Molim vas, pomozit mi. Ovo pisem jer me je velika muka snasla. Zelim bar da kazem, da se olaskam... mozda neko procita i bar dozivim osecaj da budem saslusan.
Bice jako kratko.
Svoju devojku gledam kao neku dusu i nevidljivu materiju. Mnogo je dobra osoba i priznajem da je bolja od mene u bilo kom smislu, i fizickom i socijalnom i moralnom. Ne znam na koga lici, nikad ne bih mogao fizicki da je uporedim sa bilo kojom jer ne znam na šta lici, ne bih mogao da kazem da li je bolja ili gora, lepsa ili ružnija od neke druge, ne mogu ni da opisem sta osecam jer sam se zaljubio u njenu dusu, a ne lik. Zaljubio sam se u njen dodir, a ne u fizicki izgled.
10 godina smo u vezi, i u vezi sam otkrivao raznorazne muskarce koji su se samo tu nalazili, oe bivših, do nekih novih. Imamo oko 30 godina oboje.
Za te muskarce sam saznao na najprljaviji nacin - proveravanje.
Kad sam prvog otkrio stvorila se priča da je sakrila jer se plasila moje reakcije, da tu nema nicega i da ne treba da brinem i kreiram price i razne verzije sta je moglo da se desi.
Za svakog muskarca sam saznao tako i sve sto je imala da mi kaze je da je to nebitno i ne vidi zasto bi to delila sa mnom kad tu nema nicega, ali sam ipak bio ispunjen nekim drugim (koje sam smatrao jako) nebitnm informacijama.
Na pocetku je stalno gledala na drustvenim mrezama svog bivseg decka. Zatim kako je drug od njenog brata zeleo i bio lud za njom, a kasnije je i bila s njim kad smo u jednom periodu raskinuli i kad sam ja bio sa drugom. Rekla je da su se poljubili samo i da je bilo cisto da se osveti. Ja sam se pitao zasto nije mogla nekim drugim muskarcem da se osveti, vec sa onim za koga mi je pricala na pocetku veze kako je bio lud za njom ali ona nije želela jer je to drug njeog brata.
Sledeci muskarac je bio lik koji drzi teretanu, a meni neki osecaj nije dao da ne proverim, i procitam poruke gde on nju poziva da popiju kafu, da navrati, da bude tu... Kao da se znaju sto godina, s tim što ja nisam znao za to druzenje vec sam ga otkrio tako sto sam proveravao njen telefon.
Voleo sam je mnogo, priznao sam joj nesto sto mislim da nikad nisam trebao, a to je da kada je sa nama sve u redu, da mi to daje snagu i volju za zivotom... da se osecam da letim.
Jako sam tužan i osećam se jako jadno dok ovo pisem, voleo bih da me neko iz srca razume i da mi samo kaze "razumem te, brate, biće u redu", i sada placem dok ovo pisem i plakao sam jako cesto, plakao sam dve godine da nije znala, sanjao sam je dve godine da nije bila svesna, molio sam Boga i rekao pricao sam svako vece "Boze, molim te ako nam je sudjeno spoji nas ponovo" - jer smo tada raskinuli na dve godine.
Proslo je dve godine i sastali smo se. Krenulo je oprezno, trudili se da ne pravimo iste greske. Ali bitno je da kazem da je veza na daljinu i da je ona bila fer i rekla da to ne moze osim da dodjem da zivimo zajedno, sto sam i uradio.
U tom periodu sva ta opreznost i ljubaznost se pretvorila u opsti pakao. Od gubitka njoj drage osobe, do nasih problema.
U periodu od tih 4 do 5 meseci, desile su se jako cudne stvari.
Prvi put sam se osetio nepoželjnim, prvi put sam pogledao sebe u ogledalu i video kako sam fizicki ruzan, kako sam njoj ruzan i kako su svi ti muskarci (drugari) lepi i lepo gradjeni i lepo se oblace... Opet sam joj proverio telefon pre 4 dana i video dosta konverzacija koje su stare ili one koje su tipa sa mamom i tako bliskim osobama. Takodje sam i video "your code for Tinder is: #tajitaj".
Rekla je da je to u besu uradila nakon neke nase svadje...
Ja jesam prljav i brutalan muskarac koji prezire feminizam, ponekad previse ostar jer za mene reci i dela govore, a ne "ne mozes tako, ona je zensko", ali ovo za Tinder me je jako pogodilo. Jer sam pre toga osecao koliko sam nepozeljan, zeleo sam da se sklonim i odem i pitao je ima li nekoga, jesi me prevarila, zelis li da budes s nekim, da li te neko zainteresovao, zašto sam ignorisan i zasto moja komunikacija i moja osećanja uopste nisu uslisena.
Razumeo sam u tih 4 meseca, izgubila je najbitniju osobu u životu, ali ja sam pokusavao njoj da objasnim da smo i pre tog gubitka imali jako slicne probleme i da to ne moze na taj nacin da se meri.
Imam puno toga da kazem ali sam vec rekao previse, nadam se samo da ce bilo ko da procita i bilo sta kaze. Danas je 10 jul, osecam se fizicki neprivlacno, ruzno... Ne zeli da se tusiramo, govori mi da izadjem iz kupatila kad se tusira i tako. Imamo seks i nekad se uzivi pa je pustim i necu da joj kazem da me boli bruh. Ne zeli da me zadovolji oralno jer kaze da smrdi, a ja ga uvek operem i ja njoj nikad nisam rekao kakvog je ukusa "njena". Ito nakon seksa dok sam bio u njoj... Mnogo me boli.
Sada trenutno pijem, a kada dve godine u vezi nismo bili, pio sam skoro svako vece, mnogo me je bolelo, mnogo sam zeleo da mi se vrati, nisam hteo nikad da joj kazem sve to i cekao bih jos duže i patio da mi se nije vratila. Nisam ni sa jednom bio tada, nisam ni zeleo da trazim, nisam ni zeleo da razmisljam o njenim manama i trazim utociste u drugoj. Mnogo sam se unistio fizicki, propao sam, osedeo, nisam mario za zdravlje, sjebalo mi se srce i puls imam neuravnotezen i nejasan, 3 meseca sam proveo kod kardiologa.
Zelim da me neki brat ili sestra razume i da mi kaze samo bice ok, izborices se.
Probacu da se izborim, mnogo patim, sedim u kaficu i pijem sam i placei i ne gledam nikoga okolo dok ovo pisem.
Imam drugare, imam dobre drugare koji vide i kojima ne pricam nista jer ne pricam nikome nista zato sto mozda ne zelim da znaju i ne zelim da me sazaljevaju i osecam jadno.
Da li ima brata... ili sestre da me samo razume?
Zelim vam svima srecu u zivotu, zelim vam mir dusevni da kad zaspete imate blagostanje i zelim vam da se tako probudite. Zelim vam svima da se osecate voljenim i ispunjenim kakvi god da sta i kakav god da sam, jer to zelim i sebi i zelim da mi se to desi.
Jako to zelim, imam 32 godine i osecam da mi zivot izmice. Ne zelim nista bez nje, ne zelim dalje, ne zelim posao, ne zelim kolege, ne zelim izlaske i ne znam sta mi je.
Budite jaki ako ste imali slican problem kao ja. Mnogo zelim podrsku, mnogo zelim da sam ovo njoj po sedamdeseti put rekao i da me je razumela i ako treba reći cu joj jos sedamdeset puta jer zelim da mi reci budu uslisene jer su pune toga kako se osecam.
Sada čitam sta sam napisao i imam osecaj kao da sam neki 16-o godisnjak i necu da ispravljam nista jer ovo pisem vec sat vremena.
Hvala vam unapred ako je bilo ko procitao i napisao bilo sta. <3
Bice jako kratko.
Svoju devojku gledam kao neku dusu i nevidljivu materiju. Mnogo je dobra osoba i priznajem da je bolja od mene u bilo kom smislu, i fizickom i socijalnom i moralnom. Ne znam na koga lici, nikad ne bih mogao fizicki da je uporedim sa bilo kojom jer ne znam na šta lici, ne bih mogao da kazem da li je bolja ili gora, lepsa ili ružnija od neke druge, ne mogu ni da opisem sta osecam jer sam se zaljubio u njenu dusu, a ne lik. Zaljubio sam se u njen dodir, a ne u fizicki izgled.
10 godina smo u vezi, i u vezi sam otkrivao raznorazne muskarce koji su se samo tu nalazili, oe bivših, do nekih novih. Imamo oko 30 godina oboje.
Za te muskarce sam saznao na najprljaviji nacin - proveravanje.
Kad sam prvog otkrio stvorila se priča da je sakrila jer se plasila moje reakcije, da tu nema nicega i da ne treba da brinem i kreiram price i razne verzije sta je moglo da se desi.
Za svakog muskarca sam saznao tako i sve sto je imala da mi kaze je da je to nebitno i ne vidi zasto bi to delila sa mnom kad tu nema nicega, ali sam ipak bio ispunjen nekim drugim (koje sam smatrao jako) nebitnm informacijama.
Na pocetku je stalno gledala na drustvenim mrezama svog bivseg decka. Zatim kako je drug od njenog brata zeleo i bio lud za njom, a kasnije je i bila s njim kad smo u jednom periodu raskinuli i kad sam ja bio sa drugom. Rekla je da su se poljubili samo i da je bilo cisto da se osveti. Ja sam se pitao zasto nije mogla nekim drugim muskarcem da se osveti, vec sa onim za koga mi je pricala na pocetku veze kako je bio lud za njom ali ona nije želela jer je to drug njeog brata.
Sledeci muskarac je bio lik koji drzi teretanu, a meni neki osecaj nije dao da ne proverim, i procitam poruke gde on nju poziva da popiju kafu, da navrati, da bude tu... Kao da se znaju sto godina, s tim što ja nisam znao za to druzenje vec sam ga otkrio tako sto sam proveravao njen telefon.
Voleo sam je mnogo, priznao sam joj nesto sto mislim da nikad nisam trebao, a to je da kada je sa nama sve u redu, da mi to daje snagu i volju za zivotom... da se osecam da letim.
Jako sam tužan i osećam se jako jadno dok ovo pisem, voleo bih da me neko iz srca razume i da mi samo kaze "razumem te, brate, biće u redu", i sada placem dok ovo pisem i plakao sam jako cesto, plakao sam dve godine da nije znala, sanjao sam je dve godine da nije bila svesna, molio sam Boga i rekao pricao sam svako vece "Boze, molim te ako nam je sudjeno spoji nas ponovo" - jer smo tada raskinuli na dve godine.
Proslo je dve godine i sastali smo se. Krenulo je oprezno, trudili se da ne pravimo iste greske. Ali bitno je da kazem da je veza na daljinu i da je ona bila fer i rekla da to ne moze osim da dodjem da zivimo zajedno, sto sam i uradio.
U tom periodu sva ta opreznost i ljubaznost se pretvorila u opsti pakao. Od gubitka njoj drage osobe, do nasih problema.
U periodu od tih 4 do 5 meseci, desile su se jako cudne stvari.
Prvi put sam se osetio nepoželjnim, prvi put sam pogledao sebe u ogledalu i video kako sam fizicki ruzan, kako sam njoj ruzan i kako su svi ti muskarci (drugari) lepi i lepo gradjeni i lepo se oblace... Opet sam joj proverio telefon pre 4 dana i video dosta konverzacija koje su stare ili one koje su tipa sa mamom i tako bliskim osobama. Takodje sam i video "your code for Tinder is: #tajitaj".
Rekla je da je to u besu uradila nakon neke nase svadje...
Ja jesam prljav i brutalan muskarac koji prezire feminizam, ponekad previse ostar jer za mene reci i dela govore, a ne "ne mozes tako, ona je zensko", ali ovo za Tinder me je jako pogodilo. Jer sam pre toga osecao koliko sam nepozeljan, zeleo sam da se sklonim i odem i pitao je ima li nekoga, jesi me prevarila, zelis li da budes s nekim, da li te neko zainteresovao, zašto sam ignorisan i zasto moja komunikacija i moja osećanja uopste nisu uslisena.
Razumeo sam u tih 4 meseca, izgubila je najbitniju osobu u životu, ali ja sam pokusavao njoj da objasnim da smo i pre tog gubitka imali jako slicne probleme i da to ne moze na taj nacin da se meri.
Imam puno toga da kazem ali sam vec rekao previse, nadam se samo da ce bilo ko da procita i bilo sta kaze. Danas je 10 jul, osecam se fizicki neprivlacno, ruzno... Ne zeli da se tusiramo, govori mi da izadjem iz kupatila kad se tusira i tako. Imamo seks i nekad se uzivi pa je pustim i necu da joj kazem da me boli bruh. Ne zeli da me zadovolji oralno jer kaze da smrdi, a ja ga uvek operem i ja njoj nikad nisam rekao kakvog je ukusa "njena". Ito nakon seksa dok sam bio u njoj... Mnogo me boli.
Sada trenutno pijem, a kada dve godine u vezi nismo bili, pio sam skoro svako vece, mnogo me je bolelo, mnogo sam zeleo da mi se vrati, nisam hteo nikad da joj kazem sve to i cekao bih jos duže i patio da mi se nije vratila. Nisam ni sa jednom bio tada, nisam ni zeleo da trazim, nisam ni zeleo da razmisljam o njenim manama i trazim utociste u drugoj. Mnogo sam se unistio fizicki, propao sam, osedeo, nisam mario za zdravlje, sjebalo mi se srce i puls imam neuravnotezen i nejasan, 3 meseca sam proveo kod kardiologa.
Zelim da me neki brat ili sestra razume i da mi kaze samo bice ok, izborices se.
Probacu da se izborim, mnogo patim, sedim u kaficu i pijem sam i placei i ne gledam nikoga okolo dok ovo pisem.
Imam drugare, imam dobre drugare koji vide i kojima ne pricam nista jer ne pricam nikome nista zato sto mozda ne zelim da znaju i ne zelim da me sazaljevaju i osecam jadno.
Da li ima brata... ili sestre da me samo razume?
Zelim vam svima srecu u zivotu, zelim vam mir dusevni da kad zaspete imate blagostanje i zelim vam da se tako probudite. Zelim vam svima da se osecate voljenim i ispunjenim kakvi god da sta i kakav god da sam, jer to zelim i sebi i zelim da mi se to desi.
Jako to zelim, imam 32 godine i osecam da mi zivot izmice. Ne zelim nista bez nje, ne zelim dalje, ne zelim posao, ne zelim kolege, ne zelim izlaske i ne znam sta mi je.
Budite jaki ako ste imali slican problem kao ja. Mnogo zelim podrsku, mnogo zelim da sam ovo njoj po sedamdeseti put rekao i da me je razumela i ako treba reći cu joj jos sedamdeset puta jer zelim da mi reci budu uslisene jer su pune toga kako se osecam.
Sada čitam sta sam napisao i imam osecaj kao da sam neki 16-o godisnjak i necu da ispravljam nista jer ovo pisem vec sat vremena.
Hvala vam unapred ako je bilo ko procitao i napisao bilo sta. <3
