Imate divne pejzaže na otvorenom, koja je razlika po vašem mišljenju u slikanju u studiju ili vani?
Na rad na otvorenom navikao sam se tokom studija na umetničkoj akademiji. I od tada mi je to postala navika. Rad sa prirodom na otvorenom je veoma dobar način da se „očiste“ boje palete umetnika. Za umetnika je veoma važno raditi sa prirodom, bilo da se radi o ljudskoj figuri ili mrtvoj prirodi ili pejzažu. Priroda uči umetnika da opaža oblik i boju, perspektivu i ritmove. Kad radim na otvorenom, u svakom slučaju postoji dijalog sa ljudima. Za mene je to trajan utisak na moje ideje
u budućim kompozicijama. Putujući u različite zemlje i lokalitete, uvek nađem nešto novo u ljudima
i njihovom načinu života, i u njihovim pričama. To mi daje impuls za stvaranje novih radova u radionici. Šta mogu reći o lošim stranama rada na otvorenom, ovo se naravno često bori sa elementima: vjetrom, kišom, hladnoćom, vrućinom i suncem, i naravno, muhama i komarcima.
Ali ovo ima svoj šarm i romantiku, osim što to sami osećate i doživljavate. I naravno, ljudi su
veoma različiti. Ponekad sam se sastajao sa takvim ljudima takvog karaktera koje niste mogli
videti ni u jednom filmu. Pa, o smešnim stvarima koje su se dogodile na otvorenom mogao bih
da napišem celu avanturističku knjigu.
