Војска Југославије није војно поражена.
Овако изгледа пораз и капитулација (фалкланд):
Зар овако изгледа поражена војска?
То су слике Војске Југославије која се по споразуму повлачи са Косова.
Поражена војска?
Ф-117 је пао у буђановско блато, а исти су оборили и најсавременији и најскупљи борбени ваздухоплов америчке војске - чувени Б-2 (цена по комаду система Б-2, не голог авиона износи 2,2 милијарде долара!). Било је дана када није оборен ниједан авион, а онда је било дана када би оборили 4-5 авиона. Неће бити ни да није било мртвих НАТО-пилота... Постоје сведоци, учесници тих догађаја, а једног дана ће доћи време када ће о томе моћи да се говори и да се докази представе јавности.
План НАТО-а при почетку акције је био:
- У року од 3 дана уништити преко 90% војних потенцијала Војске Југославије и успоставити потпуну контролу над ваздушним простором изнад Југославије
НИ ПОСЛЕ ТРИ МЕСЕЦА ОВАЈ ЦИЉ НИЈЕ ОСТВАРЕН. РВ је претрпело највеће губитке, док су губици мобилног дела ПВО и КоВ били минимални, тј. катастрофални а НАТО, јер нису успели да униште скоро ништа.
- Србија мора предати Косово НАТО пакту
ЦИЉ није остварен. НАТО је морао да пристане на српски предлог из Рамбујеа, по којем међунардне снаге на Космету морају имати мандат УН.
- НАТО пакт мора имати слободан пролаз кроз Србију. Мора бити омогућен приступ објектима ВЈ и употреба тих објеката за потребе НАТО.
ЦИЉ није остварен, али су после ДС и СПО уништили ВЈ и пустили НАТО фашисте да слободно пролазе Србијом. То су урадили Борис Тадић и Вук Драшковић - издајници војске и отаџбине.
То што је Слоба био наиван, а ови данас неспособни, не значи да је војска поражена. Војска је испунила своју обавезу и одбранила отаџбину - то је био њен задатак и тај задатак је успешно извршен.
Треба се сетити да за време Слобе нико на западу није говорио о независном Косову. За време Ђинђића такође се та могућност није тако отворено изговарала. После пада Милошевића и убиства Ђинђића почиње прича о независном Косову! Запад отворено заговара ту идеју, али истовремено Србија добија шансу да војно интервенише на Космету 2004. године. То наравно комунистичкој партији (ДС) не пада на памет. Док се непријатељ спрема за још један напад, Борис Тадић разоружава војску, уништава оружје, муницију... Вук Драшковић потписује споразум о проласку НАТО снага преко Србије... Та два човека и катастрофална инострана политика вођена после убиства Зорана Ђинђића је омогућила догађаје 17. фебруара 2008. године. За признање и привремени губитак Косова и Метохије је најодговорнији Борис Тадић и комунистичка партија (ДС).
Све да је СПС пристао на све услове из Рамбујеа, они би нас бомбардовали. Планов су били напраљени, снаге доведене у позицију још у септембру 1998. године. Само то их је коштало око 2-3 милијарде долара, а они не троше толики новац за припреме, па да онда одустану само зато што је тамо неки Слоба пристао на њихове услове. Рамбује је био само представа за јавност, да се они представе као добри момци који желе дипломатско решење, а Срби желе рат.
Сада неко каже да никада Српска војска неће на Космет и помиње Бондстил... Па имали су Амери исто тако једну још већу базу у Вијетнаму, градили за вечност. Али зло никада неможе да успе и на крају победи правда, па сви се добро сећамо слика како америчке кукавице беже пред вијетнамцима. Тако ће једног дана бити на Космету, када српска војска крене да ослободи своју земљу, неће је зауставити ни САД, ни НАТО, као што нас нису могли да зауставе ни њихови претходници на солунском фронту.
