N3W
Iskusan
- Poruka
- 6.596
Ovo je još jedna vrsta tehnološke zavisnosti prisutne u današnjem modernom društvu pred kojom su tinejdžeri najviše pogođeni. Pored
Kao roditelj ili staratelj današnjeg modernog tinejdžera koji sate i sate provodi ispred kompjutera igrajući video-igre na koje ne može staviti pauzu (popularna igra League of Legends), možete biti svedoci proaktivne digitalne zavisnosti koja uzima maha u psihologiji ličnosti na sličan način kao i konzumacija opijata. Tokom igranja ili mogućeg prekida igranja stvara se emotivna promena u ponašanju, i zbog neuspeha kako u igri, tako i u koncetraciji, dolazi do ispoljavanja besa. Ukoliko kao roditelj ili staratelj naglasite tinejdžeru da je potrebno da nešto odradi po pitanju kućnih ili ličnih poslova, dobićete negaciju pa sve do verbalnih i fizičkih napada zavisno od emotivnog stresa tinejdžera.
U tim godinama, tinedžer oseća potrebu da se prepire, svađa, dokazuje i objašnjava svoj postupak smatrajući kako je u pravu, što se kod roditelja može videti kao odraz nekulturnog ponašanja, kao odraz odgovaranja na roditeljsku konstataciju i kao jedan vid bunta protiv roditeljskog ponašanja ili zahtevanja.
Zavisnost može prerasti u posledice kao što su bežanje iz škole (bežanje u igraonice), kasno buđenje (igranje do kasno u noć), zapostavljanje lične higijene, zapostavljanje konzumacije obroka i generalno padanje u depresiju.
Roditelji najčešće u takvim situacijama moraju da podležu drastičnim merama zabrana ili oduzimanja kompjutera, telefona pa sve do fizičkog nasilja. Roditelji se generalno ne razumeju u virtuelni svet svoje dece i smatraju da se radi o gubljenju vremena, što ne mora biti potpuno tačno. Tinejdžeri imaju svoje prijatelje u tom svetu, često prijatelje koje lično poznaju i sa kojim se upuštaju u zajedničku aktivnost i druženje. Roditelji smatraju da su to lažni prijatelji ili da su to lažni ljudi, na kraju krajeva, što ponovo ne mora biti slučaj.
Ono što je potrebno tinejdžerima da shvate jesu lične obaveze koje bi trebalo da su im prioritet, pa tek onda zabava koja dolazi u vidu virtuelnog sveta. Za sve treba imati meru i bitno je da tinejdžeri odvoje vremena da razmisle o sebi, svom životu, svojim postupcima, dok roditelji treba da im pomognu u tome tako što će pružiti razumevanje. Pronaći takav sklad je veoma teško jer radi se o dva veoma različita sveta u kom oba moraju načiniti neke ustupke.
Kao roditelj ili staratelj današnjeg modernog tinejdžera koji sate i sate provodi ispred kompjutera igrajući video-igre na koje ne može staviti pauzu (popularna igra League of Legends), možete biti svedoci proaktivne digitalne zavisnosti koja uzima maha u psihologiji ličnosti na sličan način kao i konzumacija opijata. Tokom igranja ili mogućeg prekida igranja stvara se emotivna promena u ponašanju, i zbog neuspeha kako u igri, tako i u koncetraciji, dolazi do ispoljavanja besa. Ukoliko kao roditelj ili staratelj naglasite tinejdžeru da je potrebno da nešto odradi po pitanju kućnih ili ličnih poslova, dobićete negaciju pa sve do verbalnih i fizičkih napada zavisno od emotivnog stresa tinejdžera.
U tim godinama, tinedžer oseća potrebu da se prepire, svađa, dokazuje i objašnjava svoj postupak smatrajući kako je u pravu, što se kod roditelja može videti kao odraz nekulturnog ponašanja, kao odraz odgovaranja na roditeljsku konstataciju i kao jedan vid bunta protiv roditeljskog ponašanja ili zahtevanja.
Zavisnost može prerasti u posledice kao što su bežanje iz škole (bežanje u igraonice), kasno buđenje (igranje do kasno u noć), zapostavljanje lične higijene, zapostavljanje konzumacije obroka i generalno padanje u depresiju.
Roditelji najčešće u takvim situacijama moraju da podležu drastičnim merama zabrana ili oduzimanja kompjutera, telefona pa sve do fizičkog nasilja. Roditelji se generalno ne razumeju u virtuelni svet svoje dece i smatraju da se radi o gubljenju vremena, što ne mora biti potpuno tačno. Tinejdžeri imaju svoje prijatelje u tom svetu, često prijatelje koje lično poznaju i sa kojim se upuštaju u zajedničku aktivnost i druženje. Roditelji smatraju da su to lažni prijatelji ili da su to lažni ljudi, na kraju krajeva, što ponovo ne mora biti slučaj.
Ono što je potrebno tinejdžerima da shvate jesu lične obaveze koje bi trebalo da su im prioritet, pa tek onda zabava koja dolazi u vidu virtuelnog sveta. Za sve treba imati meru i bitno je da tinejdžeri odvoje vremena da razmisle o sebi, svom životu, svojim postupcima, dok roditelji treba da im pomognu u tome tako što će pružiti razumevanje. Pronaći takav sklad je veoma teško jer radi se o dva veoma različita sveta u kom oba moraju načiniti neke ustupke.
