Tacno je sve što si rekao i ne mislim da me neko vredja, cenim sve sto mi napisu. I ne jedan, nego mi treba 10 samara. Samo ne mogu da se izborim i to je sve, mnogo velika tuga zivi u meni. Ne mogu da bacim trenutke srece u zadnjih 10 godina za koje sam ziveo i gradio i koji i dalje zive u meni. Shvatio sam i moram da priznam da me je sramota ovog mog ponasanja jer ljudi izgube sve, decu, roditelje, drage osobe... i da mi se slicno desi, gubitak ove veze ne bi bio nista naspram toga. Samo kad sam slab o tome ne razmisljam i mislim da nikome nije lose kao meni. Jos jedna od iluzija koju sebi stvaram...
