DEPRESIJA

[RomaniaFan]

"U sredinama u kojima se o depresiji ne govori mnogo u sredstvima informisanja, svega oko 20% osoba sa depresijom odgovarajuce se leči! Ako podjemo od činjenice da, dok ovo čitate, oko 4% osoba iz naše sredine ima neki od depresivnih poremećaja, to znači da je 250 000 ljudi u Srbiji u ovom trenutku neraspoloženo nedeljama i mesecima, da im je teško da rade, da obave osnovne dnevne aktivnosti i da ostvare minimum komunikacije, da loše spavaju, osećaju povremeni ili stalni strah, brigu, a neki od njih intenzivno razmišljaju na koji naćin da okončaju svoj život..."

Dakle, ovde ćemo pričati o depresiji.

Zbog obimnosti temu Psihijatrija ću razdvojiti.
Obilje korisnih saveta i iskustava će vam i dalje biti dostupno putem ovog linka

http://forum.krstarica.com/threads/87147&highlight=psihijatrija

Depresija ne postoji. Ja se bavim naukom. Depresija je još jedna izmišljotina koja dolazi sa psihijatrije na koju oni zaradjuju pare i dobijaju pacijente. Dakle to ne postoji, ne obraćaj pažnju na psihijatriju i njihove fazone, uzmi nadji dve devojke sa kojima ćeš da deliš svoj krevet pa mi javi jel si depresivan ili kakav si onda? Ako si nekad prespavao sa dve devojke u krevetu koje imaju 18 godina znao bi da ne postoji depresija . A ako misliš da postoji depresija nećeš prespavati ni sa jednom devojkom, a kamoli dve ...nego će te ubiti psihijatri.

 

[Jary]

Depresija ne postoji. Ja se bavim naukom. Depresija je još jedna izmišljotina koja dolazi sa psihijatrije na koju oni zaradjuju pare i dobijaju pacijente. Dakle to ne postoji, ne obraćaj pažnju na psihijatriju i njihove fazone, uzmi nadji dve devojke sa kojima ćeš da deliš svoj krevet pa mi javi jel si depresivan ili kakav si onda? Ako si nekad prespavao sa dve devojke u krevetu koje imaju 18 godina znao bi da ne postoji depresija . A ako misliš da postoji depresija nećeš prespavati ni sa jednom devojkom, a kamoli dve ...nego će te ubiti psihijatri.

Ako se vec bavis naukom ajde malo ozbiljnije,ovako ne ide za ovako ozbiljnu temu.O Depresiji postoje celi tomovi knjiga i strucnih radova kao i specijalizovane institucije koje je lece ali i kazu da depresija itekako postoji.

 

[naterasi]

ja sam u depresiji dal da idem u savetovaliste u domu omladine?

 

[Vexy]

ma jok bre, idi na proslavu Nove godine, biće dovoljno
aj šta ćekaš

 

[naterasi]

ma jok bre, idi na proslavu Nove godine, biće dovoljno
aj šta ćekaš

isaao sam, ali sad se osecam jos goree, sta da radim?

 

[Софија]

Да одеш код лекара.

 

[blejac]

Pitanje:

Moja mama je dijagnozirana depresijom, koja se u njenom slucaju (ako je depresija) manifestuje fizicki - oseca bolove, gusi se, itd.

Ona medjutim, ne veruje u ovo (sto je znam, tipicno za psiholoske bolesnike). Veruje da uzrok organski, koji je ne moguce detektovati, i da bi poduprla svoje verovanje citira istorijske primere bolesti koje su nekad smatrane psiholoskim/nervnim/sta vec za koje se drugacije ispostavilo. Hronicni umor, i jos neke stvari je pomenula. Kao posledicu svega ovoga, odbija da ide na mentalno lecenje.

U svakom slucaju, ona definitivno ima depresiju, i slaze se sa time, kao i verovatno brdo drugih psiholoskih problema. Ali veruje da je uzrok bolova konkretno organski jer "ona jednostavno zna" po njihovom intenzitetu i sta vec.

Sta mislite o tome?

 

[Софија]

То о чему пишеш може код твоје маме представљати психосоматику. То су управо праве тегобе које психа изазива на другим органима и системима органа.
Наравно, не може се знати без детаљног прегледа да ли је све то последица депресије или она заиста има још неки проблем који није узрокован депресијом.
Међутим, требаш имати у виду да је психа чудо.
Као студент, на неурологији сам се срела са случајем (лечио је проф. др Слободан Апостолски) жене која је развила спастичну парализу на психичкој основи.
А знаш и за ону причу да су Индијанци извршавали и самоубиство аутосугестијом. Према томе, све је могуће.

 

[Waterfall]

Sofija, psiha jeste cudo..zaista..ali mislim da nije bas toliko

 

[Софија]

Након пацијенткиње са неурологије, верујем да је много у глави.
Жена је имала праву спастичну парализу. Мишиће као камен, ни један зглоб није могао да се савије...а на магнету, НИШТА! Проф. Апостолски је одмах позвао психијатра. Није била неуролошки пацијент.

 

[blejac]

Наравно, не може се знати без детаљног прегледа да ли је све то последица депресије или она заиста има још неки проблем који није узрокован депресијом.

Pregledana je i receno joj da je sve OK (ima bolove u materici, grudima i na jos nekim mestima, i sve je pregledano). Ali kao sto sam rekao, ona veruje da je njen problem nesto sto medicina trenutno ne moze da detektuje. Kaze da je "sve je u glavi" objasnjenje koje lekari daju kada ne znaju pravi uzrok. I kao dokaz, kao sto sam rekao, citira istorijske primere bolesti - kao hronicni umor - za koje se verovalo da su mentalne ali kasnije se navodno ispostavilo drugacije.

Ovo ne znaci da ne veruje da psiha ne moze da izazove fizicke tegobe - samo veruje da je to nije slucaj kod nje.

 

[Софија]

Можда је твоја мама управу. Време ће показати.

 

[gost 265083]

Depresija ne postoji. Ja se bavim naukom. Depresija je još jedna izmišljotina koja dolazi sa psihijatrije na koju oni zaradjuju pare i dobijaju pacijente. Dakle to ne postoji, ne obraćaj pažnju na psihijatriju i njihove fazone, uzmi nadji dve devojke sa kojima ćeš da deliš svoj krevet pa mi javi jel si depresivan ili kakav si onda? Ako si nekad prespavao sa dve devojke u krevetu koje imaju 18 godina znao bi da ne postoji depresija . A ako misliš da postoji depresija nećeš prespavati ni sa jednom devojkom, a kamoli dve ...nego će te ubiti psihijatri.

Da li te placaju da lupas gluposti ? Svakako da depresija postoji. Zbog toga što se mislilo da ne postoji ili da u takvim slučajevima treba da se "pusti krv" pomrle su hiljade ljudi...

 

[FelineBoy]

Da li je depresija hronicna bolest?

Ako sam dobro informisana, moze postati ako se ne leci..

Nije hronična nego epizodična, prve epizode traju obično od 6 do 18 meseci, pa se spontano povuku, onda se čini da je sve u redu, do sledećeg velikog stresa ili gubitka, tada sledi nova epizoda, i posle treće depresija postaje hronična - treća depresivna epizoda znači da će biti i četvrte (verovatnoća oko 90%). Već posle druge epizode depresija počne da se javlja sama od sebe - bez ikakvog povoda, što ih je više epizode duže traju i ozbiljnije su, periodi eutimije su sve kraći... Jednom rečju depresija (MDD), tzv velika depresija mora da se leči na vreme, što se duže čeka to će biti gore i gore - posle treće epizode je već neophodno da se antidepresivi uzimaju do kraja života da bi se izbegle nove epizode....

Alkohol samo pogoršava stanje - to što se na par sati osećaš bolje ne znači da je baš tako, a bensedin i ostali benzodijazepini mogu sami da izazovu krajnje ozbiljnu depresiju ako se uzimaju duže vreme.... Depresija je krajnje ozbiljna bolest, to što se u početku povuče ne znači da je izlečena.Dakle, pravac kod lekara, i tražite uput za psihijatra, sve ostalo vodi u novo i duže mučenje, a šta je poduža depresija u stanju da napravi od života (otpuštanje s posla, razvod - raskid veze, drugovi ti okrenu leđa jer nemaš snage da im se javiš a i povlačiš se sam u sebe, to velika većina ne može da razume..) to znaju samo oni kojima se to desilo...

 

[emilija149]

Patim od depresije godinama. Nasledila sam sklonost od oca koji je bio alkoholicar- depresivac. Pila sam lekove 2 godine, dr je smatrala da treba da prestanem i da se sama trudim da prevazilazim depresiju. Mucim se i patim, kvalitet zivota mi je los,neraspolozenje, tuga, ocaj... Retki su dani da sam ok. Svakodnevne glavobolje, briga za sve i zbog svega- to traje danima, pa onda period totalne istrosenosti i praznine, nenormalne pospanosti, iscrpljenosti, bezvoljnost i lenjost da ne pominjem, koncentracija nikakva, pamcenje oslabljeno. Apetit nekad bio preteran- bulimican, sada slab, libido- nula. Ne umem sebi da pomognem, ocigledno.
To da smo obelezeni kao slabici i kukavice, i od najrodjenijih- zna se. Cak je to i dr kod koje sam bila otvoreno pokazivala. Volela bih da cujem da je neko naisao na pravu podrsku i prihvatanje te bolesti, ne kao neko prenemaganje i svojevoljno prepustanje.
Pre prve epizode depresije, bila sam vredna, savesna, karakterna osoba, kojoj nista nije bilo tesko. A onda se sve promenilo. Promeni se covek u svakom pogledu, karakteru, temperamentu, izgubi volju- to je najteze. I najteze i povratiti.
Eto, tako je. A sada bih malo prokomentarisala predavanja na temu depresije na You Tube. Receno je da od depresije pate sebicni ljudi. Smemo li to tako generalizovati? Znam mnogo ljudi ekstremno sebicnih, materijalno imucnih i onih koji to nisu, a nisu depresivni. Depresija pogadja emotivce. Mozda sam ja malo stedljiva, ali cini mi se da nisam ovoliko emotivna, lakse bih se nosila sa zivotom. A znam puno sebicnih, proracunatih pa i imucnih materijalnim stvarima, ali stabilnih i jakih i briga njih sto su mozda nekog povredili ovim ili onim sto su rekli ili nisu dali. A ja se cesto preslisavam, pretresam svoje postupke i reci i kajem sto sam nesto uradila ili nisam.
Dodje me jos vise sramota sto sam depresivna, znaci sama sam kriva sto sam takva.
Dalje, kazu depresivni su oni koji ne veruju u Boga. Ocigledno da ne umemo da verujemo ili verujemo na pogresan nacin. A znam i one koji ne veruju pa ne poznaju depresiju.
Volela bih da podelim vasa misljenja.