- Poruka
- 21.084
U antičkoj tragediji, pomoću naročite sprave (mašine - krana) bilo je spuštano nadprirodno biće, Bog, na pozornicu,
koji je u nekom kritičnom trenutku pružao iznenadnu pomoć i rešavao situaciju, koja je do tada bila nerešiva.
Rasplet je bio obično sretniji od onoga koji bi se očekivao iz same tragične situacije, a Deus ex machina je to uradio
na način koji se kosi sa principima logike i zdravog razuma.
Antički kritičari smatrali su da događaji treba da se odvijaju na osnovu postupaka i karaktera glavnih likova, a ne
posredstvom spoljašnjih sila. Jer, tražeći ishodište značajnog događaja, uočavali su koincidenciju i stranca koji iskrsava
odnekud s' one strane horizonta, pravo iz vedra neba.
Bajke su priče Boga ex machina. U njima se večito nešto mora uraditi, prepreke se moraju prevazići da bi se neko
oslobodio, da bi se pronašla ljubav. One govore o opasnostima, o tome kako se čovek nađe u opasnosti i kako se izvuče
iz nje, kako nalazi svoje mesto pod suncem.
U Bogoti se nedavno desio nesvakidašnji događaj.
Bik je pobegao sa koride, sjurio se niz ulicu i, uplašen od ulične vreve, uleteo u lift obližnje zgrade gde je nekog čoveka
rogovima izbo nasmrt. Bilo da je čovek bio na vrhuncu svoje sreće, očajnički žudeo za promenom u životu, ili tek životario
iz dana u dan, sve je to naprasno prekinuto pojavom bika.
Prostrani pašnjaci, ugašeni vulkani, strme litice od crnih vulkanskih stena koje se survavaju pravo u more i džinovske
glave od kamena veličanstvenih moai-a dostojanstvenog lika ukrašavaju Rapa Nui, ostrvce u Pacifiku.
Zna se da su starosedeoci ostrva, kada su završili sa pravljenjem džinovskih statua, smislili ritual "čoveka ptice".
Ovaj opasni i sumanuti ritual, u kojem su se nadmetali najhrabriji mladići, stekao je naročiti značaj u životu naroda Rapa Nui.
Takmičare su u snovima birali oni koji su u sebi imali proročkog dara. Izabrani takmičari su imali zadatak da kroz talase otplivaju
do obližnjeg ostrvceta, gde su morali da pokupe prvo jaje koje je te godine snela čađava čigra, zatim da doplivaju nazad i da se
uzveru uz strme stene, a da usput ne razbiju jaje. Gubitnici su ovu trku često završavali u čeljustima ajkule, ili utopivši se u
nemirnom moru, ili okliznuvši se prilikom pentranja uz liticu.
Pobednik je kao nagradu dobijao novo ime i godinu dana uživao u svom povlašćenom položaju, premda je to vreme provodio u
izolovanosti, dok je njegovo pleme sticalo ekskluzivno pravo da te godine skuplja jaja sa ostrvceta odakle je doneto čigrino jaje.
Živimo u snovima. Plivamo kroz talase mora punog ajkula da bismo ih ostvarili. Snovi su to što od jednog jajeta čađave čigre načini
stožer na kome se temelji čitavo društvo. Čigrino jaje je malo, šareno, neupadljivo.
Bog u čijoj nadležnosti je sve to zove se Make-make ("Ono što izmišljamo")
Biti stvaralac znači stvoriti svet za druge, ne samo materijalni svet, već i svet bajki u čijoj se vlasti nalazi materijalni svet, svet snova
koje sanjamo i u kojima zajedno živimo sa Bogom iz mašine.
Svakoga dana neki bik upadne u neki lift, neka ajkula rastrgne nekog kupača koji pokušava da se domogne prvog jajeta čađave čigre,
ili vam telefon zazvoni i dobijete poziv da se ukrcate na brod koji plovi u pravcu nepoznatog.
Nebrojani bogovi imaju svakovrsne mehanizme na raspolaganju. Jedan od njih jeste bolest, a iznenadna i teška bolest donosi suštinsku
promenu perspektive. Bogovi sa svojim mašinama samo su spoljašnje sile i nalaze se izvan čvrsto upetljanih niti sudbine i karaktera koji
se u klasičnoj drami uzimaju kao jedini činioci. Kada se odmaknete i pogledate dalje, uočićete da su oni zapravo sastavni deo obrazaca
koji čine naše živote. Oni su bik, čigra, komarac, bacili i javljaju se u još beskonačno mnogo obličja. Oni su ključ koji vam neko doturi u
zatvorsku ćeliju, oni su čamac za spasavanje dok vaš brod tone. Bogovi svaki detalj našeg života mogu pretvoriti u jednu od svojih mašina...
A, tek u pozorištu!
