. Долазе наши пријатељи и желимо да оставимо добар утисак. Мислим да ћу овако обучен у томе успети.
- Па то је дивно! Овако обучени ћете их задивити. А да ли сте ви одабрали хаљину?
- Дааа...., одговори она.
- Биће као принцеза. Засениће све!- као из топа додаде он, желећи да прекине следеће питање знатижељне жене.
Упутила му је захвални поглед и слатко се насмешила, док је продавачица мерила идеалну дужину ногавица.
- Е тако. Пресвуците се. Панталоне ће бити скраћене за пола сата. Ви можете да попијете пиће преко пута, док не завршимо, рече у даху показујући руком на башту преко пута.
Изашли су лагано из продавнице. Његова рука је била на њеном струку. Пријао јој је нежни додир. Гледала га је насмејаним очима и као за себе коментарисала:
- Ти си блесавији него што сам мислила...
- Зато ме и волиш, шапутао је кроз смех придржавајући јој столицу.
- Уживао сам посматрајући твоју реакцију. Некако сам предосећао да ће ти се мој избор допасти.
- Срећа твоја што сам луђа од тебе, па те познајем као свој џеп. Иначе би био у небраном грожђу, одговорила је кроз смех.
- Знам ја с ким могу лудости да правим, рекао је спуштајући топли длан на њен образ. Погледи су рекли све остало, ширећи осмехе на лицима двоје људи који се разумеју и кад ћуте.
Пресек....
Седео је у ресторану, пијуцкао кафу и причао са другарима. Веселим погледима су пратили девојке и коментарисали сваку.
- Море бре л`ко ви је на вас. Ја треба да идем у Београд на свадбу.
- Ооооо господине, па ти на големо идеш. Купи ли одело? Онеј Београђанке се не обрћав по сељаци.
- Несам још. Проба пре неки дан код Цецу једно. Очи ми останаше у њега, а и на Цецу ву се допада како ми стоји.
- А на жену?
- Што на жену?
- Па допада ли ву се?
- Не га је ни видела.
- Па ти неси нормалан. Како бре жена да не види. Она има око за лепо и знаје да се среди и обуче. Сви ти завидив што такву даму имаш.
- Много ми ви знајете....
- ајде викај жену и идите да купиш одело. Не заноси се ко дете.
Невољно узима телефон и окреће број.
- Женооооо, куде си?
- Еве ме дом. Куде би била?
- Ајд обувај се да идемо да купимо одело. Видеја сам једно у тржни. Ај пожури, чекам те у центар.
Она се пресвуче на брзину, зачешља косу и кроз сокаке пожури у центар да је не чека дуго.
- Док се ти довучеш стигја би до Ниш, кроз зубе процеди не гледајући је.
- Могја си да прођеш по мене, па ме не би чекаја, прошапута за себе.
Ходали су ћутке. Између њих је био понор у који су пале све наде и неостварени снови.
Ушли су у продавницу. На његовом лицу се развуче широки осмех.
- Куде си мори Цецо? Несам те видеја сто године....
- Како бе неси. Пал пре неки дан беше да гледаш одело. Још ми рече да га турим у магацин. Стоји ти једампут. Вилица ми до патос падна кад те видо. Свака девојка би се по тебе окренула.
Стајала је ћутке и слушала разговор. Тешка туга је прекрила сјај дубоких тамних очију. Цвркутао је са девојком и не обраћајући пажњу на њу.
- Дај га овам. Да га пробам још једампут. С`г че видив онија Београђани да ни ми несмо за фрљање.
- Еве одма.
Девојка је донела одело, а са њим и кошуљу о којиј није било ни речи.
- Овај кошуљка има да ти стоји опасно. Слаже се уз одело.
Он је покупио ствари и отишао у кабину. Она је пришла краватама. Бирала је редом и одабрала једну. Чекала је да изаже.
- И како изгледам? по први пут јој се обратио, тек реда ради.
- Стојик ти ко саливено, као из топа одговори девојка.
- Ма не питујем тебе Цеки. Жену питујем...
- А тој ти жена.... проговори девојка гледајући је подругљиво преко рамена.
- Да тој му је жена коју је повео да види одело, али му очигледно њено мишљење важно ко лањски снег, одговорила је леденим гласом и наставила, нашла сам ти ову кравату. Мислим да ће се слаже уз одело.
Истргао је кравату из њене руке и бацио на столицу.
- Не се мешај у Цецину работу. Она има око за тој.
Девојка је одабрала кравату и принела је ближе кошуљи.
- Овај је најбоља. Слаже се. Да ти гу вржем ја или ће госпођа?
- Нека. Ти си стручњак... рекла је гледајући идентичну кравату коју је и сама изабрала.
- Него нађе ли за женче аљину? Не може она да иде у Београд тики такој, питала је девојка по мало подругљиво.
- Има она аљину. Куписмо гу за свадбу код кумови.
- И ти купи одело тад, али ти треба друго, да импресионираш Београђанке.
- Какве мори Београђанке. На овој му се мерачим одавно. А и Цеца рече да ми опасно стоји.
- Па ти поведи Цецу. Можда ву и нову аљину купиш, да се не брукаш, прошапута она и повуче се у ћошак продавнице.
- Ај не лупај....
Дуго се гледао у огледалу. Тажио од девојке мишљење и коначно решио да купи одело. Сав важан кренуо је напред, а она за њим. Крила је замагљен поглед и сузе које су попут слапова клизиле низ лице. Тишина је парала облаке.
Пролазили су поред градског парка у коме је споменик Бори Станковићу. Застала је на тренутак и тихо проговорила.
- Е мој Боро, ти па да се родиш писаја би исто.
Унија ....
Пут до престонице је протекао у ћеретању и пријатној музици.
- Женче ми данас треба да се покажемо тамо у најбоље светло. Да будеш фина ко из Финску.
- Оћу, не се секирај. А поведи рачун куде гледаш, да не налетиш на неку песницу....
- Кој? Ја? Па ја сам бре анђелче.
- Јес... С ђавољи рогићи.
Са осмехом на лицу стигоше до ресторана. Она отмена дама, стаде уз њега и уздигнуте главе крену ка улазу. Гледао је испод ока и смешкао се. И даље је била згодна. Одавно јој није то рекао. Требао би....
На улазу их дочекаше пријатељи.
- Добро ни дошли! Да не беше овој весље ви се не би сетили да дођете!
- Боље ве нашли! Нека је на деца срећно и дуговечно! А на бас да подари Бог унучиће, да имате по кога да јурите!
- Даће Бог!
Велика сала била је пуна знаних и незнаних лица. Многе очи су се заустављале на згодној дами која је пленила шармом. То није промакло ни њеном пратиоцу. Посматрао је сваки њен покрет. Ни један њен гест није био непримерен. Њен осмех је зрачио. Пришао је и позвао је на плес. Устала је лагано и кренула ка подијуму. Хаљина са кумове свадбе је залепршала око ње, праћена многим чезнутљивим погледима. Плесали су лагано. Мисли су се ројиле.
- Опрости ми... тихо је прошапутао.
- Шта да ти опростим?
- Што сам глуп и слеп...
- Колко се сећам доктори рекоше да видиш добро, а за глупос ће те водим код онија други, говорила је кроз смех.
- Ја ти причам озбиљно. Требало ми је овој данас да видим колика сам будала бија, што ти несам поклањаја пажњу какву заслужујеш. Причали су ми људи да сам добија премију, да је поред мене дама, а ја несам вероваја. Затој те молим за опроштај.
- Е мој пријатељу, сад кад си прогледаја чувај благо које имаш и потруди се да овеј твоје речи и докажеш, зачу се иза њега глас пријатеља.
Она је очију пуних суза стајала затечена овим речима. Благо се насмешила и онако шеретски рекла:
- Већ сутра идем да ти купим наочаре и кутију марамица, па кад заборавиш шта си сада рекао брисаћеш их док не прогледаш!
Сви праснуше у смех. Весеље је трајало до дубоко у ноћ, а речи изречене тог дана остале су као завет за будуће дане.
СОВКА
