...Бог који је свемоћни Творац свега и Сведржитељ, даје кроз своје савезништво човеку власт над рајским тварним светом са савезничком обавезом да га чува и обделава, и са савезничким допуштењем, односно са савезничком наградом да се неограничено дуго храни из њега уколико испуњава своју савезничку обавезу под само једним темељним предусловом. Вечни Бог, сходно својој вечности улази у савезништво са човеком на неограничено време као у вечни савез само под једним вечним предусловом, као условом свих услова. Тај један вечни рајски предуслов човековог савезништва са Богом трајно важи у свим савезима, од Адама до Христа. Наиме, наспрам Богу Савезодавцу и једином Господу свега, човек има једну једину суштинску савезничку обавезу из које природно проистичу све остале, а она је да се истрајно осведочава као Божији савезник и Богу сличан, каквог га је и зашта га је Бог створио. То човек може да чини само кроз делатну побожност, кроз поштовање Бога као Господа, тек кроз беспоговорну послушност његовој вољи и њеном савршено спровођење у дело. Суштина односа је проста- послушност, али не послушност под силом, под присилом, него слободно одабрана послушност. Овде је послушност не само једна релација социјалне природе, него је послушност темељни сентимент. Она је један облик изворне људске сентименталности и љубави. Људска послушност је самосвесна. Она је изабрана на основу потпуне духовне слободе човековог избора. Таквог човека Бог хоће, таквог хоће Адама. Уосталом, такав је први Адам неко време, па се поквари, па се поново поправи. Адам може да се поправи, а анђео не може. Адам је успео да се поправи. Међутим, то што је учинио имало је последице по његову фамилију, то искуство зла којем се препустио. Оно разара и његову породицу, прва два његова сина упропашћује, па тек трећи Адамов син може да наследи нешто од Адамовог покајања. Основно зло се манифестује као непослушност...
hermeneutika Tore, predavanja M. Lome