Da li je moguce po vama, I kako , izvrsiti totalno emotivno I psiholoshko urushavanje jedne u startu psihichki stabilne I normalne jedinke?
Ili za to uvek moraju da postoje preduslovi bilo u jedinci samoj bilo neka trauma od spolja koja ju je uchinila "podloznom zrtvom"?
Jeste, moguće je. Vršiti stalnu torturu i presiju, dokle god neko ne poklekne. Znači sa SVESNOM namerom, da te kao čoveka...Nema. I tu su metode raznorazne. I sve zavisi, gde si jak. A, gde kao čovek manje jak. tj. slab/a. Na tom i u tom segmentu "pucaš & pukneš" . Neko poklekne mentano, neko fizički. Neko duhovno. Na meni su jednom u životu ispoljavali tu vrsti i tu sferu "nasilja", neću napisati kakvog i koje metode represije su vršene, ali eto..ja sam tako sazdana, da sma mentalno i duhovno jaka, tu nisam poklekla. Kako me je majka Priroda obdarila nežnijom fizičkom konstitucijom, i nežnim zdravljem , odrazilo se na to. I u nekom segmentu, sam ostala bez fizičkog zdravlja. S ovog aspekta, shvatam, da sam bila slaba, jer nisam bila dovoljno jaka fizički, da se oduprem. Bilo mi je mučno, jako teško..i danas je, kada se svega setim. Dođe mi iznova da povraćam, kada mi se prođe kroz glavu. Znači, i ubijanje nečijeg "duha", je takođe "ubistvo". Ali, ovo nije kažnjivo zakonom.
Šta je u tim i takvim umovima, ne znam i ne želim da znam. Ja sam kriva, utoliko što sam bila idiot, da poverujem u neke stvari. S time, im je užitak bio mnogostrano i umnogome veći. Drago mi je, da ih je moja muka, nespavanje, čemer i jad...uspavljivao. Zamejavao od srca. To sam kriva ja..što sam dozvolila i što nisam umela da zatvorim oči, uši, um, srce i dušu. Ne vidim sebe danas kao žrtvu, već nekoga ko je preživeo nasilje. Ne treba niko niti da me žali niti sažaljeva. Danas sam puno pametnija, mudrija. Plašljivija i bolesnija. Sve drugo..ako ga uopšte i ima..je baš jbn sjajno.
Hvala im.
ako moze
i gvantanamo itd
I napadne te kao Demi Mur.
