Denver Nagetsi i Nikola Jokić su novi šampioni NBA lige

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
392.200
175846_tan2023-06-1304161339-6_s.jpg


Kakva ludnica u "Bol areni"! Nikola Jokić i Denver Nagetsi su novi NBA šampioni! Ekipa iz Kolorada je u petom meču nadigrala Majami 94:89 (22:24, 22:227, 26:20, 24:18) i tako se po prvi put u istoriji okitila prstenom.

Ne bi ovoliki uspeh bio moguć bez još jedne neverovatne partije najboljeg košarkaša na planeti, Nikole Jokića, koji i večeras, kao i bezbroj puta ove sezone, sam vukao Denver, a kada su se njegovi saigrači razigrali, nije bilo spasa za sastav iz Floride.

Finiš ove utakmice je bio za anale. Na nešto manje od dva minuta do kraja, Džimi Batler je sa linije penala doneo prednost svom timu od 89:88, a onda je Denver nanizao šest poena i rešio pitanje NBA šampiona. Prvo je Brus Braun nakon ofanzivnog skoka došao do poena, da bi na scenu potom stupio Kentejvijus Koldvel-Poup, koji je sjajno nanjušio i predvideo kome će Batler dodati, presekao loptu, a potom pogodio oba bacanja, segment igre koji danas nije bio na nivou za sve igrače Nagetsa (13/23).

Ali da se vratimo na Nikolu Jokića. U utakmici koja je bila prava ratnička, na mali broj poena, srpski as je šutirao neverovatnih 75% iz igre, uz svega dva promašaja u pokušajima za dva poena. Susret je završio sa 28 poena i 16 skokova, i tako cementirao još jedan MVP trofej, ali sada onaj najvredniji, MVP finala!

Gotovo da ništa nije polazilo za rukom košarkašima Denvera u prvom poluvremenu. Prenervozno su Nagetsi ušli u petu utakmicu, valjda svesni činjenice da ispred sebe imaju "meč loptu" za završetak serije i priliku da se upišu u istoriju. Šut ih nikako nije služio, a o tome koliko su koncentracije imali svedoči i ogroman broj izgubljenih lopti posle 24 minuta igre – čak 10 timskih.

Majami je sve karte bacio na agresivnu odbranu i zonu čiji je osnovni cilj bio da osujeti "pik en' rol" Džamala Mareja i Nikole Jokića. Spolestrina zamisao u tom delu igre je bila uspešna, pa je ekipa sa Floride sa svega 39 odsto šuta imala prednost 51:44. Važno je napomenuti da je Denver šutirao za tri poena 1-15, a tu jedinu trojku postigao je Srbin, koji je ujedno bio i jedini raspoloženi košarkaš domaćina, budući da njegovi saigrači zaista nisu bili na nivou meča ovog značaja.

U trećoj deonici nastavljeno je u manje-više istom ritmu, Jokić je nastavio da dominira i maltene nije promašivao unutar linije za tri poena, a onda je polako počeo da se budi i ostatak ekipe. Izjendačenje je trojkom doneo Marej, a za prvo vođstvo još od početka utakmice postarao se Porter Džunior, takođe pogotkom van linije 7,24. Ipak, i u poslednji kvartal Majami je ušao sa pola koša razlike pošto je Kajl Lauri ubacio trojku "iz očaja" sa nekih devet metara.

Poslednja četvrtina bila je i najspektakularnija. Sudije su pustile čvrstu igru, a u njoj se bolje snašao Denver, pre svega jer nije odstupio od svoje timske igre, dok se Majami u potpunosti okrenuo ka Džimiju Batleru, koji je na kraju ipak popustio, kako fizički, tako i psihički.

Uz Jokića, Porter Džunior je dodao 16 poena i 13 skokova, Džamal Marej ubacio je 14 poena, Poup 11, a Brus Braun 10.
Na drugoj strani, u poraženom sastavu istakao se Batler sa 21 poenom i Bem Adebajo sa 20 poena i 12 skokova.
(euronews)
 
Денвер је на импресиван начин стигао до шампионске титуле. Издоминирао је током читавог плеј-офа, у финалу против одлуичног Мајамија, екипе која је избацила један Милвоки и један Бостон 4-1, током читавог плеј-офа 16-4, тек 4 пораза, а у финалу запада помели су Лејкерсе.
И доказали да су тим састављен од играча за велике ствари.
Мелоун је дуго градио и дограђивао овај тим, довођени су и мењани играчи, све се градило око једног момка из Сомбора, неког Николе, и током ове сезоне мијењали су, на крају се испрофилисало 8 играча који су добили улогу у ротацији у плеј-офу. Наравно, важна су и она седморица са клупе, клоји су донијалчи у плеј-офу минуте на мрвуцу, и та подршка, позитивна енергија са клупе помоћи ће тиму да уради велике ствари. А Денвер јесте тим, гдје свако зна своју улогу, гдје нико не стрши, та добра хемија се итекако примијети.

И екипа која има и главу и реп. Која има рјешења у нападу, уосталом имају Николу, играча изузетно високог кошаркашког IQ који ће увијек наћи рјешења. И који је на импресиван начин одиграо и читав плеј-оф и финалну серију, током читавог плеј-офа у просјеку 30 поена, 13,5 скокова, 9,5 асистенција, 1,1 освојена лопта, 1 блокада. Први играч у историји ен-би-еја који је везао највише поена (600), скокова (269) и асистенција (190) у плеј-офу, први играч у историји који је имао у плеј-офу невјероватних 10 трипл-даблова, први играч у историји који је у финалној серији у једном мечу остварио 30+ поена, 20+ скокова, 10+ асистенција, његова статистика у плеј-офу када се игра права такмичарска кошарка, високог интензитета и чврстих одбрана, гдје сваки поен, сваки скок морате мукотрпно "зарадити", остварени учинак је фасцинантан.
Мареј је одиграо извабредно читав плеј-оф и финалну серију, Никола је добио "свог Пипена", сазрио је, када га стане шут, више ће асистирати.
Гордон огроман допринос у одбрани, чувао је најопасније противничке играче, урадио сјајан посао, у чертвртом мечу финалне серије одиграо и утакмицу живота.
Кеј-Си-Пи изузетно захвалан и користан играч, даје огроман допринос у дефанзиви, играч који зна играти без лопте и који ће погодити када треба.
Брус Браун, тај Денвером увијек поуздани шести играч, фактор икс, преузимао би одговорност у кључним моментима, посебно у четвртом мечу када је Никола морао на клупу, он је био тај који је одржао Денвер у животу.
Портер је имао проблема током финалне серије, није се навикао на контакт игру на самој ивици фаула, мучио се у нападу, дао би свој допринос у скоку и дефанзиви, но одиграо је одлично пети меч, 16 поена и 13 скокова.
Ту је и Денверов дебитант Крис Браун који је добио неочекивано важну улогу у ротацији, Мелоун му је вјеровао и овај други Браун му је вратио, имао је своје моменте, посебно у трећем мечу финалне серије када је показао и дрскост и да је играч на којег Денвер може рачунати у будућности.

Оно што је одлучило понајвише плеј-оф је Денверова одбрана. Која се не цијени колико би по мени требало. А играју једну од накбољих одбрана у ен-би-еју. Могући разлог јесте што је Денвер прије шест-седам година када је био у фази реизградње заиста запостављао одбрану, но од тада су се ствари промијениле, подижу одбрану сваке сезоне на виши ниво и ове сезоне играју одличну одбрану.
Па опет и даље ти играчи Денвера који највише гиљају у дефанзиви, прије свега Гордон и Кеј-Си-Пи су и даље потцијењени, баш као и остали играчи Денвера који имају важно мјесто у ротацији. И када би гледали дефанзивну репутацију, нити један играч Денвера није био никад ни близу првој или другој дефанзивној петорци лиги.
Када би се равнали према прихваћеном схватању у свијету ен-би-еја, Милвоки има премоћну, гранитну одбрану, Адетокумбо, Брук Лопез и Џру Холидеј годинама су бирани у прву или другуи дефанзивну петорку лиге. Још премоћније дјелује Бостон, и ту су Смарт, Дерик Вајт и Хорфорд знали бити изабрани у прву или другу дефабнзивну петорку лиге, и Тејтум и оба Вилијамса важе за јако добре дефанзивце, они баш дјелују премоћно.
Ипак против тог дефанзивно баш моћног Милвокија Мајами је имао у читавој серији 51,9% шута из игре.
Против још дефанзивно премоћнијег Бостона Мајами је имао у читавој серији 47,7% шута из игре.
Денвер ује у финалној серији Мајами, против којег су прејаке одбране Милвокија и Бостона дјеловале немоћно, свео на тек 40,7% шута из игре.
И то говори колико су одиграли квалитетну одбрану.

Могуће би Голден Стејт пружио јачи отпор у финали запада, могуће би Бостон више загорчао живот Денверу у великом финалу, но Денвер је екипа која је унапређивала свиоју уигру сезонама, и кроз ову сезону, подигли су ниво игара у плеј-офу, доказали да су екипа састављена од играча за велике ствари, на доминантан начин и апсолутно заслужено дошли до титуле.
 
Finiš ove utakmice je bio za anale. Na nešto manje od dva minuta do kraja, Džimi Batler je sa linije penala doneo prednost svom timu od 89:88, a onda je Denver nanizao šest poena i rešio pitanje NBA šampiona. Prvo je Brus Braun nakon ofanzivnog skoka došao do poena, da bi na scenu potom stupio Kentejvijus Koldvel-Poup, koji je sjajno nanjušio i predvideo kome će Batler dodati, presekao loptu, a potom pogodio oba bacanja, segment igre koji danas nije bio na nivou za sve igrače Nagetsa (13/23).
Čudno malo da MVP, "najbolji na svetu" nikada ne može da reši jednu utakmicu kada se lomi rezultat ili Denver gubi.
A kada treba da se pokupi sva slava nema nigde Brus Brauna Koldvel-Popa, već onda kreće priča o statistici, samo Jokić i Jokić.
A on igra na sigurno, otuda i visok procenat šuta.
Koristi neinteligentne small ball postave, unosi bekove telom u reket, lake centre poput ovog zbunjenog Adebaya, i daje gomilu lakih poena na postu sam kao duh, a za ostalo tu su Marej i sjajni saigrači.
Međutim, može mu se, jer košarka u NBA odavno nije bila gora.
2001. zatim 2005. bila su najlošija finala u NBA, dok je ovo ubedljivo najgore.
Najveći problem sa NBA je drastičan pad kvaliteta timske igre i košarke.
Ova zadnja utakmica bila je školski primer odsustva timske odbrane, sudijskog nepoštovanja pravila, na sve je ličilo osim na košarku.
Kada su Porter i Jokić odigrali dupli pas pod košem Majamija a cela odbrana Majamija prati pogledom, sve je bilo jasno ako do sada nije, kakav kvalitet vlada trenutno u NBA.
Majami je sa ovom polu-ekipom pobedio "strašni" Boston, koji ima jednu nabeđenu zvezdu koja poput Jokića nije za velike utakmice, gde je najvredniji igrac vremešni Horford i Milvoki koji je prestao da igra odbranu koja im je donela prsten, bez koje su prosečan tim za NBA standarde.
Ali odigrati dupli pas u reketu protivnika, to je nemoguće u najlošijem basketu odigrati.
All star utakmica 90-ih imala je više naboja, tenzije, pritiska , želje igrača nego ovo finale.
 
Денвер је на импресиван начин стигао до шампионске титуле. Но прича је почела далеке 2014-е године. Када су на драфту као 41.избор изабрали неког Николу Јокића. Који ипак није одмах отишао у ен-би-еј, радио је још годину са изврсним стручњаком за рад са центрима, Дејаном Милојевићем и то ће му помоћи да спремнији уђе у свијет ен-би-еја.

Та прва сезона бјеше лоша за Денвер, но видјели су да у том момку има нешто. Наредних сезона су кренули градити и дограђивати тим око момка из Сомбора. И кренули су у "процес", Гдје су првих сезона свјесно запостављали дефанзиву, играли игру на велики број посједа, убрзану, игру високог интензитета, јаког ритма, гдје играчи морају брзо реаговати, брзо тражити рјешења, размишљати. Да би временом како су сезоне одмицале на ту убрзану игру јаког интензитета подизали и дефанзиву, из сезоне у сезону су као тим "расли", и током ове сезоне су подизали ниво игара, да би то у плеј-офу подигли на ниво који им је омогућио да на доминантан начин дођу до титуле.

Свих тих сезона градње и доградње, мијењали су много тога, тражили играче који ће се добро уклопити у такав стил игре и гдје је најважније како ће функционисати са Николом.
На драту 2016-е су имали 7.избор и изабрали Џамала Мареја, показаће се да су уз Бостон којим је изабрао као трећи избор Џејлена Брауна највише профитирали. Рецимо, на том драфту Драган Бендер бјеше 4.избор. Иако није увијек тако изгледало, Мареј је током сезона имао великих осцилација, надахнутих партија и блиједих издања, склон нерационалним одклукама, упао би у црне периоде, но то су фазе које млади игралчи морају проћи у процесу формирања. На тренеру је да види шта ће бити на крају тог процеса, а Мелоун је вјеровао Мареју, да ће бити та кључна подршка Јокићу, и када се овај тешко повриједио, изгубио сезону и уплашио да ће бити раузмијењен, Мелоун није одустајао од њега. И вратило му се у овом плеј-офу.

Мајкл Портер је на драфту 2018.године котирао међу 3 најбоља избора, како по којем сајту, предвиђања су ишла од 1-3.позиције. А онда су му на тестирању открили проблеме са леђима, и нико га није хтио, нико се није усудио бирати играча за којег се не зна да ли ће уопште заиграти у ен-би-еју. Денвер је бирао као 14., имали су на том драфту који бјеше један од најјачих у историји занимљивих играча које би и на тиој позицији бирали (А.Сајмонс, Брансон, Гери Трент), но одлучили су се коцкати, ризиковати. Портер је отишао на двије операције леђа, пропустио цијелу прву сезону. заправо у четири сезоне практично двије пропустуио, но нису одустајали од њега. И наградили 2022. петогодишњим уговором од 180 мил.$, у просјеку 36 мич. $ по сезони, Неки мисле превише за играча склоног одсуствима, и током овог плеј-офа се мучио, но у петом мечу финалне серије одиграо је одлично. Млад играч на којем ће Денвер градити будућност.

Како је Денвер подизао ниво игара из сезоне у сезону, видјело се да шкрипи у дефанзиви, посебно на крилним позицијама (3-4) и ту се тражило рјешење. Избор је у сезони 2020/21 пао на Ерона Гордона који је пролазио кроз фрустрирајући период у Орланду, дали су пуно у тој размјени, једног од најбољих играча, бека Герија Хериса, поузданог у оба правца, дебитанта Хемптона и заштићени иобор прве рунде драта 2025-е. Многи су били сумњичави да ли је Гордон тај дефанзивни квалитет потребан Денверу, уопште доста потцијењен играч, бјеше и оспоравања да ли заслужује 20 мил.$ по сезони. Но он је одиграо овај плеј-оф на изузетном нивоу у дефанзиви, уз то одлично сарађује у нападу са Јокићем показао да зна итекако погодити и тројке.

Пред сезону 2021/22 довели су Џефа Грина, ветерана који је прије 15ак година играо са Крстићем у Оклахоми и којег нико буквално није хтио. Но показало се да је добро рјешење за игру Денвера, непримјетан и који ће своје минуте одиграти на потребном нивоу.

Кључан посао у профилисању екипе су одрадили пред почетак ове сезоне. Кроз размјену са Вашингтоном су добили Кентавијуса Колдвел-Поупа, потписали су слободног Бруса Брауна те на драфту на 21.позицији покупили Криса Брауна.
У колективном спорту важно је имати добро укомпонован тим, гдје се знају улогу. поред првих нападачких опција, морате имати и "рударе", оне који ће гиљати у одбрани, у нападу радити блокове, играти без лопте. Кеј-Си-Пи је већ узео титулу са Лејкерсима 2020-е, али ако га је играње уз Леброна и Ентонија Дејвиса научило нечему, то је играње без лопте.
Kолдвел-Поуп је претходне сезоне у Визардсима трошио само 19% посједа момчади кад је био на паркету, Брус Браун само 15%.
Уз то Кеј-Си-Пи је један од најбољих пресинг играча у лиги, 196 цм високи бек који подједнако добро може чувати обје бековске позиције. Денвер таквог играча није имао пуне три сезоне, они који су покушали одрадити ту улогу нису били дорасли задатку.
И у тако укомпонованој екипи, Колдвел-Поуп, Брус Браун и Гордон су ти играчи који ће "рударити", гиљати у одбрани, правити блокове, играти без лопте, ако у нападу шта погоде а и Кеј-Си-Пи и Браун су се показали добрим опцијама након повратних Јокићевих пасова, добро и јест.

Брус Браун се такође показао одличним рјешењем као шести играч, увијек поуздан, одрадиће оно што се очекује, у неколико мечева Денвером фактор икс, погађао би у серијама када треба, своје тренутке имао је у четвртом мечу финалне серије када је Јокић због пет личних морао на клупу. По мени није ништа лошији шести играч од Брогдона из Бостона. Са "малом разликом" да Брогдон зарађује ове сезоне 26 мил.$, Браун 6,5 мил.$. И то говори какву је "крађу" пред почетак сезоне извео Денвер, за мале паре добили су супер захвалног и корисног играча.

И нна драфту су (опет) погодили. Као 21.избор бирали су бека Криса Брауна, при чему су пропустили рецимо обећавајућег Кеслера. И овај новајлија је добио могуће и неочекивано важну улогу у ротацији, но оправдао је указану шансу, имао неколико изузетних партија, посебно трећи меч финалне серије када бјеше фактор икс у рибрејку Денвера, уз то показао да има дрчност и самопоуздање. Момак који ће бити будућност Денвера.

Предност Денвера је што има младу екипу, играчи који су носиоци игре су 95. (Јокић), 97. (Мареј) и 98. (портер) годиште, најважнији играч у дефанзиви, Гордон је Јокићев вршњак, екипа су која жаргонски речено "расте", уз доградњу и пажљив избор играча којим ће освјежити екипу, могли би постати оно што је Мелоун најавио, династија. Костур тима имају, добра је и хемија унутар екипе, но наравно, треба да се посложи доста ствари, да их повреде поштеде, ни ривали неће сједити скрштених руку, имамо у најави и неке "супер-тимове", имамо у најави екипе опасно потентних проспеката, вријеме ће показати колико ће још дати Денвер који је на тако импресиван начин дошао до титуле.
 
Čudno malo da MVP, "najbolji na svetu" nikada ne može da reši jednu utakmicu kada se lomi rezultat ili Denver gubi.
A kada treba da se pokupi sva slava nema nigde Brus Brauna Koldvel-Popa, već onda kreće priča o statistici, samo Jokić i Jokić.
A on igra na sigurno, otuda i visok procenat šuta.
Koristi neinteligentne small ball postave, unosi bekove telom u reket, lake centre poput ovog zbunjenog Adebaya, i daje gomilu lakih poena na postu sam kao duh, a za ostalo tu su Marej i sjajni saigrači.
Međutim, može mu se, jer košarka u NBA odavno nije bila gora.
2001. zatim 2005. bila su najlošija finala u NBA, dok je ovo ubedljivo najgore.
Najveći problem sa NBA je drastičan pad kvaliteta timske igre i košarke.
Ova zadnja utakmica bila je školski primer odsustva timske odbrane, sudijskog nepoštovanja pravila, na sve je ličilo osim na košarku.
Kada su Porter i Jokić odigrali dupli pas pod košem Majamija a cela odbrana Majamija prati pogledom, sve je bilo jasno ako do sada nije, kakav kvalitet vlada trenutno u NBA.
Majami je sa ovom polu-ekipom pobedio "strašni" Boston, koji ima jednu nabeđenu zvezdu koja poput Jokića nije za velike utakmice, gde je najvredniji igrac vremešni Horford i Milvoki koji je prestao da igra odbranu koja im je donela prsten, bez koje su prosečan tim za NBA standarde.
Ali odigrati dupli pas u reketu protivnika, to je nemoguće u najlošijem basketu odigrati.
All star utakmica 90-ih imala je više naboja, tenzije, pritiska , želje igrača nego ovo finale.

Meni je jos cudnije da trenutni "MVP" ne moze dalje od druge runde playoff-a i da mu prosek ubacenih poena padne za skoro 10 po utakmici u playoffu.

Cudno.
 
Meni je jos cudnije da trenutni "MVP" ne moze dalje od druge runde playoff-a i da mu prosek ubacenih poena padne za skoro 10 po utakmici u playoffu.

Cudno.
Rekao sam za Embidda pre jedno 4 godine, da će njegov talenat biti razuzdan jer osim kretenskog ponašanja, glave će mu doći zaštitnički sudijski kriterijum.
Naviknuće se da mu sviraju faulove i bacanja za najmanji kontakt i upravo zbog toga neće razviti igru na postu leđima.
To se upravo dogodilo, i M.Gasol je u playoffu pokazao sve nedostatke Embidda.
Naravno, ima i do trenera, tima.
Philla ima očajnu organizaciju godinama, i Embidda nema ko da usmeri u pravom smeru.
Bez obzira na sve, moje mišljenje je kako je Embidd talentovaniji od Jokića, može da igra odbranu na daleko višem nivou a ne igra, i uz pravu ulogu i tim može biti daleko bolji igrač, što je i pokazao u njihovom poslednjem duelu.
 
Rekao sam za Embidda pre jedno 4 godine, da će njegov talenat biti razuzdan jer osim kretenskog ponašanja, glave će mu doći zaštitnički sudijski kriterijum.
Naviknuće se da mu sviraju faulove i bacanja za najmanji kontakt i upravo zbog toga neće razviti igru na postu leđima.
To se upravo dogodilo, i M.Gasol je u playoffu pokazao sve nedostatke Embidda.
Naravno, ima i do trenera, tima.
Philla ima očajnu organizaciju godinama, i Embidda nema ko da usmeri u pravom smeru.
Bez obzira na sve, moje mišljenje je kako je Embidd talentovaniji od Jokića, može da igra odbranu na daleko višem nivou a ne igra, i uz pravu ulogu i tim može biti daleko bolji igrač, što je i pokazao u njihovom poslednjem duelu.

Legendo predlazem da ti da gledas utakmice, nemoj da citas box score. To te ne cini nikakvim strucnjakom.

Zameni Jokica i Embiida: Denver ne bi usao u playoffs, Phily ide u finale. Kraj price.
 
Posle supruge Natalije i Nikola Jokić pogođen limenkom u glavu

As Denvera je sa suprugom Natalijom i kćerkom Ognjenom bio u prvom autobusu. Bačena limenka iz mase pogodila je Nataliju što je oneraspoložilo Nikolu koji je dva puta poljubio suprugu i smirio se kada se uverio da nije povređena.

Nešto kasnije druga limenka koja je poletela ka igračima Denvera pogodila je Nikolu u glavu! Srpski as je samo pitao te ljude "čemu to", a zatim je pažnju posvetio porodici.

 

Back
Top